Povratak KASPIJSKOG ČUDOVIŠTA: Rusko vozilo koje lebdi - Budućnost RATOVANJA stiže iz prošlosti

Rusija će ponovo proizvoditi ekranoplan, tešku lebdelicu sa krilima. 

PUTIN STIGAO KOD ERDOGANA: Glavna tema današnjeg sastanka biće SITUACIJA U SIRIJI (FOTO/VIDEO)

Ako Vašington odluči da se povuče iz nuklearnog sporazuma, Iran će učiniti ISTO!

Ekranoplan će se koristiti za prevoz putnika, a takođe za desant i borbena dejstva. Ekranoplan je sovjetski i ruski aparat koji "lebdi", tj. leti iznad ravne površine (mora, pustinje ili leda) koristeći aerodinamički oblik i otpor vazduha koji krila stvaraju u odnosu na površinu.

Sovjetsko rukovodstvo je posvetilo veliku pažnju projektovanju ovih mašina. Bilo je zamišljeno da one postanu temelj budućeg ratovanja.

Ekranoplan ne vide radari, a podvodne mine mu ne mogu ništa.On ima i ozbiljne nedostatke. Većina ekranoplana ne može da leti iznad neravne površine. Nemaju velike manevarske mogućnosti, ne mogu biti blindirani i ne mogu nositi protivvazdušno naoružanje, tako da su lak plen za lovačke avione.

Naziv „Kaspijsko čudovište“ u potpunosti odgovara eksperimentalnom ekranoplanu napravljenom 1966. godine. Dugačak je 92 metra, a raspon krila mu je 77,6 metara. To je bila najveća letelica dok 1988. godine nije napravljen avion An-225 "Mrija". Za 15 godina je "Kaspijsko čudovište" prošlo čitavu seriju testiranja, a zatim se srušilo 1980. godine. Projekat je obustavljen, ali je poslužio kao osnova za buduće ekranoplane.

Jedan od potomaka "Kaspijskog čudovišta" bio je desantni brod "Orljonok" ("Orlić"). On je prevozio 150 vojnika i dva borbena vozila pešadije. "Orljonok" je mogao da poleti i prizemlji se čak i za vreme velike bure.

Haos na ulicama Madrida: Evakuisan metro zbog tuče putnika

Ekranoplani klase „Lunj“ pojavili su se 1986. godine i izuzetno su zainteresovali američke vojne stručnjake.

Ovaj ekranoplan je bio dugačak 73 metra, a mogao je razviti brzinu krstarenja veću od 500 km/čas, tj. bio je nešto poput raketne krstarice samo pet puta brži.

"Lunj" je bio naoružan protivbrodskim krstarećim raketama P-270 „Moskit“, tako da je predstavljao opasnost po nosače aviona.

Proizvodnja ekranoplana je nastavljena i posle raspada Sovjetskog Saveza. Projektovano je još nekoliko ovakvih aparata sa ograničenim mogućnostima. Danas u Rusiji ponovo postaje aktuelna ideja proizvodnje teških višenamenskih ekranoplana civilne i vojne namene.

Ukoliko SAD prekše Sporazum o otvorenom nebu, Rusija ima spreman žestok odgovor

Ekranoplan "Čajka 2" ("Galeb") biće završen 2019-2020. godine. Prva "Čajka" je proizvedena tokom 1970-ih. Novi brod će biti korišćen i u civilne i u vojne svrhe.

Kompanija "Radar MMS" koja je projektovala ovaj aparat planira da izvozi "Čajku 2" u Indiju. I taj ekranoplan može biti naoružan krstarećim raketama "BraMos", "Čajka 3" je projekat budućnosti.

Nisu poznati detalji, ali se zna da će taj transportni ekranoplan biti teži od njegovih prethodnika i moći će da nosi 100 tona tereta.