Poznati stručnjaci upozoravaju: Rad NOĆU opasno NARUŠAVA ZDRAVLJE
Zaprepašćujuće
Milioni ljudi u svetu rade noću. O tome nema zvaničnih podataka, ali prema rezultatima jedne studije koju je sproveo Univerzitet „Prinston“ između sedam i 15 odsto radne snage u razvijenim zemljama uključeno je u neku vrstu noćnog rada, uprkos dokazima o njegovom štetnom delovanju na zdravlje, piše Bi-Bi-Si.
Pročitajte i:
- Budućnost EVROPE je u njihovim RUKAMA: Poznato je ko će oblikovati Stari kontinent 2018. godine
- Zla Irma (20) bila je mlada, lepa i NAJBRUTALNIJA, a kao ljubavnica Mengelea u smrt je slala najlepše Jevrejke
- Njujorčani IZAŠLI na MASOVNE PROTESTE protiv Trampa: Poručuju da Jerusalim nije samo jevrejski (FOTO)
Onog momenta kada smo uz sijalicu mogli da produžimo radno vreme na celu noć, kvalitetan san je pao kao prva žrtva.
- Ključni problem je čovekov unutrašnji biološki sat koji je namešten u odnosu na spoljne uslove, odnosno na izlaganje ciklusima svetlosti i tame - istakao je Rasel Foster, stručnjak za probleme sa spavanjem i profesor na Univerzitetu „Oksford“.
Borba za mir u svetu: Dokle god postoje atomske bombe, katastrofa je neizbežna
Mehanizam delovanja biološkog sata, objašnjava Foster, kod ljudi je složen i njegovo zanemarivanje aktivira stresni mehanizam: „Stres povećava nivo šećera u krvi i krvni pritisak jer se organizam priprema da odgovori na potencijalnu pretnju koja zapravo ne postoji - samo smo na poslu“.
Povišen nivo stresa može dovesti i do kardiovaskularnih bolesti ili metaboličkih abnormalnosti poput dijabetesa tipa 2. Stres otežava i rad imunološkog sistema što je dobra podloga za više stope raka debelog creva ili raka dojke.
Slovenački tabloid se izvinio Melaniji Tramp: Objavili da je bila eskort dama, pa zažalili
Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je noćni rad kao mogući uzročnik raka.
To su dugoročne posledice, ali nedostatak sna uzrokuje i akutne probleme. Najvidljiviji je umor, zbog čega informacije ne primamo na pravi način, društvene signale pogrešno tumačimo i gubimo mogućnost empatije.
Radnici u smenama pate i od srčanih problema koji su uzrokovani kontinuiranim radom koji je u suprotnosti s biološkim ritmovima. Povrh svega toga, kao što zna to dobro znaju oni koji su nekada radili noću, nakon takvih smena nije lako odupreti se nezdravoj hrani.
Od rasističkog režima do moderne demokratije: Gde je danas Južnoafrička Republika?

Rezultati istraživanja pokazuju da se konzumacija ugljenih hidrata penje 35 do 40 odsto posle samo četiri do pet dana smanjenih sati noćnog sna zbog povećanog nivoa hormona grelina koji reguliše našu glad.
Grelin nas čini gladnima i podstiče na konzumaciju šećera i ugljenih hidrata. „Na kraju, to baš nije dobro za liniju ili stanja poput dijabetesa tipa 2“, naglasio je Foster.
Osim češćih zdravstvenih pregleda, ljudi koji rade noću bi zbog rizika od kardiovaskularnih bolesti i metaboličkih poremećaja poput dijabetesa trebalo bi da uvek imaju uz sebe zdravu hranu, pre svega voće.
Koliko je situacija ozbiljna govori činjenica da je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD proglasio nedovoljno sna javnom zdravstvenom epidemijom.
Budući da je pruženo mnoštvo dokaza o zdravstvenim rizicima koje noćne smene nose, postavlja se pitanje zbog čega se ljudi na njih odlučuju. Jasno je da neki možda nemaju izbora, ali neki se dobrovoljno prijavljuju za noćni rad.
