Познати стручњаци упозоравају: Рад НОЋУ опасно НАРУШАВА ЗДРАВЉЕ

Милиони људи у свету раде ноћу. О томе нема званичних података, али према резултатима једне студије коју је спровео Универзитет „Принстон“ између седам и 15 одсто радне снаге у развијеним земљама укључено је у неку врсту ноћног рада, упркос доказима о његовом штетном деловању на здравље, пише Би-Би-Си.

Оног момента када смо уз сијалицу могли да продужимо радно време на целу ноћ, квалитетан сан је пао као прва жртва.

- Кључни проблем је човеков унутрашњи биолошки сат који је намештен у односу на спољне услове, односно на излагање циклусима светлости и таме - истакао је Расел Фостер, стручњак за проблеме са спавањем и професор на Универзитету „Оксфорд“.

Борба за мир у свету: Докле год постоје атомске бомбе, катастрофа је неизбежна

Механизам деловања биолошког сата, објашњава Фостер, код људи је сложен и његово занемаривање активира стресни механизам: „Стрес повећава ниво шећера у крви и крвни притисак јер се организам припрема да одговори на потенцијалну претњу која заправо не постоји - само смо на послу“.

Повишен ниво стреса може довести и до кардиоваскуларних болести или метаболичких абнормалности попут дијабетеса типа 2. Стрес отежава и рад имунолошког система што је добра подлога за више стопе рака дебелог црева или рака дојке.

Словеначки таблоид се извинио Меланији Трамп: Објавили да је била ескорт дама, па зажалили

Светска здравствена организација класификовала је ноћни рад као могући узрочник рака.

То су дугорочне последице, али недостатак сна узрокује и акутне проблеме. Највидљивији је умор, због чега информације не примамо на прави начин, друштвене сигнале погрешно тумачимо и губимо могућност емпатије.

Радници у сменама пате и од срчаних проблема који су узроковани континуираним радом који је у супротности с биолошким ритмовима. Поврх свега тога, као што зна то добро знају они који су некада радили ноћу, након таквих смена није лако одупрети се нездравој храни.

Од расистичког режима до модерне демократије: Где је данас Јужноафричка Република?



Резултати истраживања показују да се конзумација угљених хидрата пење 35 до 40 одсто после само четири до пет дана смањених сати ноћног сна због повећаног нивоа хормона грелина који регулише нашу глад.

Грелин нас чини гладнима и подстиче на конзумацију шећера и угљених хидрата. „На крају, то баш није добро за линију или стања попут дијабетеса типа 2“, нагласио је Фостер.

Осим чешћих здравствених прегледа, људи који раде ноћу би због ризика од кардиоваскуларних болести и метаболичких поремећаја попут дијабетеса требало би да увек имају уз себе здраву храну, пре свега воће.

Пар изнајмио камп-приколицу,међутим тамо нису били они: Кад се сазнала СТРАШНА ИСТИНА, завршили су у затвору (ФОТО)

Колико је ситуација озбиљна говори чињеница да је Центар за контролу и превенцију болести у САД прогласио недовољно сна јавном здравственом епидемијом.

Будући да је пружено мноштво доказа о здравственим ризицима које ноћне смене носе, поставља се питање због чега се људи на њих одлучују. Јасно је да неки можда немају избора, али неки се добровољно пријављују за ноћни рад.