Presečeni podvodni kablovi u Baltičkom moru: Sumnja se na namernu štetu, istražuju se geopolitički motivi!

Dva važna podvodna optička komunikaciona kabla u Baltičkom moru, koji povezuju ključne evropske zemlje, pretrpela su ozbiljna oštećenja, a vlasti sada istražuju mogućnost da je reč o namernoj sabotaži. Kabl od 1.200 kilometara koji povezuje Helsinki u Finskoj sa nemačkom lukom Rostok prestao je da funkcioniše u ponedeljak oko 4 sata po lokalnom vremenu, saopštila je finska državna kompanija za sajber bezbednost i telekomunikacije, Cinia.

U nedelju, oko 08:00 GMT, prekinuta je internet veza koja se proteže na 218 kilometara između Litvanije i švedskog ostrva Gotland. Ovu informaciju potvrdila je litvanska kompanija Telia Lietuva, koja je deo švedske kompanije Telia.

Obe zemlje, Finska i Nemačka, u zajedničkom saopštenju izrazile su duboku zabrinutost zbog presečenih podmorskih kablova, naglašavajući da istražuju incident koji odmah izaziva sumnju da je u pitanju namerna šteta. U saopštenju se takođe navodi da je bezbednost Evrope ozbiljno ugrožena zbog rata Rusije protiv Ukrajine, kao i potencijalnih "hibridnih napada" od strane zlonamernih aktera, iako nije bilo precizirano koji su akteri u pitanju.

Značaj infrastrukture i geopolitičke napetosti

- Očuvanje naše zajedničke kritične infrastrukture je od vitalnog značaja za našu bezbednost i otpornost naših društava - izjavio je predstavnik Nemačke i Finske.

Pored oštećenja finsko-nemačkog kabla, Telia Lietuva je izjavila da je i drugi kabl prekinut. Ovaj kabl je u vlasništvu i pod upravom švedske kompanije Arelion, koja je zadužena za prenos internet saobraćaja za Telia Lietuva.

Karl-Oskar Bohlin, švedski ministar civilne odbrane, rekao je za švedsku televiziju SVT da je  - apsolutno važno da se razjasni zašto trenutno imamo dva kabla u Baltičkom moru koja ne rade - 

Baltičko more je geografski i strateški izuzetno važno, jer je to aktivna komercijalna pomorska ruta koja povezuje mnoge evropske zemlje. Oko njega je smešteno devet država, uključujući Rusiju, koja je već duže vreme u središtu geopolitičkih napetosti u regionu.

Oštećenje finsko-nemačkog kabla dogodilo se u blizini južnog vrha švedskog ostrva Öland, a stručnjaci ističu da bi popravka mogla potrajati između pet i 15 dana, prema rečima izvršnog direktora Cinije, Ari-Jusi Knapilа.

Ovaj incident podseća na prošlogodišnji ozbiljan napad na podmorski gasovod i nekoliko drugih telekomunikacionih kablova koji se prostiru dnom Baltičkog mora. Ova oštećenja izazvala su velike zabrinutosti u regionu, jer su bila povezivana s mogućim namernim napadima na ključnu infrastrukturu. Istražitelji iz Finske i Estonije prošle godine su saopštili da veruju kako je štetu na kablovima prouzrokovao kineski kontejnerski brod koji je, navodno, vukao sidro. Ipak, nisu mogli potvrditi da li je šteta bila slučajna ili namerna.

Društvena i politička stabilnost regiona je takođe ugrožena poslednjim događajima. Prošle godine, incidenti u Baltičkom moru izazvali su strah da bi moglo doći do eskalacije sabotaža koje bi mogle ugroziti evropsku energetsku i komunikacijsku sigurnost.

Poslednji veliki incident na Baltičkom moru bio je uništavanje gasovoda Severni tok 2022. godine, koji povezuje Rusiju i Nemačku. Eksplozije na tom gasovodu izazvale su međunarodnu zabrinutost i još uvek su predmet istrage nemačkih vlasti. Ovaj događaj, kao i aktuelna oštećenja podvodnih kablova, podstiču sve veće sumnje o mogućim namernim napadima na evropsku infrastrukturu, što može imati ozbiljne posledice po ekonomiju, sigurnost i političke odnose u regionu.

S obzirom na prošle napade na energetsku i komunikacijsku infrastrukturu, ove nove sabotaže podstiču dodatne strahove da bi napadi na ključne energetske i telekomunikacione rute mogli postati nova strategija "hibridnog rata" u savremenim međunarodnim sukobima.