Preveslao 50.000 km bežeći od Hitlera, prošao kroz Jugoslaviju, stigao do Australije, a nije znao da PLIVA

Oskar Spek posmatrao je kako mu se biznis urušava u nacizmom zahvaćenoj Nemačkoj, a onda je 1932. godine u Ulmu uskočio u kajak i bez cvonjka u džepu se otisnuo niz Dunav.

Sedam godina kasnije stigao je do australijskog ostrva Sajbaja i tu se konačno završilo njegovo epsko putovanje. U međuvremenu je svašta preživeo. Upucan je i opljačkan u Persijskom zalivu, pravio je žurke u Indiji i umalo su mu plemena sa Papua Nove Gvineje odsekla glavu. A gotovo sve vreme je veslao preko okeana u kajaku koji nije bio dizajniran za otvoreno more, a provodio je i po 48 sati bez sna dok se borio sa talasima, monsunima i malarijom.

Tokom putovanja je prevalio više od 48.000 kilometara što je najduža plovidba kajakom do danas. Spek ipak nikada nije nameravao da obara rekorde već je na put krenuo kako bi pobegao iz zemlje koja je krvarila zbog ratnih dugova.

Spek je 1931. godine morao da otpusti 21 radnika iz svoje električne kompanije jer nije bilo posla. Kompas je usmerio ka Kipru jer je verovao da ga tamo čeka posao u rudniku bakra. Sa malim budžetom i ograničenim zalihama u mesu, čokoladi, siru i mleku, Spek je niz Dunav i Vardu prošao Jugoslaviju i Bugarsku.

Preko Grčke ušao je u Tursku - sve vreme se boreći sa strahom od prevrtanja jer nije znao da pliva. Do Kipra je stigao 1933. godine ali je odmah počeo da planira prelaz preko Bliskog istoka ka Indiji. 

Stigao je do Sirije i tamo je morao da uhvati autobus što je jedini put da je putovao na kopnu tokom cele avanture. Kajak je ponovo spustio u Eufrat koji je pratio do Persijskog zaliva.

Kako je plovio oko Indije, legende o njemu su počele da se šire, zbog čega je postao poznata ličnost na Dalekom istoku. Danju je plovio, a noću svraćao u kafane na obali, gde bi sa britanskim oficirima provodio sate uz piće.

Novinari su pratili njegov put koji je tada trajao već više od dve godine. Ali zbog slave je prvi put i uhapšen u Indiji zbog sumnje da je špijun, ali iako je oslobođen posle dva dana, takva reputacija nastavila je da ga prati.

Sve se promenilo kad je stigao do Džakarte.

Tamo ga je dočekao lokalni nacistički oficir koji mu je ponudio novac za put ka Australiji. Nešto kasnije se doveslao do Sajbaja ali tu se njegovo putovanje završilo kad su ga trojica policajaca uhapsila. Isprva su mislili da je nacistički špijun ali je s njegovog imena skinuta ljaga kad su pronašli njegov dnevnik.

Ostatak rata proveo je u radnim kampovima. U tom momentu je imao 39 godina. Godine 1946. je oslobođen, osam meseci nakon što su se nacisti predali. Spek je konačno pronašao sebi i rudnik, severno od Sidneja, gde se i nastanio i počeo da trguje draguljima.

Samo jednom se vratio u Nemačku, 1970. godine, a umro je u Australiji 1995. godine u 88. godini.