Превеслао 50.000 км бежећи од Хитлера, прошао кроз Југославију, стигао до Аустралије, а није знао да ПЛИВА

Оскар Спек посматрао је како му се бизнис урушава у нацизмом захваћеној Немачкој, а онда је 1932. године у Улму ускочио у кајак и без цвоњка у џепу се отиснуо низ Дунав.

Седам година касније стигао је до аустралијског острва Сајбаја и ту се коначно завршило његово епско путовање. У међувремену је свашта преживео. Упуцан је и опљачкан у Персијском заливу, правио је журке у Индији и умало су му племена са Папуа Нове Гвинеје одсекла главу. А готово све време је веслао преко океана у кајаку који није био дизајниран за отворено море, а проводио је и по 48 сати без сна док се борио са таласима, монсунима и маларијом.

Током путовања је превалио више од 48.000 километара што је најдужа пловидба кајаком до данас. Спек ипак никада није намеравао да обара рекорде већ је на пут кренуо како би побегао из земље која је крварила због ратних дугова.

Спек је 1931. године морао да отпусти 21 радника из своје електричне компаније јер није било посла. Компас је усмерио ка Кипру јер је веровао да га тамо чека посао у руднику бакра. Са малим буџетом и ограниченим залихама у месу, чоколади, сиру и млеку, Спек је низ Дунав и Варду прошао Југославију и Бугарску.

Преко Грчке ушао је у Турску - све време се борећи са страхом од превртања јер није знао да плива. До Кипра је стигао 1933. године али је одмах почео да планира прелаз преко Блиског истока ка Индији. 

Стигао је до Сирије и тамо је морао да ухвати аутобус што је једини пут да је путовао на копну током целе авантуре. Кајак је поново спустио у Еуфрат који је пратио до Персијског залива.

Како је пловио око Индије, легенде о њему су почеле да се шире, због чега је постао позната личност на Далеком истоку. Дању је пловио, а ноћу свраћао у кафане на обали, где би са британским официрима проводио сате уз пиће.

Новинари су пратили његов пут који је тада трајао већ више од две године. Али због славе је први пут и ухапшен у Индији због сумње да је шпијун, али иако је ослобођен после два дана, таква репутација наставила је да га прати.

Све се променило кад је стигао до Џакарте.

Тамо га је дочекао локални нацистички официр који му је понудио новац за пут ка Аустралији. Нешто касније се довеслао до Сајбаја али ту се његово путовање завршило кад су га тројица полицајаца ухапсила. Испрва су мислили да је нацистички шпијун али је с његовог имена скинута љага кад су пронашли његов дневник.

Остатак рата провео је у радним камповима. У том моменту је имао 39 година. Године 1946. је ослобођен, осам месеци након што су се нацисти предали. Спек је коначно пронашао себи и рудник, северно од Сиднеја, где се и настанио и почео да тргује драгуљима.

Само једном се вратио у Немачку, 1970. године, а умро је у Аустралији 1995. године у 88. години.