PRIČA DEVOJKE KOJU JE SILOVAO BIVŠI DEČKO: Imala sam napade panike i plakanja! Pomišljala sam i na samoubistvo

Ispovest devojke koja je silovana u svom stanu, od starne bivšeg dečka prenosimo u celosti.

- Po zanimanju sam komičarka i navikla sam da na sceni pričam o svemu - raskidi, muvanje, smrt, šta god poželite. Ali postoji jedna tema o kojoj nisam mogla da govorim godinama: silovanje. Konkretno, moje silovanje od strane mog bivšeg dečka.

Dugo to uopšte nisam nazivala "silovanjem". Očekivala sam gomilu zbunjenih pitanja, ako bih iskoristila tu reč: "Da li si sigurna da je to bilo silovanje? Da li je zaista bilo neželjeno?" Odgovor je u oba slučaja "da". Ipak, trebalo mi je mnogo vremena da to sagledam.

Moj bivši i ja smo imali malo preko 20 godina kada smo počeli da živimo zajedno u jednosobnom stanu u Čikagu, i oboje smo bili komičari. Volela sam ga, ali nakon osam meseci zajedničkog života, njegovih ljubomornih ispada i verbalnog zlostavljanja, jednostavno sam izgubila želju da radim na vezi. Raskinuli smo jedne hladne večeri u njegovim kolima, a onda smo izašli iz kola i krenuli zajedno u stan. Nisam odmah mogla da nađem nov stan, pa sam spavala na krevetu, a on je spavao na kauču. Možemo da koegzistiramo zajedno mesec dana, dok ja ne nađem nov stan, zar ne?

Međutim, stalno me je pitao da li sam se predomislila o našem raskidu. Svakodnevno. Jednog jutra, tokom standardne priče o raskidu, pomislila sam kako smo konačno došli do zajedničkog zaključka da je gotovo, jer je i on priznao da nije bio srećan u vezi. Zagrlili smo se - a onda me je stegao. Koprcala sam se, ali podigao me je poput lutke i odneo me u spavaću sobu. Onda me je bacio na krevet i skinuo mi pantalone. "Ne, nemoj", rekla sam. Ali nastavio je.

Gurnuo mi je ruke između butina. Osetila sam kako mi se celo telo napelo. Nisam to želela. Dok je otkopčavao pantalone, shvatila sam šta će se desiti. Dok je bio u meni, ležala sam zarobljena, poput životinje u kavezu, a kada je konačno sišao sa mene sklupčala sam se kako bih zaštitila telo, i plakala sam. Plakala sam dok konačno nije napustio stan.

Nisam znala šta da mislim o tome. Da li sam možda na neki način tražila to? Da li je to bio samo grublji seks sa bivšim, koji se završio u suzama? Nikada više nisam spavala tamo.

Narednih godinu dana sam bila u totalnom rasulu. Spominjanje njegovog imena me je punilo besom i anksioznošću. Imala sam napade panike i plakanja, čak sam pomišljala i na samoubistvo. On se, u međuvremenu, ponašao kao da se ništa nije desilo, kao da nikad nikoga nije povredio. Posle našeg raskida je čak postao još duhovitiji - kome se još ne sviđa momak koji se pomoću šala nosi sa slomljenim srcem?

Nikad nikome nisam rekla šta mi se desilo, jer sam se bojala da će mi to uništiti karijeru pre nego što je uopšte počela. Bila sam komičarka, a ne žrtva! Bojala sam se da će zajednica komičara, koju sam toliko volela, da stane na njegovu stranu ako kažem šta se desilo. Toliko sam brinula o tome da sam postala ozbiljno paranoična, ubeđujući sebe svaki put kada ne prođem na audiciji da je to zato što oni znaju šta se desilo i da su na strani mog bivšeg. Tek kasnije sam saznala da je paranoja uobičajen simptom posttraumatskog stresa izazvanog seksualnim zlostavljanjem.

Konačno, priznala sam šta se desilo jednoj zabrinutoj prijateljici, i ona me je podstakla da se obratim psihologu. Prva stvar koju su mi objasnili jeste da nisam ja kriva za silovanje. Uopšte nije bilo bitno da li sam želela da se odselim ili ne, da li smo bili zaljubljeni i da li je njemu bilo slomljeno srce. Nisam želela seks i trebalo je to da ispoštuje!

Ipak, ćutala sam sve dok nije izbio skandal sa Bilom Kozbijem. Društvene mreže su mi bile pune priča o tom čoveku koji je iskoristio svoju slavu da zastraši mlade žene koje su bile na samom početku karijere. Ljudi su se pitali: kako je zajednica komičara dozvolila da se ovo dogodi?

Ja sam razumela tačno kako. Silovanje je nešto što se dešava ljudima koje poznajemo. I počinioci su takođe ljudi koje poznajemo - da, čak i oni koji nas zasmejavaju. Meni se to desilo i bojala sam se da priznam, jer sam se plašila da ću proći kao sve one žene koje su se suprotstavile moćnim muškarcima koji su ih zlostavljali. Bojala sam se da će misliti da sam lažov, da tražim pažnju - sve, samo ne da sam ljudsko biće sa istinitom pričom.

A posebno je teško priznati da ti je to uradio neko ko ti jeste ili ti je bio blizak. Statistika pokazuje da oko 80 odsto silovanja izvrši neko koga žrtva poznaje, 47 odsto prijatelji ili poznanici i 25 odsto intimni partneri. Ako volite nekoga, to ne znači da mu dajete da kontroliše vaše telo. Sada to razumem.

Iako se sve ovo desilo pre mnogo godina, tek sada pričam o tome i malo po malo, to me oslobađa. Više se ne stidim i ne osećam teret i, iako se ne šalim na račun silovanja, znam da me ova iskrenost čini boljom osobom i neustrašivim komičarem. A kada govorim o svom silovanju, pričam o tome direktno kako bi to stiglo do onih do kojih treba - posebno do onih koji treba da znaju da nisu usamljeni u ovome.

Sa bivšim nisam pričala od kad sam se odselila, i nemam želju da se to promeni. Nisam ga tužila, jer me sama činjenica da svojom pričom pomažem drugima mnogo više zadovoljava nego što bi to bio slučaj sa nekim izvinjenjem ili hapšenjem. Zajednica i podrška su ono što sam ja želela kada mi se sve ovo desilo. Ja to tada nisam mogla da imam, ali nadam se da ću mojom pričom pomoći drugima da to nađu - ispričala je.