ПРИЧА ДЕВОЈКЕ КОЈУ ЈЕ СИЛОВАО БИВШИ ДЕЧКО: Имала сам нападе панике и плакања! Помишљала сам и на самоубиство

Исповест девојке која је силована у свом стану, од старне бившег дечка преносимо у целости.

- По занимању сам комичарка и навикла сам да на сцени причам о свему - раскиди, мување, смрт, шта год пожелите. Али постоји једна тема о којој нисам могла да говорим годинама: силовање. Конкретно, моје силовање од стране мог бившег дечка.

Дуго то уопште нисам називала "силовањем". Очекивала сам гомилу збуњених питања, ако бих искористила ту реч: "Да ли си сигурна да је то било силовање? Да ли је заиста било нежељено?" Одговор је у оба случаја "да". Ипак, требало ми је много времена да то сагледам.

Мој бивши и ја смо имали мало преко 20 година када смо почели да живимо заједно у једнособном стану у Чикагу, и обоје смо били комичари. Волела сам га, али након осам месеци заједничког живота, његових љубоморних испада и вербалног злостављања, једноставно сам изгубила жељу да радим на вези. Раскинули смо једне хладне вечери у његовим колима, а онда смо изашли из кола и кренули заједно у стан. Нисам одмах могла да нађем нов стан, па сам спавала на кревету, а он је спавао на каучу. Можемо да коегзистирамо заједно месец дана, док ја не нађем нов стан, зар не?

Међутим, стално ме је питао да ли сам се предомислила о нашем раскиду. Свакодневно. Једног јутра, током стандардне приче о раскиду, помислила сам како смо коначно дошли до заједничког закључка да је готово, јер је и он признао да није био срећан у вези. Загрлили смо се - а онда ме је стегао. Копрцала сам се, али подигао ме је попут лутке и однео ме у спаваћу собу. Онда ме је бацио на кревет и скинуо ми панталоне. "Не, немој", рекла сам. Али наставио је.

Гурнуо ми је руке између бутина. Осетила сам како ми се цело тело напело. Нисам то желела. Док је откопчавао панталоне, схватила сам шта ће се десити. Док је био у мени, лежала сам заробљена, попут животиње у кавезу, а када је коначно сишао са мене склупчала сам се како бих заштитила тело, и плакала сам. Плакала сам док коначно није напустио стан.

Нисам знала шта да мислим о томе. Да ли сам можда на неки начин тражила то? Да ли је то био само грубљи секс са бившим, који се завршио у сузама? Никада више нисам спавала тамо.

Наредних годину дана сам била у тоталном расулу. Спомињање његовог имена ме је пунило бесом и анксиозношћу. Имала сам нападе панике и плакања, чак сам помишљала и на самоубиство. Он се, у међувремену, понашао као да се ништа није десило, као да никад никога није повредио. После нашег раскида је чак постао још духовитији - коме се још не свиђа момак који се помоћу шала носи са сломљеним срцем?

Никад никоме нисам рекла шта ми се десило, јер сам се бојала да ће ми то уништити каријеру пре него што је уопште почела. Била сам комичарка, а не жртва! Бојала сам се да ће заједница комичара, коју сам толико волела, да стане на његову страну ако кажем шта се десило. Толико сам бринула о томе да сам постала озбиљно параноична, убеђујући себе сваки пут када не прођем на аудицији да је то зато што они знају шта се десило и да су на страни мог бившег. Тек касније сам сазнала да је параноја уобичајен симптом посттрауматског стреса изазваног сексуалним злостављањем.

Коначно, признала сам шта се десило једној забринутој пријатељици, и она ме је подстакла да се обратим психологу. Прва ствар коју су ми објаснили јесте да нисам ја крива за силовање. Уопште није било битно да ли сам желела да се одселим или не, да ли смо били заљубљени и да ли је њему било сломљено срце. Нисам желела секс и требало је то да испоштује!

Ипак, ћутала сам све док није избио скандал са Билом Козбијем. Друштвене мреже су ми биле пуне прича о том човеку који је искористио своју славу да застраши младе жене које су биле на самом почетку каријере. Људи су се питали: како је заједница комичара дозволила да се ово догоди?

Ја сам разумела тачно како. Силовање је нешто што се дешава људима које познајемо. И починиоци су такође људи које познајемо - да, чак и они који нас засмејавају. Мени се то десило и бојала сам се да признам, јер сам се плашила да ћу проћи као све оне жене које су се супротставиле моћним мушкарцима који су их злостављали. Бојала сам се да ће мислити да сам лажов, да тражим пажњу - све, само не да сам људско биће са истинитом причом.

А посебно је тешко признати да ти је то урадио неко ко ти јесте или ти је био близак. Статистика показује да око 80 одсто силовања изврши неко кога жртва познаје, 47 одсто пријатељи или познаници и 25 одсто интимни партнери. Ако волите некога, то не значи да му дајете да контролише ваше тело. Сада то разумем.

Иако се све ово десило пре много година, тек сада причам о томе и мало по мало, то ме ослобађа. Више се не стидим и не осећам терет и, иако се не шалим на рачун силовања, знам да ме ова искреност чини бољом особом и неустрашивим комичарем. А када говорим о свом силовању, причам о томе директно како би то стигло до оних до којих треба - посебно до оних који треба да знају да нису усамљени у овоме.

Са бившим нисам причала од кад сам се одселила, и немам жељу да се то промени. Нисам га тужила, јер ме сама чињеница да својом причом помажем другима много више задовољава него што би то био случај са неким извињењем или хапшењем. Заједница и подршка су оно што сам ја желела када ми се све ово десило. Ја то тада нисам могла да имам, али надам се да ћу мојом причом помоћи другима да то нађу - испричала је.