Priča o najvećem lovcu na nacističke špijune: Elizabeta je bila majka, špijun i vojnik u borbi protiv nacizma i rata!
Kao prva američka kriptoanalitičarka, Elizabet Smit Fridmen (1892. - 1980.) zaslužna je za razotkrivanje na stotine šifara, zahvaljujući čemu su razotkriveni lanci krijumčarenja alkohola tokom prohibicije, ali i pad nacističkog špijunskog prstena širom Južne Amerike tokom 1940-ih.
Međutim, sve do 2008. godine, kad je skinuta oznaka tajnosti s dokumenata o njenoj aktivnosti tokom Drugog svetskog rata, za Elizabet Fridmen većina Amerikanaca nikad nije čula. Iako je mnogi analitičari smatraju američkim pandanom Alanu Tjuringu, genijalnom britanskom matematičaru koji je dešifrovao brojne nemačke sisteme šifriranja, među kojima je najpoznatiji bio Enigma, ostala je decenijama nepoznata, jer je sve njene zasluge prisvojio Dž .Edgar Huver, dugogodišnji direktor Federalnog Istražnog Biroa.
NAJVEĆA ZAPLENA DROGE U EVROPI IKADA: Nemački carinici pronašli više od 16 TONA kokaina (FOTO/VIDEO)
ISLAND POGODILO VIŠE OD 40 ZEMLJOTRESA: Rejkjavik se tresao kao da je od stakla (FOTO)
DA LI ZNATE ZAŠTO LJUBIČASTU BOJU NEMA NIJEDNA ZASTAVA NA SVETU? Nekad se plaćala "suvim" zlatom!
Američka javna televizijska mreža nedavno je prikazala dokumentarac "Kodbrejker" posvećen Elizabet Fridmen koji se zasniva na bestseleru "Žena koja je razbila šifre" novinara Džejsona Fagonea, piše "Jutarnji list".
Ko je bila Elizabet Fridmen?
Rođena je kao Elizabet Smit u gradiću Hantingtonu u Indijani u kvekerskoj porodici. Od ranog detinjstva pokazivala je da je veliki talent za jezike i puno čitala, da bi 1914. godine diplomirala englesku književnost na Hilsdejl koledžu u Mičigenu. Elizabet je 1916. godine došla u biblioteku u Čikagu kako bi izbliza videla "Prvi Folio", odnosno sabrana dela Vilijama Šekspira iz 1623. godine. U razgovoru sa bibliotekarkom spomenula je da traži posao, po mogućnosti povezan s književnošću ili istraživanjima. Nije prošlo ni sat vremena, a u biblioteku je stigao ekscentrični milijarder Džordž Febijen koji je svoje golemo bogatstvo stekao u tekstilnoj industriji, a bio je opsednut otkrivanjem tajni prirode.
Šta je Elizabet radila kod ekscentričnog bogataša?
Njegova opsesija bila je kriptografija, a verovao je da Šekspir nije bio autor slavnih drama poput "Hamleta" ili "Julija Cezara", nego ih je pripisivao filozofu Frensisu Bekonu. Bio je uveren da je Frensis ostavio skrivene poruke o svojem autorstvu u Šekspirovim dramama iz 1623. godine te je tragao za osobom koja bi dekodirala tajne poruke. Stoga je u svoju rezidenciju Riverbenk u blizini Čikaga doveo neke od najpoznatijih svetskih stručnjaka za Šekspira i Bekona. Kad je od bibliotekarke čuo za mladu Elizabet Smit, odmah ju je angažovao kao kriptografkinju. Iako je smatrala da je Febijenova teorija glupost, Elizabet je proučavala Šekspirova dela tražeći skrivenu poruku.
Ubrzo je Febijen u Riverbenku, koji je funkcionisao kao kombinacija raskošne palate i naučne laboratorije, angažovao i mladog genetičara, takođe kvekera, Vilijama Fridmena, u kojeg se zaljubila. Kad je izbio Prvi svetski rat, Febijen je ponudio usluge mladog para kriptografa vladi, pa su Fridmenovi postali vodeće osobe američke jedinice za razbijanje neprijateljskih šifri.
- Iako se Elizabet nikad nije školovala za taj posao, bila je vrlo vešta u procesu presretanja radioporuka i njihovom dekodiranju - rekla je za Tajm istoričarka Ejmi Batler Grinfild.
Kako je Elizabet lovila krijumčare alkohola?
Elizabet i Vilijam su se venčali 1917. godine te su nekoliko godina kasnije dobili ćerku, a zatim i sina. Nakon što su 1921. godine napustili Riverbenk, supružnici Fridmen preselili su se u Vašington, gde ih je američko Ministarstvo finansija angažovalo u borbi protiv švercera alkohola tokom razdoblja prohibicije u Americi, koja je trajala od 1920. do 1933. godine. Šverceri su koristili brodove kojima obalska straža nije mogla da stane na put jer su bili vešti u korišćenju kodiranih radioporuka. U razdoblju od 1926. do 1930. godine Elizabet je odgonetavala po 20.000 švercerskih poruka godišnje u stotinama različitih sistema kodiranja. Sve to radila je ručno, koristeći samo papir i olovku. Bilo je to doba pre ere kompjutera pa njen rad možemo smatrati herojskim poduhvatom. Tokom ere prohibicije, Elizabet Fridmen morala je, takođe, da se pojavljuje na sudu da bi kao kriptografkinja svedočila u procesima nekih od najvećih kriminalaca tog doba. Na primer, svedočila je u jednom slučaju u Nju Orleansu protiv trojice pomoćnika Al Kaponea.
Šta je radila u Drugom svetskom ratu?
Međutim, pravi izazov za američke kriptoanalitičare, uključujući i Elizabet, nastupio je u Drugom svetskom ratu. Nakon što je Hitler 1939. godine napao Poljsku i tako počeo Drugi svetski rat, tim razbijača šifri, koji je Elizabet uspostavila u sklopu Obalske straže, počeo je da presreće poruke koje su ličile na one kakve su koristili šverceri alkohola. Međutim, reč je bila o porukama koje su slali nacistički špijuni. Ti špijuni su se raštrkali Južnom Amerikom, koja je tada bila neutralni kontinent i po Americi i Meksiku. Odjednom je ceo tim, koji je bio fokusiran na problem švercovanja alkohola, postao ekipa koja je lovila nacističke špijune.
Poput Alana Tjuringa i Elizabet Smit Fridmen radila je na razbijanju Enigme, a tokom Drugog svetskog rata dešifrovala je više od 4000 nacističkih poruka. Svakako je najveća njena zasluga ona u razbijanju nacističke špijunske mreže koja je slala šifrovane izveštaje iz Južne Amerike u Berlin. Tu špijunsku mrežu vodio je SS-ov špijun Johanes Zigfrid Beker, poznat i po nadimku Sargo. Federalni biro je Bekera smatrao najopasnijim nacističkim špijunom na zapadnoj hemisferi. On je iz svoje baze u Argentini upravljao mrežom od više od 50 agenata koji su razmenjivali hiljade špijunskih izveštaja s Nemačkom, prikupljajući informacije o američkim i britanskim vojnim snagama. Ta špijunska mreža je, takođe, podsticala vojne udare u južnoameričkim državama da bi njihove vlade zaljuljala prema nacistima. Elizabetini napori doveli su do razbijanja svih nacističkih špijunskih mreža u Južnoj Americi, posebno one koju je vodio Sargo.
Zašto je Elizabet Fridmen pala u zaborav?
- "Ef-Bi-Aj" je bio odgovoran za hvatanje nacističkih špijuna u Južnoj Americi pa je Elizabet njegovim radnicima slala poruke i materijale uz pomoć kojih su i sami mogli da dešifruju poruke. Bez Elizabet i njenog tima, "Ef-Bi-Aj" bi bio izgubljen. Ali, nakon što su krajem 1944. godine nacističke špijunske mreže bile uništene, Dž.Edgar Huver lansirao je javnu kampanju kako bi sebi obezbedio zasluge za pobedu u tom nevidljivom ratu, tvrdeći da je "Ef-Bi-Aj" jedini zaslužan. Čak i danas istoričari Elizabetine zasluge pogrešno pripisuju Huveru i njegovom timu. Rezultat toga je da Amerikanci ne znaju da je Elizabet Fridmen, majka dvoje dece, tokom Drugog svetskog rata bila najveći američki lovac na nacističke špijune - kaže autor bestselera o njoj.
Tokom Drugog svetskog rata, Elizabetin muž Vilijam Fridmen istakao se važnim dostignućima, poput razbijanja japanskog sistema šifrovanja "Prpl". Međutim, za razliku od supruge, Fridmenova postignuća su itekako prepoznata, pa je 1952. godine postao čelni kriptolog novoosnovane Nacionalne sigurnosne agencije (NSA). Elizabet je ostala u senci svog muža, a zaslužna priznanja dobila je posthumno. Tako je Američki senat 2019. godine doneo rezoluciju u njenu čast, a u julu 2020. godine američka obalska straža najavila je da će brod nazvati po njoj.
