Прича о највећем ловцу на нацистичке шпијуне: Елизабета је била мајка, шпијун и војник у борби против нацизма и рата!
Као прва америчка криптоаналитичарка, Елизабет Смит Фридмен (1892. - 1980.) заслужна је за разоткривање на стотине шифара, захваљујући чему су разоткривени ланци кријумчарења алкохола током прохибиције, али и пад нацистичког шпијунског прстена широм Јужне Америке током 1940-их.
Међутим, све до 2008. године, кад је скинута ознака тајности с докумената о њеној активности током Другог светског рата, за Елизабет Фридмен већина Американаца никад није чула. Иако је многи аналитичари сматрају америчким панданом Алану Тјурингу, генијалном британском математичару који је дешифровао бројне немачке системе шифрирања, међу којима је најпознатији био Енигма, остала је деценијама непозната, јер је све њене заслуге присвојио Џ .Едгар Хувер, дугогодишњи директор Федералног Истражног Бироа.
НАЈВЕЋА ЗАПЛЕНА ДРОГЕ У ЕВРОПИ ИКАДА: Немачки цариници пронашли више од 16 ТОНА кокаина (ФОТО/ВИДЕО)
ИСЛАНД ПОГОДИЛО ВИШЕ ОД 40 ЗЕМЉОТРЕСА: Рејкјавик се тресао као да је од стакла (ФОТО)
ДА ЛИ ЗНАТЕ ЗАШТО ЉУБИЧАСТУ БОЈУ НЕМА НИЈЕДНА ЗАСТАВА НА СВЕТУ? Некад се плаћала "сувим" златом!
Америчка јавна телевизијска мрежа недавно је приказала документарац "Кодбрејкер" посвећен Елизабет Фридмен који се заснива на бестселеру "Жена која је разбила шифре" новинара Џејсона Фагонеа, пише "Јутарњи лист".
Ко је била Елизабет Фридмен?
Рођена је као Елизабет Смит у градићу Хантингтону у Индијани у квекерској породици. Од раног детињства показивала је да је велики талент за језике и пуно читала, да би 1914. године дипломирала енглеску књижевност на Хилсдејл колеџу у Мичигену. Елизабет је 1916. године дошла у библиотеку у Чикагу како би изблиза видела "Први Фолио", односно сабрана дела Вилијама Шекспира из 1623. године. У разговору са библиотекарком споменула је да тражи посао, по могућности повезан с књижевношћу или истраживањима. Није прошло ни сат времена, а у библиотеку је стигао ексцентрични милијардер Џорџ Фебијен који је своје големо богатство стекао у текстилној индустрији, а био је опседнут откривањем тајни природе.
Шта је Елизабет радила код ексцентричног богаташа?
Његова опсесија била је криптографија, а веровао је да Шекспир није био аутор славних драма попут "Хамлета" или "Јулија Цезара", него их је приписивао филозофу Френсису Бекону. Био је уверен да је Френсис оставио скривене поруке о својем ауторству у Шекспировим драмама из 1623. године те је трагао за особом која би декодирала тајне поруке. Стога је у своју резиденцију Ривербенк у близини Чикага довео неке од најпознатијих светских стручњака за Шекспира и Бекона. Кад је од библиотекарке чуо за младу Елизабет Смит, одмах ју је ангажовао као криптографкињу. Иако је сматрала да је Фебијенова теорија глупост, Елизабет је проучавала Шекспирова дела тражећи скривену поруку.
Убрзо је Фебијен у Ривербенку, који је функционисао као комбинација раскошне палате и научне лабораторије, ангажовао и младог генетичара, такође квекера, Вилијама Фридмена, у којег се заљубила. Кад је избио Први светски рат, Фебијен је понудио услуге младог пара криптографа влади, па су Фридменови постали водеће особе америчке јединице за разбијање непријатељских шифри.
- Иако се Елизабет никад није школовала за тај посао, била је врло вешта у процесу пресретања радиопорука и њиховом декодирању - рекла је за Тајм историчарка Ејми Батлер Гринфилд.
Како је Елизабет ловила кријумчаре алкохола?
Елизабет и Вилијам су се венчали 1917. године те су неколико година касније добили ћерку, а затим и сина. Након што су 1921. године напустили Ривербенк, супружници Фридмен преселили су се у Вашингтон, где их је америчко Министарство финансија ангажовало у борби против шверцера алкохола током раздобља прохибиције у Америци, која је трајала од 1920. до 1933. године. Шверцери су користили бродове којима обалска стража није могла да стане на пут јер су били вешти у коришћењу кодираних радиопорука. У раздобљу од 1926. до 1930. године Елизабет је одгонетавала по 20.000 шверцерских порука годишње у стотинама различитих система кодирања. Све то радила је ручно, користећи само папир и оловку. Било је то доба пре ере компјутера па њен рад можемо сматрати херојским подухватом. Током ере прохибиције, Елизабет Фридмен морала је, такође, да се појављује на суду да би као криптографкиња сведочила у процесима неких од највећих криминалаца тог доба. На пример, сведочила је у једном случају у Њу Орлеансу против тројице помоћника Ал Капонеа.
Шта је радила у Другом светском рату?
Међутим, прави изазов за америчке криптоаналитичаре, укључујући и Елизабет, наступио је у Другом светском рату. Након што је Хитлер 1939. године напао Пољску и тако почео Други светски рат, тим разбијача шифри, који је Елизабет успоставила у склопу Обалске страже, почео је да пресреће поруке које су личиле на оне какве су користили шверцери алкохола. Међутим, реч је била о порукама које су слали нацистички шпијуни. Ти шпијуни су се раштркали Јужном Америком, која је тада била неутрални континент и по Америци и Мексику. Одједном је цео тим, који је био фокусиран на проблем шверцовања алкохола, постао екипа која је ловила нацистичке шпијуне.
Попут Алана Тјуринга и Елизабет Смит Фридмен радила је на разбијању Енигме, а током Другог светског рата дешифровала је више од 4000 нацистичких порука. Свакако је највећа њена заслуга она у разбијању нацистичке шпијунске мреже која је слала шифроване извештаје из Јужне Америке у Берлин. Ту шпијунску мрежу водио је SS-ov шпијун Јоханес Зигфрид Бекер, познат и по надимку Сарго. Федерални биро је Бекера сматрао најопаснијим нацистичким шпијуном на западној хемисфери. Он је из своје базе у Аргентини управљао мрежом од више од 50 агената који су размењивали хиљаде шпијунских извештаја с Немачком, прикупљајући информације о америчким и британским војним снагама. Та шпијунска мрежа је, такође, подстицала војне ударе у јужноамеричким државама да би њихове владе заљуљала према нацистима. Елизабетини напори довели су до разбијања свих нацистичких шпијунских мрежа у Јужној Америци, посебно оне коју је водио Сарго.
Зашто је Елизабет Фридмен пала у заборав?
- "Еф-Би-Ај" је био одговоран за хватање нацистичких шпијуна у Јужној Америци па је Елизабет његовим радницима слала поруке и материјале уз помоћ којих су и сами могли да дешифрују поруке. Без Елизабет и њеног тима, "Еф-Би-Ај" би био изгубљен. Али, након што су крајем 1944. године нацистичке шпијунске мреже биле уништене, Џ.Едгар Хувер лансирао је јавну кампању како би себи обезбедио заслуге за победу у том невидљивом рату, тврдећи да је "Еф-Би-Ај" једини заслужан. Чак и данас историчари Елизабетине заслуге погрешно приписују Хуверу и његовом тиму. Резултат тога је да Американци не знају да је Елизабет Фридмен, мајка двоје деце, током Другог светског рата била највећи амерички ловац на нацистичке шпијуне - каже аутор бестселера о њој.
Током Другог светског рата, Елизабетин муж Вилијам Фридмен истакао се важним достигнућима, попут разбијања јапанског система шифровања "Прпл". Међутим, за разлику од супруге, Фридменова постигнућа су итекако препозната, па је 1952. године постао челни криптолог новоосноване Националне сигурносне агенције (НСА). Елизабет је остала у сенци свог мужа, а заслужна признања добила је постхумно. Тако је Амерички сенат 2019. године донео резолуцију у њену част, а у јулу 2020. године америчка обалска стража најавила је да ће брод назвати по њој.
