PRILIKA KAKVA SE PRUŽA SAMO JEDNOM U ŽIVOTU: Bajden i dalje ima šansu da bude pobednik
Bajden ima ogromnu šansu da postane i pobednik.
Teško je poverovati da se liberalna Amerika preko noći pomirila sa činjenicom da su predstojeći predsednički izbori već odlučeni, a čini se da jeste. Imaju još nešto više od 100 dana da pokušaju da preokrenu stvari u svoju korist, iako su im šanse skoro ravne nuli. Bilo bi suludo kada bi Demokratska stranka nastavila svoju staru priču o Putinovom kandidatu Trampu, jer se percepcija javnosti potpuno promenila. Tramp je sada američki mit. Sve je na njegovoj strani. Bog, promisao, krv, prkos i bela košulja. Sve to staje u jednu fotografiju.
Fotografija na kojoj Tramp prkosi smrti okrvavljenog lica i stisnutih pesnica dok mu se američka zastava vijori iznad glave već je postala simbol. Majice sa ovim printom od juče se prodaju u Kini. Tramp je ušao u istoriju kao ikona američke hrabrosti. Kao i marinci koji su uboli američku zastavu 1945. nakon krvavog napada na vrh pacifičkog ostrva Ivo Džima. To je nivo, i Amerikanci sada znaju da bi on zaista napao to brdo da uhvati zastavu. Putin, Si, Zelenski i svi ostali sada znaju da je Tramp neustrašiv.
Uostalom, bilo bi jako glupo da demokrate nastave da šire mržnju prema Trampu, jer to jednostavno više ne može da funkcioniše, a bilo bi izuzetno opasno. Dobili su. Prema prvim izjavama, umesto mržnje najavljuju deeskalaciju retorike, čemu bi mi i ostatak sveta svakako trebalo da se iskreno radujemo.
A ako Bajden zaista želi da nas podseti da je on lider slobodnog sveta, onda je pomirenje za njega ogromna šansa da to uradi. Ne samo da je mogao mnogo da učini da pomiri ljude u SAD, već i širom sveta. Bajden bi konačno mogao da se dokaže kao vođa svoje velike nacije. On je takav, ali vođa koji nije izgubio svaku vezu sa narodom. On to može sada i bilo bi politički mudro da to uradi.
On više ne može da ide prst u glavu sa Trampom. U stvari može, ali onda bi to imalo potpuno suprotan efekat. Onaj ko bi tako nešto rekao pokazao bi da ne razume Ameriku i njene mitove. I da on baš i ne razume život kao takav. Ako bi Trampa i dalje vređali na tom nivou, onda bi mu to donelo još više simpatija i glasova među onima koji ne glasaju striktno po partijama, što je rezervoar od oko 25 odsto ili ne manje od 40 miliona ljudi.
Dakle, predizborna taktika demokrata demonizovanja Trampa, koja je podržala kampanju Hilari Klinton 2016. i kampanju Džoa Bajdena 2020. i koja je trajala sve ovo vreme, više nije upotrebljiva. Demokratska stranka mora hitno nešto da promeni, kako se ne bi diskvalifikovala i učinila nebitnim i degutantnim. Sudeći po prvim izjavama liberalnog sveta u Americi i šire, mnogi su to već shvatili. Ali do izbora nije ostalo mnogo vremena. Šta su mogli da smisle na brzinu?
Prvo, morali bi odmah da znaju da li je Bajden njihov kandidat. Bilo bi logično da jeste, ali još uvek nije sasvim izvesno. Ako ne Bajden, ko bi onda trebalo da bude? Konvencija demokrata zakazana je za 19. avgust, ali bi to pitanje trebalo da bude rešeno mnogo ranije. Kada se stvar sagleda realno, demokrate nemaju boljeg kandidata od Bajdena. Ne samo zato što su drugi mogući kandidati koji su pomenuti bili gori od njega, već i zato što je Bajden bolji od njih. Ako je tačna procena da su demokrate već potpuno odustale od izbora, onda bi to značilo da Bajden ima neočekivanu slobodu delovanja.
Bajdenov govor posle pokušaja atentata na Trampa delovao je mnogo bolje od njegovih poslednjih istupa, u kojima su mediji pod lupom ispitivali njegove nelogične gestove i lapsuse. Što je najvažnije, Bajden je delovao prilično iskreno kada je izrazio žaljenje zbog onoga što se dogodilo u subotu na mitingu republikanskog kandidata Trampa u Pensilvaniji. Bajden je pozvao Trampa telefonom i razgovarao sa njim kratko, ali na ljudski način. Humanost bi mogla da bude najjači Bajdenov adut u kampanji za počasni oproštaj od velike politike. Ne da bi dobili izbore, naravno.
Iako Bajdenove šanse da pobedi Trampa ni pre subote nisu bile velike, a sada ih praktično nema, otvorila se velika šansa da se dostojanstveno povuče, a ne da bude najžurniji kao pripravnik koji nije zadovoljio na rad. Tramp bi mogao da bude inspiracija i Bajdenu, ma koliko to izgledalo apsurdno.
Njih dvoje zapravo imaju istog neprijatelja ili protivnika, što se kolokvijalno naziva dubokom državom. Koliko smo mogli da vidimo, ona ne dozvoljava jednom da bude predsednik, a praktično striktno određuje kako i šta će on drugom da kaže i ne daje mu slobodu ličnosti. A Bajdenova ličnost verovatno nisu samo klizanja, nepredvidivi pokreti i padovi. Mora da ima još nešto u tome.
Ono što je Bajden često govorio poslednjih meseci, nije odgovaralo čoveku njegovih godina (81) i najvišeg položaja. Lapsusi su bili potpuno razumljivi i ponekad zabavni, ali jednostavno vređanje ljudi na ličnom nivou, od Putina do Trampa, ne odgovara čoveku koji obavlja funkciju američkog predsednika. Neke stvari se ne rade.
Bajden sada ima šansu da to popravi i ne bi trebalo da je propusti. S druge strane, Tramp je podigao letvicu na takav nivo da bi i njegov protivnik morao da uradi nešto legendarno da bi bilo ko uopšte obratio pažnju na njega. Čak ni mnogo bolji kandidati u američkoj istoriji ne bi imali šanse protiv ovakvog Trampa. Ali Bajden ima šansu.
Za početak, Bajdenu ne bi bilo dozvoljeno da laže i morao bi da prizna greške. Niko ne želi da čuje staru priču o tome kako je rodna ravnopravnost važnija od radničkog hleba, ili kako Amerika brani ukrajinsku slobodu i demokratiju od pobesnelog Putina. Bajden sada ima šansu da uradi velike stvari koje će ući u istoriju, umesto da ostane upamćen po padu niz stepenice iz aviona. Možda mu je to poslednja šansa da postane legenda i bilo bi prirodno da tu priliku iskoristi.
Bajden realno nema drugog izbora, jer ako bi on i mejnstrim mediji nastavili njegovu kampanju, sada očišćenu od demonizacije Trampa, onda bi ostalo premalo što bi moglo da impresionira ljude. Ali kada bi govorio istinu i tako demantovao Putinovu tvrdnju da su SAD "imperija laži", Bajden bi učinio mnogo za svoju zemlju. Njegov veliki narod bi ga slušao, kao i ceo svet.
Bajden ima ogromnu šansu da postane i pobednik, bez obzira na gotovo siguran poraz na izborima. Pod uslovom da govori istinu. A istina je da ljudi širom sveta vole Ameriku. Do juče je prosečan Rus ili prosečni Kinez maštao o tome da je prosečan Amerikanac. Nije teško razumeti, jer i oni žele da budu kul. Ali Amerika je to prestala da bude, jer se američkim medijima više ne može verovati, a Holivud, koji je kreirao trendove 20. veka, postao je kvazipolitička institucija. Trend ukidanja političkih neistomišljenika ne priliči ozbiljnim ljudima. Bajden sada ima šansu da pokaže da je ozbiljan čovek.
Apsurdno, ali u isto vreme logično, Tramp je verovatno najbolji saveznik kojeg Bajden trenutno ima. Ova dvojica, kao bivši, sadašnji i budući predsednici SAD, mogu značajno da poprave situaciju u svojoj zemlji i njen imidž u svetu. Bajdenova najava da treba da ohladi glavu i kampanju je svakako ohrabrenje i korak u dobrom pravcu. Sada je na njemu da se pokaže kao kognitivno sposoban i politički pametan. Šansa koju sada ima je prilika koja se pruža jednom u životu. Morate verovati da bi ga Tramp podržao u tome, jer bi i njemu bilo od koristi.
Jer ko bi i šta mogao da prkosi dvojici predsednika? Duboka država, nazovimo je kako god da je, iscrpela je svoje ideje i argumente kojima bi mogla da pridobije američki narod i ostatak sveta. Od argumenata je ostalo samo oružje, a to je sada svima postalo jasno nakon što je nesrećni Tomas Kruks (20) ispalio metke na Trampa, ubio jednog nevinog čoveka u publici, ranio još dvojicu i na kraju sve to platio svojim mladim život. I verovatnije je da je Kruks bio žrtva propagande nego da je bio tragični učesnik zavere.
Dakle, Bajden je dobio pravu šansu da ostane upamćen kao državnik. Imao je priliku da zaustavi odbegli voz koji je jurio ka nuklearnom ratu. Bajden ima priliku da da svoj ključni doprinos vraćanju vere u ljude i politiku. Takođe ima priliku da pripremi teren za svoju Demokratsku stranku za kongresne izbore 2026. i predsedničke izbore 2028. godine. Umesto da iza sebe ostavimo pustoš, moglo bi da bude temelja i nade za neke mlade ljude koji će obnoviti stranku. Bajden zapravo ima šansu da postigne više nego što je mogao da sanja. Pa šta više čovek može da očekuje od života od prave šanse?
Izvor: Srbija Danas/Advance/Autor: Vladimir J./Preneo: Nenad Đukić