ПРИЛИКА КАКВА СЕ ПРУЖА САМО ЈЕДНОМ У ЖИВОТУ: Бајден и даље има шансу да буде победник

Тешко је поверовати да се либерална Америка преко ноћи помирила са чињеницом да су предстојећи председнички избори већ одлучени, а чини се да јесте. Имају још нешто више од 100 дана да покушају да преокрену ствари у своју корист, иако су им шансе скоро равне нули. Било би сулудо када би Демократска странка наставила своју стару причу о Путиновом кандидату Трампу, јер се перцепција јавности потпуно променила. Трамп је сада амерички мит. Све је на његовој страни. Бог, промисао, крв, пркос и бела кошуља. Све то стаје у једну фотографију.

Фотографија на којој Трамп пркоси смрти окрвављеног лица и стиснутих песница док му се америчка застава вијори изнад главе већ је постала симбол. Мајице са овим принтом од јуче се продају у Кини. Трамп је ушао у историју као икона америчке храбрости. Као и маринци који су уболи америчку заставу 1945. након крвавог напада на врх пацифичког острва Иво Џима. То је ниво, и Американци сада знају да би он заиста напао то брдо да ухвати заставу. Путин, Си, Зеленски и сви остали сада знају да је Трамп неустрашив.

Уосталом, било би јако глупо да демократе наставе да шире мржњу према Трампу, јер то једноставно више не може да функционише, а било би изузетно опасно. Добили су. Према првим изјавама, уместо мржње најављују деескалацију реторике, чему би ми и остатак света свакако требало да се искрено радујемо.

А ако Бајден заиста жели да нас подсети да је он лидер слободног света, онда је помирење за њега огромна шанса да то уради. Не само да је могао много да учини да помири људе у САД, већ и широм света. Бајден би коначно могао да се докаже као вођа своје велике нације. Он је такав, али вођа који није изгубио сваку везу са народом. Он то може сада и било би политички мудро да то уради.

Он више не може да иде прст у главу са Трампом. У ствари може, али онда би то имало потпуно супротан ефекат. Онај ко би тако нешто рекао показао би да не разуме Америку и њене митове. И да он баш и не разуме живот као такав. Ако би Трампа и даље вређали на том нивоу, онда би му то донело још више симпатија и гласова међу онима који не гласају стриктно по партијама, што је резервоар од око 25 одсто или не мање од 40 милиона људи.

Дакле, предизборна тактика демократа демонизовања Трампа, која је подржала кампању Хилари Клинтон 2016. и кампању Џоа Бајдена 2020. и која је трајала све ово време, више није употребљива. Демократска странка мора хитно нешто да промени, како се не би дисквалификовала и учинила небитним и дегутантним. Судећи по првим изјавама либералног света у Америци и шире, многи су то већ схватили. Али до избора није остало много времена. Шта су могли да смисле на брзину?

Прво, морали би одмах да знају да ли је Бајден њихов кандидат. Било би логично да јесте, али још увек није сасвим извесно. Ако не Бајден, ко би онда требало да буде? Конвенција демократа заказана је за 19. август, али би то питање требало да буде решено много раније. Када се ствар сагледа реално, демократе немају бољег кандидата од Бајдена. Не само зато што су други могући кандидати који су поменути били гори од њега, већ и зато што је Бајден бољи од њих. Ако је тачна процена да су демократе већ потпуно одустале од избора, онда би то значило да Бајден има неочекивану слободу деловања.

Бајденов говор после покушаја атентата на Трампа деловао је много боље од његових последњих иступа, у којима су медији под лупом испитивали његове нелогичне гестове и лапсусе. Што је најважније, Бајден је деловао прилично искрено када је изразио жаљење због онога што се догодило у суботу на митингу републиканског кандидата Трампа у Пенсилванији. Бајден је позвао Трампа телефоном и разговарао са њим кратко, али на људски начин. Хуманост би могла да буде најјачи Бајденов адут у кампањи за почасни опроштај од велике политике. Не да би добили изборе, наравно.

Иако Бајденове шансе да победи Трампа ни пре суботе нису биле велике, а сада их практично нема, отворила се велика шанса да се достојанствено повуче, а не да буде најжурнији као приправник који није задовољио на рад. Трамп би могао да буде инспирација и Бајдену, ма колико то изгледало апсурдно.

Њих двоје заправо имају истог непријатеља или противника, што се колоквијално назива дубоком државом. Колико смо могли да видимо, она не дозвољава једном да буде председник, а практично стриктно одређује како и шта ће он другом да каже и не даје му слободу личности. А Бајденова личност вероватно нису само клизања, непредвидиви покрети и падови. Мора да има још нешто у томе.

Оно што је Бајден често говорио последњих месеци, није одговарало човеку његових година (81) и највишег положаја. Лапсуси су били потпуно разумљиви и понекад забавни, али једноставно вређање људи на личном нивоу, од Путина до Трампа, не одговара човеку који обавља функцију америчког председника. Неке ствари се не раде.

Бајден сада има шансу да то поправи и не би требало да је пропусти. С друге стране, Трамп је подигао летвицу на такав ниво да би и његов противник морао да уради нешто легендарно да би било ко уопште обратио пажњу на њега. Чак ни много бољи кандидати у америчкој историји не би имали шансе против оваквог Трампа. Али Бајден има шансу.

За почетак, Бајдену не би било дозвољено да лаже и морао би да призна грешке. Нико не жели да чује стару причу о томе како је родна равноправност важнија од радничког хлеба, или како Америка брани украјинску слободу и демократију од побеснелог Путина. Бајден сада има шансу да уради велике ствари које ће ући у историју, уместо да остане упамћен по паду низ степенице из авиона. Можда му је то последња шанса да постане легенда и било би природно да ту прилику искористи.

Бајден реално нема другог избора, јер ако би он и мејнстрим медији наставили његову кампању, сада очишћену од демонизације Трампа, онда би остало премало што би могло да импресионира људе. Али када би говорио истину и тако демантовао Путинову тврдњу да су САД "империја лажи", Бајден би учинио много за своју земљу. Његов велики народ би га слушао, као и цео свет.

Бајден има огромну шансу да постане и победник, без обзира на готово сигуран пораз на изборима. Под условом да говори истину. А истина је да људи широм света воле Америку. До јуче је просечан Рус или просечни Кинез маштао о томе да је просечан Американац. Није тешко разумети, јер и они желе да буду кул. Али Америка је то престала да буде, јер се америчким медијима више не може веровати, а Холивуд, који је креирао трендове 20. века, постао је квазиполитичка институција. Тренд укидања политичких неистомишљеника не приличи озбиљним људима. Бајден сада има шансу да покаже да је озбиљан човек.

Апсурдно, али у исто време логично, Трамп је вероватно најбољи савезник којег Бајден тренутно има. Ова двојица, као бивши, садашњи и будући председници САД, могу значајно да поправе ситуацију у својој земљи и њен имиџ у свету. Бајденова најава да треба да охлади главу и кампању је свакако охрабрење и корак у добром правцу. Сада је на њему да се покаже као когнитивно способан и политички паметан. Шанса коју сада има је прилика која се пружа једном у животу. Морате веровати да би га Трамп подржао у томе, јер би и њему било од користи.

Јер ко би и шта могао да пркоси двојици председника? Дубока држава, назовимо је како год да је, исцрпела је своје идеје и аргументе којима би могла да придобије амерички народ и остатак света. Од аргумената је остало само оружје, а то је сада свима постало јасно након што је несрећни Томас Крукс (20) испалио метке на Трампа, убио једног невиног човека у публици, ранио још двојицу и на крају све то платио својим младим живот. И вероватније је да је Крукс био жртва пропаганде него да је био трагични учесник завере.

Дакле, Бајден је добио праву шансу да остане упамћен као државник. Имао је прилику да заустави одбегли воз који је јурио ка нуклеарном рату. Бајден има прилику да да свој кључни допринос враћању вере у људе и политику. Такође има прилику да припреми терен за своју Демократску странку за конгресне изборе 2026. и председничке изборе 2028. године. Уместо да иза себе оставимо пустош, могло би да буде темеља и наде за неке младе људе који ће обновити странку. Бајден заправо има шансу да постигне више него што је могао да сања. Па шта више човек може да очекује од живота од праве шансе?

Извор: Србија Данас/Адванце/Аутор: Владимир Ј./Пренео: Ненад Ђукић