PUTIN I BAJDEN IMAJU ISTI PROBLEM Rešenja nema na vidiku - krvavi sukobi, nafta i pogažena obećanja
Ni Moskva ni Vašington zapravo ne znaju kako da se jasno postave prema situaciji u Nagorno Karabahu.
Azerbejdžan je u utorak objavio da je pokrenuo "antiterorističku akciju" u planinskoj regiji Nagorno-Karabah protiv, kako je rečeno, jermenskih vojnih formacija, kreirajući time potencijalnu političku dilemu i za američkog predsednika Džoa Bajdena i ruskog lidera Vladimira Putina i zapretivši sukobom većih razmera i ozbiljnim posledicama. Ipak, već u sredu jermenski separatisti iz sporne planinske regije najavili su da će položiti oružje u sklopu postignutog prekida vatre i da će u četvrtak početi pregovori o ponovnoj integraciji visoravni u Azerbejdžan, nakon što je Moskva jasno dala do znanja da nema nameru da interveniše.
Iako bi odluka jermenske strane u sukobu trebala da dovede do deeskalacije, činjenica je da se radi o etnički jermenskoj enklavi međunarodno priznatoj kao teritorija Azerbejdžana, a ta su zemlja i Jermenija, uz brojne manje sukobe, dvaput ratovale zbog Nagorno-Karabaha, poslednji put 2020. godine.
"VO IMJA OCA I SINA..." Bajden GAF MAŠINA! Pogledajte šta radi dok Netanijahu priča (VIDEO)
OVAJ ČOVEK NE PRESTAJE DA SE PONIŽAVA Bajden se sudario sa zastavom, ali to je samo početak skandala iz Brazila (VIDEO)
Iako je Putin nedavno produbio veze s Azerbejdžanom potpisivanjem političko-vojnog sporazuma s tom zemljom samo nekoliko dana pre nego što je pokrenuo rat sa Ukrajinom u februaru prošle godine, Jermenija je dugo bila blizak saveznik Rusije i Moskva je sa svojom bazom bila jermenski garant bezbednosti. Jermensko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je u utorak Moskvu da 2.000 ruskih vojnika, pripadnika mirovnih snaga već stacioniranih u regiji, interveniše u, kako su naveli, azerbejdžanskoj "agresiji punog opsega".
Slično kao i Putin, Bajden takođe ima interese i u Jermeniji i u Azerbejdžanu. Sjedinjene Države uspostavile su diplomatske odnose s Jermenijom nakon proglašenja njene nezavisnosti od Sovjetskog Saveza 1992. Nakon kratkog sukoba s Azerbejdžanom prošle godine, tadašnja predsednica Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi posetila je Jermeniju i osudila Azerbejdžan za ono što je nazvala "ilegalnim" napadima.
Pucanje rusko-jermenskih veza
Sjedinjene Američke Države uspostavile su diplomatske odnose s Azerbejdžanom 1992. godine, a dve zemlje su poslednjih godina ojačale trgovinsko partnerstvo. Najveći deo američkog uvoza iz Azerbejdžana čini nafta, što je postalo ključno nakon što je Bajden zabranio rusku naftu nakon Putinovog rata sa Ukrajinom.
Ali, nisu svi američki zakonodavci odobrili jačanje veza s Azerbejdžanom. Demokratski senator Bob Menendez iz Nju Džersija predsedavajući Odbora za spoljne poslove Senata, izneo je primedbe u Senatu ranije ovog meseca u kojima je osudio azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva za ono što je nazvao "tekućim etničkim čišćenjem u Nagorno-Karabahu".
U utorak je Menendez ponovo podelio poruku na X-u (bivšem Tviteru) koja je objavljena na profilu Senatskog odbora za spoljne poslove, o akcijama koje je u utorak pokrenuo Azerbejdžan. "Drzak napad Azerbejdžana na Nagorno-Karabah dodatno dokazuje Alijevljevu zlonamernu nameru da tamo istrebi jermensko stanovništvo", stoji u poruci. "SAD i međunarodna zajednica moraju da deluju", dodao je.
Putin takođe riskira otuđivanje od dva saveznika zbog njihovog sukoba, a već je narušio odnose s Jermenijom zbog, kako je rekao premijer te zemlje Nikol Pašinjan, nedostatka podrške Moskve njegovoj zemlji u sporu oko Nagorno-Karabaha, zbog čeka je Moskvu prozivao još početkom godine. Ranije ove godine, Pašinjan je zapretio da će povući Jermeniju iz Organizacije ugovora o kolektivnoj sigurnosti (CSTO), vojnog saveza šest nacija predvođenog Rusijom, koji se uspoređuje s manjom, istočnom verzijom NATO-a.
Mark N. Kac sa Univerziteta Džordž Mejson, rekao je za Newsweek kako je Rusija u prošlosti stajala na stranu Jermenije protiv Azerbejdžana, ali da je Putin nedavno "bio relativno popustljiv prema potezima Azerbejdžana protiv Jermenije".
- Čini se da postoji nekoliko razloga za to: Kao prvo, Putin nije zadovoljan jermenskom vladom koja je sve više naklonjena zapadu; Kao drugo, rat u Ukrajini je smanjio sposobnost Rusije da deluje na polju Jermenija/Azerbejdžan; i kao treće, Putin želi da izbegne napetosti s turskim liderom (Redžepom Tajipom) Erdoganom, koji podupire Azerbejdžan protiv Jermenije - rekao je Kac.
U utorak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da je Rusija pozvala na pregovore dok je razgovarala s zvaničnicima iz Azerbejdžana i Jermenije. Nije bilo niti najmanje naznake da bi Moskva mogla oružano da interveniše. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova takođe se osvrnula na situaciju u Nagorno-Karabahu i rekla da je Moskva "duboko zabrinuta zbog oštre eskalacije sukoba" u regiji.
- Rusija snažno podstiče sukobljene strane da zaustave krvoproliće - rekla je Zaharova na konferenciji za novinare. "Odmah zaustavite vojne akcije i vratite se političkom i diplomatskom rešenju". To se na koncu već u sredu i dogodilo i pristankom Jermenije na predlog zapovedništva ruskog mirovnog kontingenta o prekidu vatre i najavljujući početak pregovora o "reintegraciji" teritorije u Azerbejdžan.
Ali, dan ranije iz Moskve su stizali zluradi i cinični glasovi na račun službenog Erevana, koji je u kriznom trenutku ponovo prozvao pomoć Moskve. Nakon što je Kremlj brzo signalizovao da ruske mirovne snage neće intervenisati u azerbejdžanskoj vojnoj operaciji u Nagorno-Karabahu, uprkos prethodnim bezbedonosnim vezama Rusije s Jermenijom, predsednik Odbora za odbranu ruske Državne dume Andrej Kartapolov izjavio je da ruski mirovni kontingent nema pravo da koristi oružje osim u slučaju direktne pretnje.
