PUTIN I ERDOGAN PORUČILI ZAPADU: Više niste CENTAR SVETA!
Sa samita Rusije i Turske u Sankt Petersburgu su poslate poruke da Evropa "više nije centar sveta" i da Turska pored SAD ima i "druge strateške mogućnosti":
Takođe se navodi da je "ozlojeđenost Zapadom" glavni razlog približavanja Rusije i Turske, a primarni cilj Moskve jeste redefinisanje postojećeg geopolitičkog sistema, koji je u dubokoj krizi.
Rusija želi i veći uticaj na Bliskom istoku, dok Turska nastoji da "izađe iz izolacije" u kojoj se našla zbog reakcije svoje vlade na nedavni pokušaj vojnog udara.
Ankari je potrebno što više saveznika u regionu, u kome je okružena ratom razorenom Sirijom i sve uticajnijim šiitskim Iranom.
VELIKE PROMENE: Šta TURSKA mora posle POKUŠAJA PUČA?
U analizi se takođe podseća na nedavni komentar turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o odnosima Turske i EU, u kojem je on za francuski list Mond izjavio da EU "zamajava Tursku 53 godine i ne prestaje to da čini".
Rusiju i Tursku zbližava neuspeh u pokušaju približavanja EU, kako je to nedavno ocenio Andrej Kortunov, generalni direktor ruskog Saveta za međunarodne odnose.
Kortunov je rekao da je glavna tačka spajanja Rusije i Turske upravo nezadovoljstvo Zapadom, što bi moglo da bude "snažna protivteža" međusobnim nesuglasicama između dve zemlje, među kojima je i različit stav prema sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu, koga Moskva podržava, dok Ankara traži njegov odlazak sa vlasti.
IRAN SE VRATIO U MEĐUNARODNU ARENU: Evo šta to znači za ceo svet!
Prema njegovim rečima, iako Rusija podržava pobunjeničku Radničku partiju Kurdistana koju Turska smatra terorističkom organizacijom, od te podrške bi mogla da odustane u slučaju da Ankara prizna autonomiju kurdske zajednice kada se rat završi.
Kortunov je takođe naglasio da najveći izazov u regionu predstavlja kriza u odnosima između Turske i Irana, kao i da "nije slučajno" što se Erdogan, pre sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sankt Petersburgu sastao sa iranskim i azerbejdžanskim liderima u Bakuu.
Odnosi Turske, Irana i Azerbejdžana zategnuti su zbog oružanog sukoba u Nagorno-Karabahu, iako su tenzije ublažene posle dolaska Hasana Rohanija na čelo Irana, što je rezultiralo izvesnim diplomatskim pomacima i moglo bi biti nova etapa na relaciji Ankara-Teheran.
KRVAVA BITKA ZA SIRIJU: Iz OVIH razloga je 400.000 ljudi moralo da umre!
Moskva, Ankara i Teheran će uložiti napore u konačno rešenje krize na Bliskom istoku, što ni SAD ni EU nisu mogle da predvide kada je pre godinu dana potpisan nuklearni sporazum sa Iranom i ublažene ekonomske sankcije toj zemlji.
EU se nalazi u novoj situaciji u kojoj bi morala "brže i efikasnije" da donosi prave odluke, kao i da su trenutna savezništva u svetu daleko od sigurnih i stabilnih, pa su promene na međunarodnom planu neminovne.
KRIMSKA TUŽITELJKA: Pripadnici KIJEVSKOG REŽIMA su KUKAVICE!
Rusija i Turska stoga slede princip "konstruktivnog diplomatskog oportunizma" i nastoje da izvuku maksimum iz trenutnih okolnosti, ostavljajući po strani tradicionalne saveze.
Za takvu strategiju je potrebno mnogo originalnosti, svojstva koje je među zapadnim političkim liderima zaboravljeno.
