Putin ima TAJNO ORUŽJE kojim će paralisati SAD - Nije ni artiljerija, a ni nuklerarka
Ruski predsednik Vladimir Putin odgovora na sankcije Zapada.
To bi bilo bolno za SAD i Evropu, jer su delimično zavisne od uvoza iz Rusije.
– Isporuka određenog broja robe nam je ograničena, pa bismo možda mogli da razmišljamo i o određenim ograničenjima, recimo sa uranijumom, titanijumom i niklom – rekao je pre nekoliko dana ruski predsednik Vladimir Putin. Naložio je svojoj vladi da razmotri mogućnost ograničenja izvoza.
Kremlj je još 2022. pokušao da izvrši pritisak na Evropu isporukama gasa. Cilj je bio da se potkopa pomoć Zapada Ukrajini, koja se brani od ruske invazije. Nove pretnje nisu uzaludne, jer Sjedinjene Američke Države i Evropa u velikim količinama uvoze pomenute sirovine iz Rusije.
Kakva je uloga ruskog uranijuma?
Putin nije slučajno prvi pomenuo uranijum. Državni koncern Rosatom drži 40 odsto svetskog tržišta obogaćenog uranijuma. Niko ne nudi proizvod takvog kvaliteta za reaktore nove generacije. Američka kompanija „Centrus Energi” tek je krajem prošle godine počela da obogaćuje uranijum, ali će količine još dugo ostati veoma ograničene. Glavni posao ove kompanije i dalje je isporuka uranijuma koji nabavlja od Rosatome.
U ukupnoj količini isporučenog uranijuma u SAD, Rosatom učestvuje sa više od 20 odsto, a u Evropi taj udeo iznosi 30 odsto. Izvozni posao Rosatoma u SAD iznosi dve milijarde dolara godišnje. To je otprilike polovina ukupnog izvoza ruskog koncerna.
Izvozni posao u Evropsku uniju iznosi oko 500 miliona dolara. Pored toga, Rosatom izvozi gotovo gorivo za reaktore sovjetske i ruske proizvodnje i nudi prateće usluge. Prema sopstvenim podacima, koncern je prošle godine u zapadnim zemljama ostvario promet od preko četiri milijarde dolara. U svetu je ukupan promet vredan 16,4 milijarde američkih dolara.
Kako se zaobilaze sankcije?
Prekid poslovnog odnosa bio bi bolan za obe strane. Zato je donedavno Rosatom bio jedna od retkih ruskih kompanija koja nije bila pod sankcijama. Istovremeno, Zapadu je jasno da se mora smanjiti zavisnost od uvoza iz Rusije. Samo mađarski premijer Viktor Orban na ovu situaciju vidi drugačije.
Pored Rosatoma, velike količine uranijuma obogaćuju i dve evropske kompanije – Urenco i Orano Uran. I jedni i drugi proširuju kapacitete za povećanje izvoza u SAD. Dmitrij Gorčakov, ekspert za atomsku energiju u Fondaciji Bellona, kaže da bi, ako to uspe, SAD mogle da odustanu od uvoza iz Rusije za pet godina, dok će Evropi biti potrebno malo duže. U poslednje vreme kompanije sve više uvoze uranijum iz Kine. Verovatno je reč o preprodaji ruskog uranijuma, s obzirom da su ruske isporuke Kini značajno porasle od 2022. godine. To pokazuje da uprkos sankcijama ruske sirovine pronalaze put do američkog tržišta.
Šta je sa titanijumom?
Gotovo celokupnu eksploataciju titanijuma u Rusiji kontroliše kompanija VSMPO-Avisma, sa sedištem u uralskom gradu Verhnjaja Salda. Udeo u svetskoj proizvodnji titanijumskog sunđera, sirovine od koje se dobijaju šipke ovog metala, iznosi 15 odsto. A više od polovine ukupne raspoložive količine sirovina za titanijum u svetu proizvodi se u Kini. Nešto manje od četvrtine se proizvodi u Japanu. Kazahstan čini deset odsto.
VSMPO-Avisma je pod američkim sankcijama, ali ne i pod sankcijama Evropske unije. Pre rata, glavni kupci su bili američki koncern Boing kao i evropski proizvođač aviona Erbas. Amerikanci su najavili prekid saradnje odmah nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, a Evropljani u decembru te godine. Pre toga se protiv sankcija izjasnio šef Erbas grupe Gijom Fori, jer bi to, prema njegovim rečima, bile sankcije koje bi Evropljani sami sebi uveli. Složeni proizvodni procesi i mreže zavisnosti od dobavljača u industriji ne ostavljaju mogućnost promene dobavljača preko noći.
I Amerikanci i Kanađani su predvideli izuzetke u svojim sankcijama protiv ruske kompanije VSMPO-Avisma. Kompanije kao što su proizvođači aviona Bombardier i Airbus imaju koristi od toga, kao i brojni dobavljači Boeinga, poput francuske kompanije Safran ili britanskog Rolls-Roicea. Svi oni nastavljaju da nabavljaju titanijum iz Rusije. Izvoz VSMPO-Avisma u Evropu prošle godine iznosio je 345 miliona dolara, dok je pretprošle godine bio oko 370 miliona dolara.
Ekspert za metale Endi Houm kaže da je SAD lakše da smanje zavisnost od Rusije kada je u pitanju titanijum, jer ona brže razvija svoje kapacitete, ali je EU u ovoj oblasti sve više zavisna od SAD. A to je u suprotnosti sa zakonom Evropske unije o kritičnim sirovinama, koji je usvojen ove godine. Trenutno, EU nema izbora.
Kome je potreban ruski nikl?
Jedan od najvećih svjetskih proizvođača nikla je ruska kompanija Norilsk Nickel. Dugo nije bila pod sankcijama, ali su SAD i Velika Britanija prije mesec dana uvele ograničenja, dok Evropska unija to još nije učinila. Ipak, rat je promijenio strukturu izvoza. Pre rata je preko polovine izvoza ove kompanije otpadalo na Evropu, a 16 odsto na obe Amerike. U Aziju je odlazilo 27 odsto proizvodnje. Prošle godine je izvoz u Evropu opao na 24 odsto, a izvoz u Severnu i Južnu Ameriku smanjio se na deset posto. Udio Azije se povećao na 54 odsto.
To preusmeravanje izvoza od Zapada ka Istoku nije jedini izazov za rusku kompaniju. Došlo je do oscilacija u ceni, ali danas je ona niža nego uoči ruske invazije na Ukrajinu. Razlog je neočekivano pojavljivanje Indonezije na tržištu nikla, a ta zemlja ima daleko veće rezerve ovog metala od Rusije. Andy Home koji piše i za agenciju Rojters kaže da je zbog svega toga sudbina ruske firme u ovoj oblasti neizvesna. Putin je opomenuo svoju Vladu da prilikom preispitivanja mogućih ograničenja izvoza ruskih sirovina ne učine ništa što bi naštetilo ruskim kompanijama. Što se tiče nikla, barem ovu sirovinu Rusija neće moći upotrebiti kao geopolitičko oružje, piše Dojče vele.
Izvor: Srbija Danas/BizPortal
