Путин има ТАЈНО ОРУЖЈЕ којим ће паралисати САД - Није ни артиљерија, а ни нуклерарка

То би било болно за САД и Европу, јер су делимично зависне од увоза из Русије.

– Испорука одређеног броја робе нам је ограничена, па бисмо можда могли да размишљамо и о одређеним ограничењима, рецимо са уранијумом, титанијумом и никлом –  рекао је пре неколико дана руски председник Владимир Путин. Наложио је својој влади да размотри могућност ограничења извоза.

Кремљ је још 2022. покушао да изврши притисак на Европу испорукама гаса. Циљ је био да се поткопа помоћ Запада Украјини, која се брани од руске инвазије. Нове претње нису узалудне, јер Сједињене Америчке Државе и Европа у великим количинама увозе поменуте сировине из Русије.

Каква је улога руског уранијума?
Путин није случајно први поменуо уранијум. Државни концерн Росатом држи 40 одсто светског тржишта обогаћеног уранијума. Нико не нуди производ таквог квалитета за реакторе нове генерације. Америчка компанија „Центрус Енерги” тек је крајем прошле године почела да обогаћује уранијум, али ће количине још дуго остати веома ограничене. Главни посао ове компаније и даље је испорука уранијума који набавља од Росатоме.

У укупној количини испорученог уранијума у ​​САД, Росатом учествује са више од 20 одсто, а у Европи тај удео износи 30 одсто. Извозни посао Росатома у САД износи две милијарде долара годишње. То је отприлике половина укупног извоза руског концерна.

Извозни посао у Европску унију износи око 500 милиона долара. Поред тога, Росатом извози готово гориво за реакторе совјетске и руске производње и нуди пратеће услуге. Према сопственим подацима, концерн је прошле године у западним земљама остварио промет од преко четири милијарде долара. У свету је укупан промет вредан 16,4 милијарде америчких долара.

Како се заобилазе санкције?

Прекид пословног односа био би болан за обе стране. Зато је донедавно Росатом био једна од ретких руских компанија која није била под санкцијама. Истовремено, Западу је јасно да се мора смањити зависност од увоза из Русије. Само мађарски премијер Виктор Орбан на ову ситуацију види другачије.

Поред Росатома, велике количине уранијума обогаћују и две европске компаније – Уренцо и Орано Уран. И једни и други проширују капацитете за повећање извоза у САД. Дмитриј Горчаков, експерт за атомску енергију у Фондацији Bellona, каже да би, ако то успе, САД могле да одустану од увоза из Русије за пет година, док ће Европи бити потребно мало дуже. У последње време компаније све више увозе уранијум из Кине. Вероватно је реч о препродаји руског уранијума, с обзиром да су руске испоруке Кини значајно порасле од 2022. године. То показује да упркос санкцијама руске сировине проналазе пут до америчког тржишта.

Шта је са титанијумом?
Готово целокупну експлоатацију титанијума у ​​Русији контролише компанија ВСМПО-Ависма, са седиштем у уралском граду Верхњаја Салда. Удео у светској производњи титанијумског сунђера, сировине од које се добијају шипке овог метала, износи 15 одсто. А више од половине укупне расположиве количине сировина за титанијум у свету производи се у Кини. Нешто мање од четвртине се производи у Јапану. Казахстан чини десет одсто.

ВСМПО-Ависма је под америчким санкцијама, али не и под санкцијама Европске уније. Пре рата, главни купци су били амерички концерн Боинг као и европски произвођач авиона Ербас. Американци су најавили прекид сарадње одмах након почетка руске инвазије на Украјину, а Европљани у децембру те године. Пре тога се против санкција изјаснио шеф Ербас групе Гијом Фори, јер би то, према његовим речима, биле санкције које би Европљани сами себи увели. Сложени производни процеси и мреже зависности од добављача у индустрији не остављају могућност промене добављача преко ноћи.

И Американци и Канађани су предвидели изузетке у својим санкцијама против руске компаније ВСМПО-Ависма. Компаније као што су произвођачи авиона Бомбардиер и Аирбус имају користи од тога, као и бројни добављачи Боеинга, попут француске компаније Сафран или британског Rolls-Roicea. Сви они настављају да набављају титанијум из Русије. Извоз ВСМПО-Ависма у Европу прошле године износио је 345 милиона долара, док је претпрошле године био око 370 милиона долара.

Експерт за метале Енди Хоум каже да је САД лакше да смање зависност од Русије када је у питању титанијум, јер она брже развија своје капацитете, али је ЕУ у овој области све више зависна од САД. А то је у супротности са законом Европске уније о критичним сировинама, који је усвојен ове године. Тренутно, ЕУ нема избора.

Коме је потребан руски никл?

Један од највећих свјетских произвођача никла је руска компанија Норилск Ницкел. Дуго није била под санкцијама, али су САД и Велика Британија прије месец дана увеле ограничења, док Европска унија то још није учинила. Ипак, рат је промијенио структуру извоза. Пре рата је преко половине извоза ове компаније отпадало на Европу, а 16 одсто на обе Америке. У Азију је одлазило 27 одсто производње. Прошле године је извоз у Европу опао на 24 одсто, а извоз у Северну и Јужну Америку смањио се на десет посто. Удио Азије се повећао на 54 одсто.

То преусмеравање извоза од Запада ка Истоку није једини изазов за руску компанију. Дошло је до осцилација у цени, али данас је она нижа него уочи руске инвазије на Украјину. Разлог је неочекивано појављивање Индонезије на тржишту никла, а та земља има далеко веће резерве овог метала од Русије. Andy Home који пише и за агенцију Ројтерс каже да је због свега тога судбина руске фирме у овој области неизвесна. Путин је опоменуо своју Владу да приликом преиспитивања могућих ограничења извоза руских сировина не учине ништа што би наштетило руским компанијама. Што се тиче никла, барем ову сировину Русија неће моћи употребити као геополитичко оружје, пише Дојче веле.

Извор: Србија Данас/БизПортал