Putin spreman da udari na NATO? Sabotaže širom Evrope pripremaju teren sukobu: Obaveštajci otkrili kada bi moglo doći do potencijalnog napada Rusije
Hibridne operacije koje Rusija sprovodi u Evropi su u porastu prethodnih meseci, zbog čega Nemačka upozorava da NATO savez može da razmotri aktiviranje Člana 5 o međusobnoj odbrani.
Obaveštajci iz Berlina otkrili su da će Rusija do kraja decenije biti spremna za napad, ali da se u međuvremenu očekuje mnoštvo sabotaža na evropskom tlu.
Dok je Evropa na nogama zbog hibridnih napada Moskve, sa Zapada stižu oštra upozorenja da bi ruske sabotaže mogle navesti NATO da razmotri pozivanje na Član 5 Povelje Alijanse o uzajamnoj odbrani.
- Obimna upotreba hibridnih mera od strane Rusije povećava rizik da će NATO eventualno da razmotri pozivanje na Član 5 klauzule o međusobnoj odbrani. Istovremeno, povećanje ruskog vojnog potencijala znači da direktan vojni sukob sa NATO-om postaje jedna od mogućih opcija za Kremlj - rekao je šef nemačke spoljne obaveštajne službe (BND) Bruno Kal.
Prema Članu 5 Povelje NATO, napad na jednu je napad na sve članice. Ako dođe do napada na jednu od članica Alijanse, druge su u obavezi da joj pomognu u odgovoru.
Evropa očekuje da Moskva pojača napade
Kal je, takođe, rekao da očekuje da će Moskva pojačati svoje hibridno ratovanje.
Isto očekuju i američki obaveštajci. Rusija će verovatno proširiti kampanju sabotaže protiv evropskih meta da poveća pritisak na Zapad zbog podrške Kijevu, rekli su Rojtersu izvoru bliski američkim obaveštajnim službama.
NATO i zapadne obaveštajne službe upozorile su da Rusija stoji iza velikog broja neprijateljskih aktivnosti širom evroatlantske zone, od sajber napada i sabotaža do požara i čak zavera za ubistvo povezanih sa Moskvom – koje ona sve poriče.
“Gardijan” navodi da su tokom nedavnih godina evropske nacije svedočile nizu takvih incidenata i da je njih cilj, kako veruju bezbednosni zvaničnici, da se poseje haos, zaoštre socijalne tenzije među ukrajinskim saveznicima i poremeti snabdevanja Kijeva vojnom opremom.
EU na oprezu zbog ruskih pretnji
Nedavno je do uzbune doveo pad aviona DHL-a u Litvaniji i prekid optičkih kablova u Baltičkom moru. S obzirom da se veruje da Rusija stoji iza misteriozne serije zapaljivih uređaja na letovima i eksplozija u skladištima DHL-a u Lajpcigu i Birmingemu ovog leta, mnogi su posumnjali da su u pitanju sabotaže Moskve, piše “Spektejtor”.
U međuvremenu, švedska policija istražuje moguću rusku sabotažu nad dva kabla sa optičkim vlaknima u Baltičkom moru.
Moskva se, takođe, krivi za seriju paljevina širom Evrope, od poljskih tržnih centara do nemačke fabrike, navodi “Spektejtor”. U julu su američke i nemačke vlasti rekle da su sprečile rusku zaveru za ubistvo Armina Papergera, izvršnog direktora “Rajnmetala” koji otvoreno podržava Ukrajinu.
"Najuspešnije odmazde su u vidu sabotaža"
Svi ovi incidenti ukazuju na mogućnost hibridnog rata koji Rusija vodi protiv Zapada, sa potencijalnim posledicama na evropsku bezbednost i stabilnost.
Nakon američke dozvole Ukrajini da ispaljuje projektile duboko u Rusiju skočili su strahovi od nuklearnog odgovora Moskve. Neki zvaničnici, piše Rojters, sada veruju da su zabrinutosti oko eskalacije – uključujući nuklearne strahove – bile prenaduvane, ali ističu da generalna situacija u Ukrajini ostaje opasna i da nuklearna eskalacija nije isključena. Sposobnost Rusije da pronađe druge, prikrivene načine osvete Zapadu, ostaje izvor zabrinutosti, navodi se.
- Hibridni odgovor Rusije izaziva zabrinutost – rekla je Rojtersu Anđela Stent, direktorka Evroazijskih, ruskih i istočnoevropskih studija Univerziteta Džordžtaun.
Obaveštajni izvori Rojtersa su rekli da će najsnažnije i najuspešnije odmazde Moskvi verovatno doći u vidu sabotaža. Jedan evropski diplomata je rekao agenciji da će ruska obaveštajna služba pokrenuti velike međunarodne napore u Evropi da zastraši zemlje koje podržavaju Ukrajinu.
Nova, opasna faza ruskog hibridnog rata u Evropi
Prema Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS) ruski hibridni rat u Evropi ušao je u novu, opasnu fazu.
Uprkos značajnoj zabrinutosti, nejasno je kako će Evropa odgovoriti na aktivnosti Kremlja sem širenja kontraobaveštajnih napora koji su imali izvesnog uspeha u osujećivanju ruskih aktivnosti, navodi IISS.
Sem pozivanja na Član 5 NATO, Zapadu nedostaju strategija i sposobnost da brzu reaguju kao odgovor na ruski hibridni rat. Kolektivna akcija je izazov kad je pretnja dvosmislena, ističe IISS.
Da li će Rusija napasti NATO?
Šef BND rekao je da će ruska vojska verovatno biti sposobna da napadne NATO do kraja decenije, preneo je “Gardijan”.
Kal je ukazao da rat u Ukrajini znači da Moskva pod svojom komandom ima trupe sa iskustvom u borbama, što povećava pretnju koja dolazi od njenih konvencionalnih snaga, dok je ujedno savladala savremeno ratovanje dronovima. Prema proceni njegovih stručnjaka, visoki zvaničnici ruskog Ministarstva odbrane sumnjaju da bi se Član 5 NATO – uključujući američke zaštitne mere za Evropu – zaista aktivirao u slučaju vanredne situacije.
- Još nemamo nikakve indikacije da Rusija namerava da uđe u rat, ali ako takvi sentimenti prevladaju u vladi u Moskvi, onda će rizik od vojnog sukoba rasti u narednim godinama – rekao je Kal.
Ako Rusija napadne jednu ili više članica NATO, Kal smatra da ona to ne bi uradila da bi zauzela ogromne delove teritorije, već pre da testira crvene zapadne linije sa ciljem da porazi jedinstvo Zapada i Alijanse kao odbrambenog saveza.
- Iz ruskog ugla, ovaj cilj bi bio postignut ako bi Član 5 ostao bez efekta u slučaju ruskog napada. Da bi se ispunio ovaj cilj, ne morate da šaljete tenkove, dovoljno je poslati male zelene ljude u baltičke zemlje da zaštite navodno ugrožene ruske manjine ili prilagode granice na (norveškom arktičkom arhipelagu) Svalbardu – rekao je Kal.
Srbija Danas/Blic
