Путин спреман да удари на НАТО? Саботаже широм Европе припремају терен сукобу: Обавештајци открили када би могло доћи до потенцијалног напада Русије
Хибридне операције које Русија спроводи у Европи су у порасту претходних месеци, због чега Немачка упозорава да НАТО савез може да размотри активирање Члана 5 о међусобној одбрани.
Обавештајци из Берлина открили су да ће Русија до краја деценије бити спремна за напад, али да се у међувремену очекује мноштво саботажа на европском тлу.
Док је Европа на ногама због хибридних напада Москве, са Запада стижу оштра упозорења да би руске саботаже могле навести НАТО да размотри позивање на Члан 5 Повеље Алијансе о узајамној одбрани.
- Обимна употреба хибридних мера од стране Русије повећава ризик да ће НАТО евентуално да размотри позивање на Члан 5 клаузуле о међусобној одбрани. Истовремено, повећање руског војног потенцијала значи да директан војни сукоб са НАТО-ом постаје једна од могућих опција за Кремљ - рекао је шеф немачке спољне обавештајне службе (БНД) Бруно Кал.
Према Члану 5 Повеље НАТО, напад на једну је напад на све чланице. Ако дође до напада на једну од чланица Алијансе, друге су у обавези да јој помогну у одговору.
Европа очекује да Москва појача нападе
Кал је, такође, рекао да очекује да ће Москва појачати своје хибридно ратовање.
Исто очекују и амерички обавештајци. Русија ће вероватно проширити кампању саботаже против европских мета да повећа притисак на Запад због подршке Кијеву, рекли су Ројтерсу извору блиски америчким обавештајним службама.
НАТО и западне обавештајне службе упозориле су да Русија стоји иза великог броја непријатељских активности широм евроатлантске зоне, од сајбер напада и саботажа до пожара и чак завера за убиство повезаних са Москвом – које она све пориче.
“Гардијан” наводи да су током недавних година европске нације сведочиле низу таквих инцидената и да је њих циљ, како верују безбедносни званичници, да се посеје хаос, заоштре социјалне тензије међу украјинским савезницима и поремети снабдевања Кијева војном опремом.
ЕУ на опрезу због руских претњи
Недавно је до узбуне довео пад авиона ДХЛ-а у Литванији и прекид оптичких каблова у Балтичком мору. С обзиром да се верује да Русија стоји иза мистериозне серије запаљивих уређаја на летовима и експлозија у складиштима ДХЛ-а у Лајпцигу и Бирмингему овог лета, многи су посумњали да су у питању саботаже Москве, пише “Спектејтор”.
У међувремену, шведска полиција истражује могућу руску саботажу над два кабла са оптичким влакнима у Балтичком мору.
Москва се, такође, криви за серију паљевина широм Европе, од пољских тржних центара до немачке фабрике, наводи “Спектејтор”. У јулу су америчке и немачке власти рекле да су спречиле руску заверу за убиство Армина Папергера, извршног директора “Рајнметала” који отворено подржава Украјину.
"Најуспешније одмазде су у виду саботажа"
Сви ови инциденти указују на могућност хибридног рата који Русија води против Запада, са потенцијалним последицама на европску безбедност и стабилност.
Након америчке дозволе Украјини да испаљује пројектиле дубоко у Русију скочили су страхови од нуклеарног одговора Москве. Неки званичници, пише Ројтерс, сада верују да су забринутости око ескалације – укључујући нуклеарне страхове – биле пренадуване, али истичу да генерална ситуација у Украјини остаје опасна и да нуклеарна ескалација није искључена. Способност Русије да пронађе друге, прикривене начине освете Западу, остаје извор забринутости, наводи се.
- Хибридни одговор Русије изазива забринутост – рекла је Ројтерсу Анђела Стент, директорка Евроазијских, руских и источноевропских студија Универзитета Џорџтаун.
Обавештајни извори Ројтерса су рекли да ће најснажније и најуспешније одмазде Москви вероватно доћи у виду саботажа. Један европски дипломата је рекао агенцији да ће руска обавештајна служба покренути велике међународне напоре у Европи да застраши земље које подржавају Украјину.
Нова, опасна фаза руског хибридног рата у Европи
Према Међународном институту за стратешке студије (IISS) руски хибридни рат у Европи ушао је у нову, опасну фазу.
Упркос значајној забринутости, нејасно је како ће Европа одговорити на активности Кремља сем ширења контраобавештајних напора који су имали извесног успеха у осујећивању руских активности, наводи IISS.
Сем позивања на Члан 5 НАТО, Западу недостају стратегија и способност да брзу реагују као одговор на руски хибридни рат. Колективна акција је изазов кад је претња двосмислена, истиче IISS.
Да ли ће Русија напасти НАТО?
Шеф БНД рекао је да ће руска војска вероватно бити способна да нападне НАТО до краја деценије, пренео је “Гардијан”.
Кал је указао да рат у Украјини значи да Москва под својом командом има трупе са искуством у борбама, што повећава претњу која долази од њених конвенционалних снага, док је уједно савладала савремено ратовање дроновима. Према процени његових стручњака, високи званичници руског Министарства одбране сумњају да би се Члан 5 НАТО – укључујући америчке заштитне мере за Европу – заиста активирао у случају ванредне ситуације.
- Још немамо никакве индикације да Русија намерава да уђе у рат, али ако такви сентименти превладају у влади у Москви, онда ће ризик од војног сукоба расти у наредним годинама – рекао је Кал.
Ако Русија нападне једну или више чланица НАТО, Кал сматра да она то не би урадила да би заузела огромне делове територије, већ пре да тестира црвене западне линије са циљем да порази јединство Запада и Алијансе као одбрамбеног савеза.
- Из руског угла, овај циљ би био постигнут ако би Члан 5 остао без ефекта у случају руског напада. Да би се испунио овај циљ, не морате да шаљете тенкове, довољно је послати мале зелене људе у балтичке земље да заштите наводно угрожене руске мањине или прилагоде границе на (норвешком арктичком архипелагу) Свалбарду – рекао је Кал.
Србија Данас/Блиц