PUTINOV ULTIMATUM SAD: Ovih PET TAČAKA Amerikanci će morati da ispune!
Prateći uredbu predsednika Ruske Federacije o poništavanju sporazuma Rusije sa SAD o odlaganju plutonijuma iz oružja i podnošenje odgovarajućeg predloga zakona Državnoj dumi, pojavili su se oprečni stavovi u medijima o tome da li je ovo povezano prekidom sirijskog dogovora.
Drugi kamen spoticanja je pitanje: Zašto je Rusija, kada je znala da SAD nisu ispunile svoj deo dogovora, tek sada reagovala, nakon nekoliko godina, pita Rostislav Išćenko za RIA Novosti.
Neki nuklearni stručnjaci tvrde da je dogovor bio koristan za Rusiju. Možda. Svakome ko nije stručnjak u ovoj oblasti je teško da kaže koliko je bio objektivan. Štaviše, ono što je korisno sa stanovišta nuklearne industrije, možda je nepovoljno sa stanovišta bezbednosti.
U principu, čini se da nije bilo nekih posebnih bezbednosnih problema. Rusija ima dovoljno nuklearnog arsenala kojim može da nanese smrtonosni udarac Americi. I Vašington to vrlo dobro prepoznaje. Takođe je bilo više nego dovoljno materijala za proizvodnju novih bojevih glava.
U slučaju nuklearnog napada u svom punom obimu, proizvodnja druge serije oružja bi već bila suvišna i, zaista, fizički nemoguća. Pravi problem bi bio fizičko očuvanje ostataka civilizacije, barem na nivou kamenog doba.
Što se tiče Sirije, ovo nije prvi put, i ne samo u Siriji, da SAD zaključuju sporazume samo da bi poremetile njihovo ostvarivanje, a zatim ih zaključuju ponovo. Forma ruske reakcije se očigledno ne može uporediti sa Vašingtonovim javnim odbijanjem saradnje što, ustvari, tek treba da uradi.
Da bi se razumele razmere ovog incidenta, neophodno je obratiti pažnju na činjenicu da Putin nije jednostavno izuzeo Rusiju iz ugovora. On je najavio mogućnost njenog povratka, ali ukoliko se ispune određeni uslovi:
- SAD moraju ukinuti sve sankcije protiv Rusije;
- Treba da plate odštetu ne samo za gubitke uzrokovane američkim sankcijama, nego i za gubitke nastale nastale ruskim kontra-sankcijama;
- Treba da se poništi Magnitski zakon;
- Vojno prisustvo SAD u Istočnoj Evropi treba značajno da se smanji; i
- SAD treba da odbace svoju politiku konfrontacije sa Moskvom. Samo se jedna reč uklapa u određivanje suštine Putinovih zakona: “ultimatum.“
Koliko se sećamo, poslednji put kada je Vašingtonu dat ultimatum, to je bilo od strane Velike Britanije po pitanju Trent incidenta. A to je bilo 1861. godine za vreme američkog građanskog rata. Čak i tada, u izuzetno teškim uslovima, Amerika je pristala da delimično ispuni britanske zahteve.
Treba napomenuti da britanski zahtevi 1861. godine nisu sadržali ništa ponižavajuće za SAD. Kapetan broda mornarice SAD je zaista prekršio međunarodni zakon, hapsio ljude na neutralnom (britanskom) brodu, i na taj način narušio suverenitet Velike Britanije, skoro izazivajući rat. Zatim je Amerika porekla postupke svog kapetana i oslobodila zatvorenike, ipak odbijajući da se izvini.
Ali Putin ne zahteva nikakva izvinjenja ili oslobađanje nekoliko zatvorenika, nego da se američka politika promeni i da Rusija dobije odšetu za gubitke uzrokovane američkim sankcijama. To je nezamisliv, ponižavajući zahtev. Ovaj zahtev u suštini znači potpunu i bezuslovnu predaju u hibridnom ratu za koji Vašington ne smatra da je nepovratno izgubljen. I tu su još uvek sva ta plaćanja i reparacije.
Nešto slično je od SAD zahtevala Britanska kruna pred kraj rada za nezavisnost, kada su Amerikanci još uvek bili pobunjenički subjekti kralja Džordža III. Za poslednjih 100 godina niko nije ni pomislio da razgovara sa Vašingtonom takvim tonom.
I tako, prvi zaključak je: Putin je namerno i demonstrativno ponizio SAD. On je pokazao da je moguće strogo razgovarati sa SAD, čak i strožije nego što je sama Amerika navikla da govori sa ostatkom sveta.
