ПУТИНОВ УЛТИМАТУМ САД: Ових ПЕТ ТАЧАКА Американци ће морати да испуне!
Пратећи уредбу председника Руске Федерације о поништавању споразума Русије са САД о одлагању плутонијума из оружја и подношење одговарајућег предлога закона Државној думи, појавили су се опречни ставови у медијима о томе да ли је ово повезано прекидом сиријског договора.
Други камен спотицања је питање: Зашто је Русија, када је знала да САД нису испуниле свој део договора, тек сада реаговала, након неколико година, пита Ростислав Ишћенко за РИА Новости.
Неки нуклеарни стручњаци тврде да је договор био користан за Русију. Можда. Свакоме ко није стручњак у овој области је тешко да каже колико је био објективан. Штавише, оно што је корисно са становишта нуклеарне индустрије, можда је неповољно са становишта безбедности.
У принципу, чини се да није било неких посебних безбедносних проблема. Русија има довољно нуклеарног арсенала којим може да нанесе смртоносни ударац Америци. И Вашингтон то врло добро препознаје. Такође је било више него довољно материјала за производњу нових бојевих глава.
У случају нуклеарног напада у свом пуном обиму, производња друге серије оружја би већ била сувишна и, заиста, физички немогућа. Прави проблем би био физичко очување остатака цивилизације, барем на нивоу каменог доба.
Што се тиче Сирије, ово није први пут, и не само у Сирији, да САД закључују споразуме само да би пореметиле њихово остваривање, а затим их закључују поново. Форма руске реакције се очигледно не може упоредити са Вашингтоновим јавним одбијањем сарадње што, уствари, тек треба да уради.
Да би се разумеле размере овог инцидента, неопходно је обратити пажњу на чињеницу да Путин није једноставно изузео Русију из уговора. Он је најавио могућност њеног повратка, али уколико се испуне одређени услови:
- САД морају укинути све санкције против Русије;
- Треба да плате одштету не само за губитке узроковане америчким санкцијама, него и за губитке настале настале руским контра-санкцијама;
- Треба да се поништи Магнитски закон;
- Војно присуство САД у Источној Европи треба значајно да се смањи; и
- САД треба да одбаце своју политику конфронтације са Москвом. Само се једна реч уклапа у одређивање суштине Путинових закона: “ултиматум.“
Колико се сећамо, последњи пут када је Вашингтону дат ултиматум, то је било од стране Велике Британије по питању Трент инцидента. А то је било 1861. године за време америчког грађанског рата. Чак и тада, у изузетно тешким условима, Америка је пристала да делимично испуни британске захтеве.
Треба напоменути да британски захтеви 1861. године нису садржали ништа понижавајуће за САД. Капетан брода морнарице САД је заиста прекршио међународни закон, хапсио људе на неутралном (британском) броду, и на тај начин нарушио суверенитет Велике Британије, скоро изазивајући рат. Затим је Америка порекла поступке свог капетана и ослободила затворенике, ипак одбијајући да се извини.
Али Путин не захтева никаква извињења или ослобађање неколико затвореника, него да се америчка политика промени и да Русија добије одшету за губитке узроковане америчким санкцијама. То је незамислив, понижавајући захтев. Овај захтев у суштини значи потпуну и безусловну предају у хибридном рату за који Вашингтон не сматра да је неповратно изгубљен. И ту су још увек сва та плаћања и репарације.
Нешто слично је од САД захтевала Британска круна пред крај рада за независност, када су Американци још увек били побуњенички субјекти краља Џорџа ИИИ. За последњих 100 година нико није ни помислио да разговара са Вашингтоном таквим тоном.
И тако, први закључак је: Путин је намерно и демонстративно понизио САД. Он је показао да је могуће строго разговарати са САД, чак и строжије него што је сама Америка навикла да говори са остатком света.
