Putinovih 18 godina LIDERSTVA: Rusi ga OBOŽAVAJU sa razlogom, ali Zapad mu nikada neće oprostiti JEDNU STVAR
"Ja odlazim. Čuvajte mi Rusiju"
Kada je davne 1999. godine nekadašnji predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin zatražio od Putina da „čuva Rusiju“, niko nije mogao pretpostaviti da će, tada četrdeset sedmogodišnji Vladimir Vladimirovič Putin, poslušati i vaskrsnuti tada već duboko posrnulu zemlju. Od čuvene Jeljcinove rečenice: „Ja odlazim” i njegove molbe Putinu: “Čuvajte mi Rusiju” navršilo se 18 godina, i jedno je sigurno: Rusija danas nije Rusija s kraja 20. veka.
Pročitajte i:
Za skoro pune dve decenije koliko je Putin na vlasti, Rusija je doživela svoj “preporod” na unutrašnjem, ali i na spoljašnjem planu. Doživela je ekonomski razvoj, rast GDP-a, vojnu ekspanziju, rast populacije stanovništva, i iznad svega, stekla sposobnost da nezavisno deluje u međunarodnim odnosima i bude značajani akter na svetskoj pozornici.
Rast populacije
Kada je Putin preuzeo upravljanje državom, brojčano stanje ruske populacije bilo je na uznemirujućem nivou. U vreme pada Sovjetskog saveza Rusija je imala oko 150 miliona stanovnika, gubeći oko milion ljudi na godišnjem nivou. Vremenom, sa poboljšanjem finansijske situacije, Rusi su počeli da imaju više dece i stanovništvo je krenulo brojčano da se uvećava. Tako je 2015. godine Rusija imala više od 146 miliona stanovnika, u poređenju sa 2008. kada je imala 142 miliona.
Bolji kvalitet života
Pre dolaska Putina na čelo države, Rusija je imala 9,889 dolara GDP po glavi stanovnika, da bi se taj broj utrostručio do 2017. godine i sada iznosi 27,900 američkih dolara. Prosečna nominalna mesečna zarada porasla je skoro 11 puta, sa 61 na 652 dolara.
Džonson preti zbog Skripalja: Dozvolićemo međunarodnu istragu, analize šaljemo u Hag
Javni dug i devizne rezerve
Kada je Putin izabran za predsednika 2000. godine, Rusija je imala samo 12 milijardi dolara deviznih rezervi, dok je javni dug bio približno jednak ekonomskoj proizvodnji zemlje. Za ovih 18 godina koliko je Putin na čelu države stvari su se izrazito promenile. Javni dug sada iznosi 17,4% GDP-a, a devizne reserve su povećane na 356 milijardi dolara.
Prihodi od nafte nisu jedina osnova ekonomije
Iako ruska ekonomija prevashodno počiva na prihodima od nafte i gasa, njen poljoprivredni sektor doživljava bum poslednjih godina. Rusija je među najvećim liderima u izvozu pšenice. Tako se od ranih 2000. godina do danas njen udeo na svetskom tržištu pšenice povećao sa 4 na 16 posto. Iako poljoprivreda ostaje daleko iza energetskog sektora, ona polako postaje značajni izvozni potencijal Rusije.
Putin NAJAVLJUJE: Šaljemo misiju na MARS, idemo duboko u SVEMIR
Sve veća ulaganja u vojsku
Rušenje Sovjetskog saveza rezultiralo je drastičnim rezovima vojnog budžeta. Oružje i oprema postali su oronuli, a moral vojnika potonuo. Kao rezultat toga, Putin je odlučio da obnovi ruske oružane snage iz temelja tako što je sproveo sveobuhvatnu modernizaciju vojske. Sveukupna modernizacija vojske dovela je do toga da se vojni proračun kao postotak BDP-a gotovo udvostručio.
Od Putina zavisi sudbina Bliskog istoka: "Diplomatski maraton" ruskog predsednika
Putinov govor koji je promenio svet
Kada govorimo o dostignućima Putina na spoljnopolitičkom planu najveći uspeh nesumnjivo predstavlja povratak Rusije na svetsku političku pozornicu. Raspadom Sovjetskog saveza i okončanjem Hladnog rata, Rusija je postala unižena. Morao je neko da je podigne.
Ako Putin poželi seks na jednu noć, žena koju je odabrao za to mora da prođe POSEBAN PROTOKOL
Vraćanje Rusije na svetku pozornicu Putin je najavio u svom čuvenom govoru u Minhenu 2007. godine kada je nastupao na konferenciji o pitanju bezbednosti. Mnogi analitičari taj govor su nazvali istorijskim uporedivši ga sa govorom Vinstona Čerčila u Fultonu, sa kojim je počeo Hladni rat. U govoru u Minhenu, Putin je kritikovao ono što je nazvao „monopolističkom“ dominacijom SAD u globalnim odnosima i njenu upotrebu sile.
- Niko se ne oseća bezbedno. Zato što niko ne može da oseti da je međunarodno pravo poput kamena koje ih može zaštiti – zaključio je Putin u Minhenu.
Unipolarni svet više ne postoji
Najveće dostignuće Putina na spoljnopolitičkom planu jeste što je pokazao da unipolarni svet više ne postoji. Putin je to dokazao u akciji ruske vojske u Siriji. Rat u Siriji i učešće ruske vojske u sukobu koji ulazi u sedmu godinu, dokazali su da Amerika više nije gospodar Bliskog istoka. Svedoci smo stvaranja nekog novog Bliskog istoka u kome glavni igrač više nije Vašington. Kormilo preuzimaju neke nove sile.
Dostignuća Putina na unutrašnjem planu su ogromna. Od nerazvijene i ranjive zemlje Rusija je postala snažna država koja može da parira najvećim svetskim igračima. Ipak, ako pravimo paralelu između Putinovih spoljašnjih i unutrašnjih dostignuća, sigurno najveći uspeh jeste što je Zapadu pokazao da je unipolarni svet prošlost, a to je ono što mu oni nikada neće oprostiti.
