Rasejan i neučtiv Džonson nije ni trebalo da bude šef diplomatije: "Gardijan" opleo po bivšem ministru
Ako će biti neke Džonsonove zaostavštine, to je pomoć u izgradnji jakog diplomatskog saveza protiv Rusije
Rasejan i neučtiv, Boris Džonson nikada nije ni trebalo da postane ministar spoljnih poslova, piše "Gardijan", koji konstatuje da će malo ko u Forin ofisu žaliti za njegovim odlaskom.
Pročitajte i:
To je posledica Džonsonovog ministarskog mandata tokom koga je uspeo da uništi veliki simbolički napor Forin ofisa da pokaže kako će Velika Britanija ostati aktivni učesnik evropskih zbivanja i nakon Bregzita.
Samo dva sata pre nego što je trebalo da bude domaćin samita o Zapadnom Balkanu na kome je trebalo da zemlje tog regiona uveri u podršku Londona njihovim nastojanjima da postanu članice Evropske unije, on je odlučio da podnese ostavku.
"Gardijan" napominje da je to bila još jedna neučtivost u profesiji koja je privržena učtivosti. Ambasador jedne članice EU, koji je učestvovao na skupu, u 15:00 je nestrpljivo tvitovao: "Još čekamo našeg domaćina".
Malo ko će u Forin ofisu žaliti za Džonsonovim odlaskom, jer su ga smatrali frustrirajućom osobom koja, u vreme kada je britanska spoljna politika izložena izazovima bez presedana, nije u stanju ni u čemu da bude dosledna, niti da bude od svrhe za bilo kakav zadatak.
On je često, u vezi sa Bregiztom, što je bilo pitanje koje ga je zaista motivisalo, znao da ostavi službenike ministarstva "u mraku". Uoči sednice Generalne skupštine UN prošle godine, što je kritična nedelja za Forin ofis, Džonson je rešio da napiše poduži članak za "Telegraf" o Bregzitu.
Grupni sastanci na kojima je sa njim trebalo da se razrade krupna pitanja kojima on želi da se bavi, često su završavani bez ikakve odluke, jer je on odbijao da pruži jasne odgovore.
Džonson se, više nego ijedan drugi britanski ministar, kladio na pobedu Donalda Trampa, pogrešno predvidevši da bi ga mogao privoleti britanskim stavovima o međunarodnim pitanjima.
Tramp je, međutim, ostavio Džonsona na vetrometini, u vreme kada su se dva "sidra" britanske spoljne politike - Evropa i transatlantsko partnerstvo - simultano otkačila.
Ako će biti neke Džonsonove zaostavštine, to je pomoć u izgradnji jakog diplomatskog saveza protiv Rusije nakon trovanja Sergeja Skripalja. Ali i to je bilo pre zahvaljujući kabinetu premijera, nego njegovog ministarstva.
Novi šef britanske diplomatije imaće zadatak da popravi štetu koji je načinio jedan rastrojeni čovek, koji na kraju, kakav god bio njegov lični šarm, nikad nije ni trebalo da bude pozvan da preuzme taj posao, ističe "Gardijan".
