Расејан и неучтив Џонсон није ни требало да буде шеф дипломатије: "Гардијан" оплео по бившем министру
Ако ће бити неке Џонсонове заоставштине, то је помоћ у изградњи јаког дипломатског савеза против Русије
Расејан и неучтив, Борис Џонсон никада није ни требало да постане министар спољних послова, пише "Гардијан", који констатује да ће мало ко у Форин офису жалити за његовим одласком.
Прочитајте и:
То је последица Џонсоновог министарског мандата током кога је успео да уништи велики симболички напор Форин офиса да покаже како ће Велика Британија остати активни учесник европских збивања и након Брегзита.
Само два сата пре него што је требало да буде домаћин самита о Западном Балкану на коме је требало да земље тог региона увери у подршку Лондона њиховим настојањима да постану чланице Европске уније, он је одлучио да поднесе оставку.
"Гардијан" напомиње да је то била још једна неучтивост у професији која је привржена учтивости. Амбасадор једне чланице ЕУ, који је учествовао на скупу, у 15:00 је нестрпљиво твитовао: "Још чекамо нашег домаћина".
Мало ко ће у Форин офису жалити за Џонсоновим одласком, јер су га сматрали фрустрирајућом особом која, у време када је британска спољна политика изложена изазовима без преседана, није у стању ни у чему да буде доследна, нити да буде од сврхе за било какав задатак.
Он је често, у вези са Брегизтом, што је било питање које га је заиста мотивисало, знао да остави службенике министарства "у мраку". Уочи седнице Генералне скупштине УН прошле године, што је критична недеља за Форин офис, Џонсон је решио да напише подужи чланак за "Телеграф" о Брегзиту.
Групни састанци на којима је са њим требало да се разраде крупна питања којима он жели да се бави, често су завршавани без икакве одлуке, јер је он одбијао да пружи јасне одговоре.
Џонсон се, више него иједан други британски министар, кладио на победу Доналда Трампа, погрешно предвидевши да би га могао приволети британским ставовима о међународним питањима.
Трамп је, међутим, оставио Џонсона на ветрометини, у време када су се два "сидра" британске спољне политике - Европа и трансатлантско партнерство - симултано откачила.
Ако ће бити неке Џонсонове заоставштине, то је помоћ у изградњи јаког дипломатског савеза против Русије након тровања Сергеја Скрипаља. Али и то је било пре захваљујући кабинету премијера, него његовог министарства.
Нови шеф британске дипломатије имаће задатак да поправи штету који је начинио један растројени човек, који на крају, какав год био његов лични шарм, никад није ни требало да буде позван да преузме тај посао, истиче "Гардијан".
