Rat o kome se ćuti: Zašto se u Sudanu još uvek ratuje? Vladine snage beleže napredak, ali borbe i dalje traju

Napetosti su rasle mesecima pre nego što su 15. aprila 2023. u glavnom gradu Khartoumu izbili sukobi između sudanske vojske i paravojnih Snaga za brzu reakciju (SBR).

Vojska i SBR bili su u krhkom partnerstvu nakon što su srušili civilnu vladu u puču u oktobru 2021., potezu koji je izbacio iz koloseka tranziciju s vlasti islamističkog autokrate Omara al-Bashira, koji je svrgnut tokom narodne pobune 2019. godine.

Suparništvo između dve strane izbilo je u javnost oko međunarodno podržanog plana koji bi pokrenuo novu tranziciju s civilnim strankama i koji je trebalo da bude zapečaćen neposredno pred izbijanje rata.

Prema planu, i vojska i SBR morali su predati vlast, a dva su se pitanja pokazala posebno sporna.

Jedan je način integracije SBR-a u regularne oružane snage, dok se drugi odnosi na nadležnosti u zapovednom lancu između vojske i vođa RSF-a te pitanje civilnog nadzora.

Zaraćene strane se takođe takmiče oko širokih poslovnih interesa koji prelaze granice Sudana.

S dolaskom sušne sezone i pojačanim isporukama iranskog naoružanja, sukobi između vladinih snaga Sudana i pobunjeničkih Snaga brze reakcije (SBR) ulaze u novu, intenzivniju fazu. 

Borbe se vode u ključnim regijama, a poslednji događaji ukazuju na značajan napredak vladinih trupa, iako se sukob i dalje ne nazire kraj.

Napredak u Kartumu: Deblokada u Samrabu

U severnom predgrađu Kartuma, sudanske oružane snage preuzele su gotovo potpunu kontrolu nad područjem Samrab. 

Cilj ove operacije je deblokada vojnika koji su opkoljeni u "Korpsu veze" od aprila 2023. godine, kada je SBR iznenadnim napadom započeo jednu od najtežih kriza u istoriji Sudana. 

Da bi operacija uspela, vladine snage moraju probiti linije kroz gusto naseljene oblasti Šambat i Samrab ili industrijske zone, što otežava zadatak.

Presecanje "Sennarskog ispusta"

Jedan od ključnih uspeha vladinih snaga je presecanje tzv. "Sennarskog ispusta", strateškog koridora koji je omogućavao snabdevanje pobunjeničkih jedinica u oblastima Plavog Nila i Sindeža. 

Tokom operacije, vojska je preuzela kontrolu nad gradom Dinder, dok je SBR u kontranapadu zauzeo selo Tambol, gde su izvršeni masakri nad civilima.

Sukobi širom zemlje: Beznadežno nasilje

Na zapadu zemlje, u regionu Darfur, situacija ostaje bez značajnih promena.

U El-Fašeru, ni vladine snage ni SBR ne uspevaju da ostvare prevagu, dok se u Ed-Duvejmu beleži napredak pobunjenika, koji su zauzeli nekoliko sela severno od grada. 

Međutim, ovi uspesi dolaze uz izveštaje o nasilju nad civilima, uključujući pljačke i masovna ubistva, što dodatno produbljuje humanitarnu krizu.

Pokušaji mirovnih pregovora: Američki neuspeh

Izostanak dijaloga između sukobljenih strana dodatno otežava situaciju. 

Sve mirovne inicijative, koje dolaze pod pokroviteljstvom SAD-a, nisu naišle na prihvatanje nijedne strane. 

Vlada optužuje SAD za pristrasnost, dok pobunjenici traže veće garancije za svoju bezbednost.

Ekonomski interes: Sudan i Rusija

Dok sukobi besne, sudanska vlada intenzivira saradnju s Rusijom. 

Ministar energetike Mohidin al-Naim Said najavio je dolazak ruskih kompanija na naftna polja u sigurnim oblastima zemlje, kao i ugovor o isporuci turbina ruske kompanije „Silovije mašini“ za hidroelektranu u Meroveu. 

Ova saradnja ukazuje na to da Sudan već sada postavlja temelje za posleratnu obnovu, nudeći atraktivne projekte međunarodnim investitorima.

Humanitarna kriza

 Više od 5 miliona ljudi je raseljeno, dok je stotine hiljada ljudi izgubilo živote. 

Međunarodne organizacije upozoravaju na sve gore stanje u izbegličkim kampovima, gde nedostatak hrane, lekova i osnovnih sredstava ugrožava živote.

Rusija stavila veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN-a

Podsetimo, Rusija je stavila veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN-a, podržan od strane Velike Britanije, koji je pozivao na prekid vatre u Sudanu.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami nazvao je ruski potez "sramotom". 

Međutim, Rusija je optužila Veliku Britaniju za mešanje u sudanske unutrašnje poslove bez konsultacija sa samim Sudanom.

Sadržaj rezolucije

Nacrt rezolucije, koji su predložile Velika Britanija i Sijera Leone, pozivao je obe strane da odmah prekinu neprijateljstva i započnu pregovore o postizanju nacionalnog prekida vatre. 

Takođe je traženo poštovanje ranijih dogovora o zaštiti civila, s posebnim naglaskom na napade SBR-a u zapadnom regionu Darfura i drugim delovima zemlje.

Predstavnik Sudana u UN-u izjavio je da određene klauzule koje je Sudan želeo nisu bile uključene u tekst rezolucije.

Ruski odgovor i optužbe

Ruski predstavnik u UN-u, Dmitrij Poljanski, branio je stav Moskve, navodeći da se rezolucijom ignoriše suverenitet Sudana i optužio Veliku Britaniju za pokušaj mešanja u sudanske poslove.

- Sram vas bilo, Velika Britanijo! - napisao je Poljanski na mreži X. "Pokušavate da progurate rezoluciju koja doliva ulje na vatru sudanske krize, ostavljajući zapadne zemlje da u njoj guraju svoje kolonijalne agende."

Međunarodna zabrinutost i sudanske reakcije

Analitičar za Sudan, Aleks de Vol, ocenio je ruski veto kao "potpuno izvanredan argument" u svetlu humanitarne katastrofe i kolapsa države. 

Sudanski ambasador pri UN-u, Al-Harith Idris al-Harith Mohamed, izjavio je da određeni "preduslovi" nisu bili uključeni u nacrt rezolucije. 

Sudan je tražio da se u tekstu osudi podrška Ujedinjenih Arapskih Emirata RSF-u, što UAE negira, kao i da se SBR klasifikuje kao teroristička organizacija zbog, kako je naveo, "rata istrebljenja protiv civila".

Obe strane u sukobu, i vojska i SBR, optužene su za kršenja ljudskih prava koja bi mogla biti kvalifikovana kao ratni zločini.

Srbija Danas