RATNE IGRE u NAGORNO-KARABAHU: Istorijska netrpeljivost dva naroda ili geo-politički sukob svetskih sila?
Geografski položaj ove regije zbog svog strateškog značaja je "kao stvoren" za sukob koji će trajati decenijama
Nemir se vratio na Kavkaz -u najnovijim sukobima Jermenije i Azerbejdžana ubijeno je više od 20 vojnika. Sukob je eskalirao a traje i dalje. Ko je prvi zapucao na koga nemoguće je reći jer obe strane se međusobno optužuju za istu stvar. Ali govorimo o konfliktu gde je prvo pucanje počelo još pre 30 godina, odnosno po raspadu Sovjetskog Saveza.
Ovaj sukob stoga ima i jednu istorijsku dimenziju (činjenica da govorimo o hrišćanskoj Jermeniji i muslimanskom Azerbejdžanu to dodatno pojačava), ali i jednu vrlo skorašnju geopolitičku - naime, sporni prostor oko kojeg se sukobljavaju ove dve zemlje, Nagorno-Karabah, je zapravo koridor kroz koji prolaze važni gasovodi i naftovodi do evropskog i svetskog tržišta.
Samim tim možemo unapred konstatovati da će ovaj sukob, ako se rasplamsa, imati veće pobednike i gubitnike no što su nacionalne i sporne granice Jermenije i Azerbejdžana.
"SUSEDIMA TREBA SPUSTITI RAMPU" Kakav uticaj po Srbiju ima dupliranje broja zaraženih u pojedinim zemljama?
ODNOSI MOSKVE I MINSKA OSTAJU BRATSKI I SAVEZNIČK! Putin: Na Belorusiju se vrši neviđeni spoljni pritisak
REŠETALI PO CIVILNOM STANOVNIŠTVU! AVIJACIJOM PO NEMOĆNIMA: Vojska gađala deo jermenske teritorije (FOTO)
Sudeći prema poslednjim informacijama ovo je najveći sukob između ove dve bivše sovjetske republike od 2016. godine, dakle veći od onog okršaja koji je nekoliko dana trajao u julu ove godine.
Dve zemlje se dakle sporadično sukobljavaju oko Nagorno-Karabaha već decenijama, ali ovo je sukob potencijalno veći od njih jer može uvući dve sile - Tursku i Rusiju. No, ostanimo pre još neko vreme u Nagorno-Karabahu.
Geografski položaj ove regije je "kao stvoren" za sukob koji će trajati decenijama. Očekivano, reč je o još jednom konfliktu gde etnička i religijska pripadnost vode glavnu reč. Naime, u vreme SSSR-a unutar sovjetskog socijalističkog Azerbejdžana postojala je autonomna oblast Nagorno-Karabah. Zašto? Zato jer na ovom prostoru žive većinom etnički Jermeni, koji su hrišćani, a ne Azeri koji su muslimani (velikom većinom šiiti). Prostor ove drevne visoravni ima, kako bi se i očekivalo, dugu i burnu prošlost. Jermeni ovde žive od vremena pre nove ere, no u 7. veku dolazi do prodora muslimanskih snaga, još pre toga ovde se drevna Jermenija deli između Rimskog Carstva i Persije.
Početkom 19. veka gospodar na Kavkazu postaje Rusko Carstvo, a na prostoru istog i šire, stotinak godina kasnije nastaće Sovjetski Savez pod kojim će se naći (ne odmah nakon Oktobarske revolucije, ali uskoro) i današnja Jermenija i današnji Azerbejdžan.
Još za vreme Prvog svetskog rata Jermeni su se našli u vrlo teškom položaju jer genocid nad njima, kojeg turske vlasti ni danas ne priznaju otvoreno (bar ne što se tiče magnitude i terminologije), počinje već za vreme rata, a intenziviraće se naglo nakon kraja i pred završetak Prvog svetskog rata kada na ruševinama Otomanskog carstva nastaje nova Turska Republika. Brojke, naravno, variraju, no procenjuje se kako su turske snage ubile više od milion Jermena. Brojne zemlje širom sveta - uključujući SAD, Rusiju, Nemačku - smatraju da je nad Jermenima počinjen genocid. Iako se na Tursku vrši pritisak da prihvati tu istorijsku činjenicu, njihov predsednik Erdogan skoro sigurno nema takvu nameru.
Sve u svemu, u to vreme nakon Prvog svetskog rata Jermenija je u isto vreme već ratovala s Azerbejdžanom i zbog, između ostalog, regije Nagorno-Karabah. Situaciju će "smiriti" sovjetski boljševici koji će zauzeti celi prostor - prvo Azerbejdžan 1920., a zatim i Jerrmeniju 1921.
Da bi što lakše nagovorili Jermene da prihvate novu komunističku vlast Sovjeti su im doslovno obećali da će prostor Nagorno-Karabaha doći pod njihovu kontrolu. Jermeni su pristali te su sa Sovjetima potpisali sporazum kojim pristaju na "privremenu okupaciju" njihove zemlje dok se konačno rešenje ne pronađe. Naravno, taj "privremeni" aranžman pretvoriće se u šest decenija Jermenije pod SSSR-om.
No, to samo po sebi nije uzrok spora - glavni problem stvorio je ni više ni manje nego sovjetski lider Josif Staljin. Naime, kako i znamo, Staljin na vlast dolazi nakon Lenjinove smrti 1924., a u vreme kada su Jerrmenija i Azerbejdžan (kao i Staljinova obližnja rodna Gruzija) ukomponovane u sastav SSSR-a on je bio glavni zvaničnik u tadašnjem kavkaskom birou (kavbiro). Staljin i drugi zaduženi za novu sovjetsku sudbinu Kavkaza, rekli su Jermenima da će napokon dobiti kontrolu nad Nagorno-Karabahom, visoravni koja Jermenima nema samo geografsku već i veliku istorijsku važnost. Ovde su se hrišćanske snage vekovima odupirale muslimanskim invazijama (što uspešno, što ne).
Ali Staljin je prevario Jermene i dao je Nagorno-Karabah Azerbejdžanu! Zašto? Samo da im napakosti? Ne, iza odluke, odnosno izdaje dogovora između Boljševika i Jermena, stajao je konkretan razlog. Naime, Staljin je na ovaj način želeo izaći Turcima u susret. Zašto Turskoj i zašto po cenu jermenskih interesa? Zato što su boljševici u to vreme još uvek imali velike planove za Tursku verujući da će se takođe pridružiti komunističkom bloku (što se, naravno, nikad nije dogodilo, a Turska kasnije postaje i NATO članica te zbog američkog postavljanja nuklearnih raketa u Turskoj početkom 60-ih godina izbija opasna Kubanska raketna kriza).
Naravno, znajući da će u Jermeniji buknuti pobuna ako Nagorno-Karabah tek tako predaju Azerima, Staljin je odlučio da će se Nagorno-Karabah proglasiti autonomnom oblašću (ali i dalje u sastavu Azerbejdžana).
Očekivano, idućih decenija vladao je mir. Celim prostorom čvrsto je vladala Moskva i nije bilo prostora za etničke ili verske sukobe. No, kada se SSSR počeo urušavati krajem 80-ih počeli su se javljati nacionalistički pokreti na svim stranama.
13. februara 1988. u glavnom gradu još uvek autonomne oblasti Nagorno-Karabah, Stepanakertu, etnički Jermeni izlaze na ulice i traže ujedinjenje Nagorno-Karabaha s Jerrmenijom. Nekoliko dana kasnije Jermeni masovno izlaze i na ulice Jerevana, glavnog grada Jerrmenije. 20. februara sovjetsko narodno veće u Karabahu kreće u potez bez presedana u tadašnjem SSSR-u - glasaju za izlazak iz Azerbejdžana i prebacivanje u teritoriju Jermenije. Glasaju 110 prema 17 na lokalnom narodnom veću. No, Moskva svesna sve napetijih situacija, odbacuje takvu lokalnu odluku.
Ali, prekasno je za smirivanje. Uskoro dolazi do direktnih konfrontacija između Jermena i Azera. Prvo se sukobljavaju demonstranti, pa se napadaju sela, pa se sukobljavaju policije, i odjednom imamo situaciju koja podsjeća na ratno stanje. Jermeni se masovno sele iz Azerbejdžana natrag u Jerrmeniju, ali status Nagorno-Karabaha sada je razapet između Jerevana, Bakua i Moskve. Te 1988. tamo živi oko 200.000 ljudi, od toga većina su etnički Jermeni, oko 76 odsto, Azeri predstavljaju 23 odsto dok su preostalo ruske i kurdske manjine.
Sovjetski Savez se raspada, a 10. decembra 1991. Jermeni u Nagorno-Karabahu izlaze na referendum (kojeg Azeri bojkotuju) te proglašavaju nezavisnu državu – Nagorno-Karabah.
Izbija rat, a SSSR-a više nema. Na terenu vlada haos. Obe zemlje u sklopu sukoba uzimaju plaćenike iz Rusije i Ukrajine, a na stranu Azera stižu i mudžahedini iz Avganistana kao i islamistički borci iz Čečenije. Rusi pak šalju tenkove i pomoć Jerrmenima.
Rat će potrajati do 1994. kada će uz posredništvo Rusije i OESS-a biti potpisano primirje.
Kako je rat završio? S nekoliko hiljada mrtvih sa svake strane. Za vreme sukoba raseljeno je oko 700.000 Azera i oko 500.000 Jermena. Nagorno-Karabah završio je u potpunosti u rukama Jermena (uz još komad azerskih teritorija koje su osvojili uokolo). Nagorno-Karabah je tako danas de-facto nezavisna država, a može se reći i da je de-facto deo Jerrmenije. No, nema međunarodno priznanje - svet i dalje ovaj prostor smatra de-jure teritorijom Azerbejdžana.
I gde smo sad? Nismo se puno pomakli od primirja iz 1994. godine. Azerbejdžan i dalje smatra Nagorno-Karabah okupiranom teritorijom dok je za Jermene, kako one u Jermeniji tako i one u samom Nagorno-Karabahu (gde ih danas živi oko 180.000) ovo gotova stvar - regiju mogu smatrati nezavisnom državom, mogu je smatrati delom Jerrmenije, ali jedno definitivno ne: delom Azerbejdžana.
Kroz celu istoriju - uključujući i trenutke prodora Persijanaca, Mongola, Rusa... Nagorno-Karabah je gotovo uvek bio jermenska teritorija (uz druge narode bili su većina), tamo oduvek žive Jermeni. I u tim najtežim periodima istorije tamo je egzistirala neka jerrmenska država, militarizovana i najčešće nezavisna.
Azerbejdžan je u tom kontekstu relativno nova država, osnovana tek 1918. (do tada se naziv Azerbejdžan koristio samo za severnu iransku pokrajinu). Kako smo i spomenuli, nezavisnost Azerbejdžana nije trajala dugo jer već 1920. ih preuzima SSSR. Azeri su inače turkijski narod, drugi najveći turkijski narod (nakon samih Turaka, naravno, no za razliku od Turaka koji su većinom suniti, Azeri su većinom šiiti).
Ovo je sukob koji je veći od ova dva naroda jer iza svakog od njih stoji po jedna jaka sila - iza Jermena Rusija, iza Azera Turska. Ako pritom podsetimo i na činjenicu da se Rusi i Turci već nalaze na oprečnim stranama u Siriji i Libiji, ovo bi mogao biti sukob koji će dodatno testirati njihovu diplomatiju koja opstaje, barem gledano spolja.
Mala teritorija, planinska, šumska, bila bi velikim igračima potpuno nezanimljiva da nije reč o izuzetno važnom energetskom koridoru. Naime, veliki naftovod i gasovod prolaze blizu regije Nagorno-Karabah. Kada bi se sukob proširio i na taj deo, što je lako moguće, bila bi ugroženo snabdevanje energijom koja preko Azerbejdžana stiže iz Kaspijskog jezera. Takav scenario, sada pred nadolazeću jesen, mogao bi izazvati opasnu krizu na tržištu energenata, naročito u Evropi.
Ali zašto dolazi do sukoba baš sada? Puno je razloga, nagomilana napetost možda je i najveći, no pritom valja spomenuti i to kako azerske vlasti već godinama podgrejavaju nacionalističku retoriku te se poziva na oružano preuzimanje Nagorno-Karabaha, ove de-facto jerrmenske enklave unutar Azerbajdžana.
Glavna pak činjenica koju valja imati na umu dok pratimo razvoj ovog sukoba je ova - Rusija ima vojni pakt s Jerrmenijom, Turska ima vojni pakt s Azerbejdžanom. Ako ne dođe do brzog smirivanja ovaj sukob mogao bi lako uvući Rusiju i Tursku u direktan okršaj - a to je pak nešto što je "u vazduhu" već godinama. Zapadnim silama, koje su jako zabrinute zbog "preterano bliskih" odnosa između Moskve i Ankare, takav scenario možda bi odgovarao, ali opet više SAD-u nego Evropi koja strahuje da bi u takvom slučaju mogla završiti u situaciji da očajnički zavisi od ruske energetike (jer da rat zaista preraste u sukob Rusije i Turske veliko je pitanje ko bi završio kao pobednik)!
