Septembar je mesec izbora u Rusiji: Obnova dvopartizma ili politička dominacija Putinove partije?
Rusi izašli na glasanje
U Ruskoj Federaciji su održani redovni izbori srednjeg nivoa vlasti. Birani su gubernatori, deputati regionalnih parlamenata, ali i šest članova federalnog zakonodavnog tela. Izbori nisu doneli značajne promene ruskoj političkoj zbilji. Uprkos u ovoj deceniji najslabijem rezultatu, vladajuća Jedinstvena Rusija je potvrdila političku dominaciju, dok se Komunistička partija Ruske Federacije postavila kao najznačajnija opoziciona politička snaga.
Pročitajte i:
Opozicione snage koje možemo okarakterisati kao vansistemske a među kojima dominira Aleksej Navaljni, nisu učestvovale na izborima, pošto ni nakon šest godina ovaj opozicionar ne uspeva da dobije rešenje federalnog Ministarstva pravde o registraciji svoje političke organizacije. Izbore je okarakterisala i niska izlaznost, naročito u urbanim sredinama.
IZBORNI SISTEM
Ruska Federacija u svom sastavu ima 85 subjekata. Svi subjekti imaju regionalne parlamente, kao najviše normativne organe vlasti. Na svom čelu subjekti imaju inokosne upravne organe, različitih naziva: gubernator, glava administracije, predsednik regionalne vlade, gradonačelnik… termin predsednik se na srednjim nivoima vlasti izbegava, verovatno kako bi se izbegla politička konfuzija, ali i kako pozicija predsednika ("prezident") Ruske Federacije ne bi delila svoj naziv sa predstavnicima srednjih nivoa vlasti.
Ipak i ovde se prave izvesni ustupci, pogotovo u sredinama koje su i bezbednosno izazovne poput Republike Čečenije, čiji najviši inokosni organ nosi titulu predsednika i istovremeno rukovodi vladom ovog federalnog subjekta koji se zvanično naziva Čečenska Republika.
Federalni subjekti RF se dele na:
• Republike
• Krajeve
• Oblasti
• Autonomne oblasti
• Autonomne okruge
• Gradove od federalnog značaja
Bilo je više pokušaja kreiranja jedinstvenog sistema izbora na srednjem nivou vlasti, odnosno izjednačavanja nadležnosti, broja članova normativnih organa, pa i istog naziva za sve parlamente srednjeg nivoa vlasti.
Ovi pokušaji ipak nisu urodili plodom, pre svega zbog izuzetne (geo)političke raznolikosti RF i lokalnih potreba stanovništva. Tako se legislativna tela federalnih subjekata dela na:
|
Naziv legislativnih organa |
Broj tela sa navedenim nazivom |
| Zakonodavna skupština | 31 |
| Oblasna duma | 22 |
| Državna skupština | 5 |
| Državni savet | 6 |
| Skupština deputata | 3 |
| Savet deputata | 1 |
| Narodna skupština | 3 |
| Hural | 3 |
| Parlament | 3 |
| Lokalni nazivi (npr. Kurultaj | 8 |
Više inicijativa da se subjektima srednjeg nivoa vlasti onemogući da svoje legislativne organe nazivaju "državnim" nije urodilo plodom.
Rusija predstavila dokaze: Ukrajinska vojska oborila avion na letu MH-17 (VIDEO)
Izbori članova legislativnih organa vlasti na srednjem nivou različito su sistemski uređeni (po većinskom, mešovitom, proporcionalnom sistemu), ali im je zajednička dominacija kadrova koji su povezani sa vlastima koje funkcionišu na centralnom nivou. U najvećem broju federalnih subjekata cenzus u proporcionalnom izbornom sistemu iznosi 5%.
Broj članova parlamenata federalnih subjekata je ograničen – od Dume Čukotskog autonomnog okruga (sa svega 15 deputata) do Državne skupštine (Kurultaja) Republike Baškortostan (sa 110 deputata).
S obzirom na kompleksnost unutrašnjeg uređenja RF, svake godine se organizuje "Jedinstven dan glasanja" na federalnom nivou, kada se održavaju izbori u onim federalnim subjektima, u kojima je istekao mandat lokalnim parlamentima ili liderima federalnih subjekata (mandati u najvećem broju slučajeva traju pet godina).
Radi ekonomičnosti, istog dana se održavaju i lokalni izbori tamo gde to nalažu redovne okolnosti, ali i vanredni izbori. Istog dana se, ukoliko je to neophodno, održavaju izbori i za upražnjena mesta u federalnoj Dumi i to za ona mesta koja su upražnjena od prethodnog "Jedinstvenog dana glasanja" do danas. Ovaj dan se određuje na federalnom nivou i tada se, gotovo po pravilu, održava i veliki broj (na nekoliko desetina) mesnih referenduma i drugih plebiscita lokalnog karaktera.
Godine 2010. utvrđena je formula po kojoj se određuje broj članova parlamenata srednjeg nivoa vlasti.
| Broj birača | Broj deputata | Broj birača po deputatu |
| do 500.000 | 15 do 50 | do 33.333 |
| od 500.000 do 1.000.000 | 25 do 70 | od 7.143 do 40.000 |
| od 1.000.000 do 2.000.000 | 35 do 90 | od 11.111 do 57.142 |
| preko 2.000.000 | 45 do 110 | od 18.142 |
Izbor lidera federalnih subjekta uokviren je propisima federalnog nivoa. Do 2004. godine lideri federalnih subjekata birali su se na neposrednim izborima, odlukom predsednika Vladimira Putina, lideri su počeli da se biraju posredno pomenute godine, što je bio slučaj sve do 2012. godine, kada se po pravilu, lideri ponovo biraju na neposrednim izborima. Ipak, ubrzo je doneta izmena saveznog propisa, kojom je garantovano pravo federalnim subjektima da se odreknu ovog prava i svog lidera biraju u lokalnim parlamentima.
Interesantno, ovo pravo su uglavnom iskoristile kavkaske republike, sa dominantno muslimanskim stanovništvom ili višim procentom učešća muslimana u ukupnom broju stanovništva u odnosu na federalni prosek. Formalno, vlade ovih republika su zatražile od federalnih vlasti izuzetak od direktnog izbora još 2013. godine (Dagestan, Ingušetija, Severna Osetija, Karačevo-Čerkesija, Kabardino-Balkarija), dok se lider Čečenije imenuje od strane predsednika RF, a potvrđuje u republičkom parlamentu u Groznom. Sličan način izbora kao u severnokavkaskim subjektima predviđen je i u pojedinim autonomnim oblastima u Sibiru.ž
U federalnim subjektima u kojima se lider bira neposredno, izbori se održavaju po većinskom sistemu. Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji natpolovičnu većinu, održava se drugi krug izbora.
IZBORNI DAN 09. SEPTEMBRA
U nedelju 09. septembra 2018. godine, održani su izbori u 80 federalnih subjekata od lokalnog, do srednjeg nivoa vlasti. U nekim subjektima birani su lideri, u nekim deputati parlamenata, u nekim gradonačelnici, dok su u pojedinim održani i dopunski izbori za upražnjena mesta u saveznoj Dumi. Takođe, u jedinstvenom izbornom danu, održavani su i vanredni lokalni izbori, ali i mesni referendumi.
Uoči izbora, Jedinstvena Rusija premijera Medvedeva, koja podržava i predsednika Putina, kontrolisala je većinu u svih 85 parlamenata. Najniži stepen zastupljenosti uživala je u prestonici Moskvi (62%), a najviši nivo u parlamentu Republike Tuva (97%).
Na ovim izborima biran je novi sastav sledećih federalnih subjekata:
Republika Saha (Jakutija) – Jedinstvena Rusija 50.84%, KPRF 19.44%.
Kemerovska oblast – Jedinstvena Rusija 64.31%, LDPR 10.10%.
Republika Baškortostan – Jedinstvena Rusija 58.31%, KPRF 18.80%.
Republika Kalmikija – Jedinstvena Rusija 68.58%, KPRF 13.21%.
Rostovska oblast – Jedinstvena Rusija 56.98%, KPRF 17.13%.
U prvoj grupi su navedeni sazivi u kojima je Jedinstvena Rusija zabeležila najbolje rezultate, mereno ukupnim nedeljnim rezultatima.
U drugim federalnim subjektima u kojima su održani izbori za novi sastav lokalnih parlamenata, Jedinstvena Rusija nije ostvarila apsolutnu većinu.
Ukrajina jača vojno prisustvo na Azovskom moru: Do kraja godine izgradnja nove pomorske baze (FOTO)
Analizom rezultata možemo zaključiti kako JR ne samo da je izgubila apsolutnu vlast u 11 parlamenata federalnih subjekata, nego je u svega 2 federalna subjekta uspela da previsi do sada najslabiji rezultat. Rezultati izbora su takvi da ono što bi se 2013. godine označilo kao nezadovoljavajuće, danas predstavlja visoko dostignuće.
Smolenska oblast – Jedinstvena Rusija 36.26%, KPRF 23.03%.
Pre pet godina, JR je dala 36 od 48 deputata.
Jaroslavska oblast – Jedinstvena Rusija 38.43%, KPRF 24.03%.
Godine 2013. iz redova JR dolazilo je 37 od 46 deputata.
Vladimirska oblast – Jedinstvena Rusija 29.57%, KPRF 23.66%.
U Vladimirskoj oblasti gde u nedelju JR ne uspeva da dođe ni do trećine glasova izašlih birača, 2013. godine osvojila je 32 od 38 mesta.
Ivanovska oblast – Jedinstvena Rusija 34.14%, KPRF 26.92%.
Možda i najeklatantniji primer pada popularnosti JR jeste Ivanovska oblast. Uprkos nedeljnoj pobedi, parlament ovog federalnog subjekta više nema političku organizaciju koja dominira apsolutnom većinom. Pre pet godina od 24 deputata, člansku kartu JR posedovao je 21 deputat oblasnog parlamenta.
Uljanovska oblast – KPRF 36.24%, Jedinstvena Rusija 33.96%.
U Uljanovskoj oblasti u kojoj je sada JR drugoplasirana, na prethodnim izborima osvojila je 31 od 35 mesta.
Arhangelska oblast – Jedinstvena Rusija 31.58%, LDPR 23.45%.
U dosadašnjem sazivu od 61 deputata, 44 su dolazila iz redova JR.
Nenecki autonomni okrug – Jedinstvena Rusija 38.97%, KPRF 23.80%.
U prethodnom sazivu od 18 popunjenih mesta, 12 su bili članovi JR.
Republika Hakasija – KPRF 31.01%, Jedinstvena Rusija 25.46%.
U republici u kojoj je JR na nedeljnim izborima doživela poraz, u prethodnom sazivu uživala je lagodnu većinu sa 34 od ukupno 48 mesta. Primera radi, članova KPRF kojih će u novom sazivu biti najviše, u prethodnom je bilo svega 6.
Irkutska oblast – KPRF 33.94%, Jedinstvena Rusija 27.83%.
U Irkutskoj oblasti u nedelju je relativno ubedljivu pobedu odnela KPRF. Pre četiri godine, JR je dala 32 od ukupno 45 članova zakonodavnog tela.
Republika Burjatija – Jedinstvena Rusija 41.01%, KPRF 25.62%.
Uprkos zabeleženoj pobedi u ovoj Republici, novi rezultat teško može biti uporediv sa onim od pre pet godina kada je JR osvojila 46 od ukupno 60 mesta.
Zabajkalski kraj – Jedinstvena Rusija 28.3%, LDPR 24.60%/KPRF 24.60%.
U Zabajkalskom kraju u prethodnom sazivu sedelo je 35 članova JR, od ukupno 48 deputata. Na nedeljnim izborima drugoplasirana i trećeplasirana partija ostvarile su apsolutnu većinu u odnosu na JR koja je ostala daleko i od jedne trećine glasova.
Nemački predsednik poručio: Niko nije srećan zbog odnosa Evrope i Rusije
Na nedeljnim izborima birala su se i 22 lidera federalnih subjekata. Pored političke borbe za pobedu već nakon prvog izbornog kruga, za JR je bila važna i visoka izlaznost, baš kao i na predsedničkim izborima, kako bi se potvrdio legitimitet vlasti, s obzirom na, pretpostavljalo se, nedovoljno konkurentnu opoziciju. Ipak, nezadovoljstvo građana penzionom reformom sa jedne strane, kao i visoko postavljena lestvica s obzirom na apsolutnu političku dominaciju JR u poslednjih 5 do 7 godina na ruskoj političkoj sceni, uz dodatni rast, ionako visoke popularnosti Vladimira Putina nakon Krimske krize, dovela je do još glasnijeg eha izbornog neuspeha širom provincije.
Izlaznost na neposrednim izborima za lidere 22 federalna subjekta
Kemerovska oblast - 66.41%
Čukotski autonomni okrug - 60.19%
Orlovska oblast - 57.76%
Republika Saha (Jakutija) - 50.63%
Tjumenska oblast - 49.1%
Samarska oblast - 47.93%
Voronješka oblast - 44.83%
Omska oblast - 43.59%
Republika Hakasija - 41.77%
Nižegorodska oblast - 40.52%
Magadanska oblast - 39.58%
Moskovska oblast - 38.59%
Altajski kraj - 37.28%
Pskovska oblast - 36.89%
Habarovski kraj - 36.09%
Vladimirska oblast - 32.92%
Ivanovska oblast - 32.86%
Amurska oblast - 31.24%
Moskva (grad) - 30.96%
Primorski kraj - 30.24%
Novosibirska oblast - 29.52%
Krasnojarski kraj - 28.91%
Analizirajući izlaznost na gubernatorskim izborima, zaključićemo da je teško utvrditi postojanje matrice po kojoj je u evropskom delu RF izlaznost niža, a u azijskom viša, po kojoj urbane sredine daju nižu izlaznost, a ruralne višu ili po kojoj u manjinskim i patrijarhalnijim sredinama građani radije izlaze na izbore, nego li u onim sa nižim procentom neruskog stanovništva. Pokušamo li da definišemo ijednu od navedenih tvrdnji kao činjenicu, ubrzo ćemo naići na primer koji nas demantuje.
Gubernatorski izbori su sa jedne strane potvrdili dominaciju JR, čiji su kandidati odneli pobedu u 18 od 22 federalna subjekta već nakon prvog izbornog kruga, ali je činjenica da će 23. septembra biti organizovan drugi izborni krug u preostala četiri subjekta, dokaz najslabijeg političkog rezultata u poslednjih 11 godina političke partije Jedinstvena Rusija.
Na dopunskim izborima za deputate federalne Dume, nije bilo iznenađenja. Kandidati JR su ostvarili trijumf u sve četiri izborne jedinice u kojima su učestvovali u izbornoj trci, dok su po jedno mesto obezbedili komunisti i liberalne demokrate Žirinovskog.
Ono što se može utvrditi kao činjenica jeste, nešto viši stepen izlaznosti u većem broju provincija, kao i dalje niska izlaznost u ruskoj prestonici.
Zapravo, ove godine je izlaznost bila niža na izborima za gradonačelnika Moskve nego što je to bio slučaj 2013. godine (30.96% u odnosu na 32.03%).
