Септембар је месец избора у Русији: Обнова двопартизма или политичка доминација Путинове партије?

У Руској Федерацији су одржани редовни избори средњег нивоа власти. Бирани су губернатори, депутати регионалних парламената, али и шест чланова федералног законодавног тела. Избори нису донели значајне промене руској политичкој збиљи. Упркос у овој деценији најслабијем резултату, владајућа Јединствена Русија је потврдила политичку доминацију, док се Комунистичка партија Руске Федерације поставила као најзначајнија опозициона политичка снага. 

Опозиционе снаге које можемо окарактерисати као вансистемске а међу којима доминира Алексеј Наваљни, нису учествовале на изборима, пошто ни након шест година овај опозиционар не успева да добије решење федералног Министарства правде о регистрацији своје политичке организације. Изборе је окарактерисала и ниска излазност, нарочито у урбаним срединама.

ИЗБОРНИ СИСТЕМ

Руска Федерација у свом саставу има 85 субјеката. Сви субјекти имају регионалне парламенте, као највише нормативне органе власти. На свом челу субјекти имају инокосне управне органе, различитих назива: губернатор, глава администрације, председник регионалне владе, градоначелник… термин председник се на средњим нивоима власти избегава, вероватно како би се избегла политичка конфузија, али и како позиција председника ("президент") Руске Федерације не би делила свој назив са представницима средњих нивоа власти. 

Ипак и овде се праве извесни уступци, поготово у срединама које су и безбедносно изазовне попут Републике Чеченије, чији највиши инокосни орган носи титулу председника и истовремено руководи владом овог федералног субјекта који се званично назива Чеченска Република. 

Било је више покушаја креирања јединственог система избора на средњем нивоу власти, односно изједначавања надлежности, броја чланова нормативних органа, па и истог назива за све парламенте средњег нивоа власти. 

Ови покушаји ипак нису уродили плодом, пре свега због изузетне (гео)политичке разноликости РФ и локалних потреба становништва. Тако се легислативна тела федералних субјеката дела на:

Више иницијатива да се субјектима средњег нивоа власти онемогући да своје легислативне органе називају "државним" није уродило плодом. 

Русија представила доказе: Украјинска војска оборила авион на лету МХ-17 (ВИДЕО)

Избори чланова легислативних органа власти на средњем нивоу различито су системски уређени (по већинском, мешовитом, пропорционалном систему), али им је заједничка доминација кадрова који су повезани са властима које функционишу на централном нивоу. У највећем броју федералних субјеката цензус у пропорционалном изборном систему износи 5%.

Број чланова парламената федералних субјеката је ограничен – од Думе Чукотског аутономног округа (са свега 15 депутата) до Државне скупштине (Курултаја) Републике Башкортостан (са 110 депутата). 

С обзиром на комплексност унутрашњег уређења РФ, сваке године се организује "Јединствен дан гласања" на федералном нивоу, када се одржавају избори у оним федералним субјектима, у којима је истекао мандат локалним парламентима или лидерима федералних субјеката (мандати у највећем броју случајева трају пет година). 

Ради економичности, истог дана се одржавају и локални избори тамо где то налажу редовне околности, али и ванредни избори. Истог дана се, уколико је то неопходно, одржавају избори и за упражњена места у федералној Думи и то за она места која су упражњена од претходног "Јединственог дана гласања" до данас. Овај дан се одређује на федералном нивоу и тада се, готово по правилу, одржава и велики број (на неколико десетина) месних референдума и других плебисцита локалног карактера.

Године 2010. утврђена је формула по којој се одређује број чланова парламената средњег нивоа власти.

Избор лидера федералних субјекта уоквирен је прописима федералног нивоа. До 2004. године лидери федералних субјеката бирали су се на непосредним изборима, одлуком председника Владимира Путина, лидери су почели да се бирају посредно поменуте године, што је био случај све до 2012. године, када се по правилу, лидери поново бирају на непосредним изборима. Ипак, убрзо је донета измена савезног прописа, којом је гарантовано право федералним субјектима да се одрекну овог права и свог лидера бирају у локалним парламентима. 

Интересантно, ово право су углавном искористиле кавкаске републике, са доминантно муслиманским становништвом или вишим процентом учешћа муслимана у укупном броју становништва у односу на федерални просек. Формално, владе ових република су затражиле од федералних власти изузетак од директног избора још 2013. године (Дагестан, Ингушетија, Северна Осетија, Карачево-Черкесија, Кабардино-Балкарија), док се лидер Чеченије именује од стране председника РФ, а потврђује у републичком парламенту у Грозном. Сличан начин избора као у севернокавкаским субјектима предвиђен је и у појединим аутономним областима у Сибиру.ж

У федералним субјектима у којима се лидер бира непосредно, избори се одржавају по већинском систему. Уколико ниједан кандидат не освоји натполовичну већину, одржава се други круг избора. 

ИЗБОРНИ ДАН 09. СЕПТЕМБРА 

У недељу 09. септембра 2018. године, одржани су избори у 80 федералних субјеката од локалног, до средњег нивоа власти. У неким субјектима бирани су лидери, у неким депутати парламената, у неким градоначелници, док су у појединим одржани и допунски избори за упражњена места у савезној Думи. Такође, у јединственом изборном дану, одржавани су и ванредни локални избори, али и месни референдуми.

Уочи избора, Јединствена Русија премијера Медведева, која подржава и председника Путина, контролисала је већину у свих 85 парламената. Најнижи степен заступљености уживала је у престоници Москви (62%), а највиши ниво у парламенту Републике Тува (97%). 

На овим изборима биран је нови састав следећих федералних субјеката:

У првој групи су наведени сазиви у којима је Јединствена Русија забележила најбоље резултате, мерено укупним недељним резултатима. 

У другим федералним субјектима у којима су одржани избори за нови састав локалних парламената, Јединствена Русија није остварила апсолутну већину. 

Украјина јача војно присуство на Азовском мору: До краја године изградња нове поморске базе (ФОТО)

Анализом резултата можемо закључити како ЈР не само да је изгубила апсолутну власт у 11 парламената федералних субјеката, него је у свега 2 федерална субјекта успела да превиси до сада најслабији резултат. Резултати избора су такви да оно што би се 2013. године означило као незадовољавајуће, данас представља високо достигнуће. 

Можда и најеклатантнији пример пада популарности ЈР јесте Ивановска област. Упркос недељној победи, парламент овог федералног субјекта више нема политичку организацију која доминира апсолутном већином. Пре пет година од 24 депутата, чланску карту ЈР поседовао је 21 депутат обласног парламента.

У Иркутској области у недељу је релативно убедљиву победу однела КПРФ. Пре четири године, ЈР је дала 32 од укупно 45 чланова законодавног тела.

У Забајкалском крају у претходном сазиву седело је 35 чланова ЈР, од укупно 48 депутата. На недељним изборима другопласирана и трећепласирана партија оствариле су апсолутну већину у односу на ЈР која је остала далеко и од једне трећине гласова.

Немачки председник поручио: Нико није срећан због односа Европе и Русије

На недељним изборима бирала су се и 22 лидера федералних субјеката. Поред политичке борбе за победу већ након првог изборног круга, за ЈР је била важна и висока излазност, баш као и на председничким изборима, како би се потврдио легитимитет власти, с обзиром на, претпостављало се, недовољно конкурентну опозицију. Ипак, незадовољство грађана пензионом реформом са једне стране, као и високо постављена лествица с обзиром на апсолутну политичку доминацију ЈР у последњих 5 до 7 година на руској политичкој сцени, уз додатни раст, ионако високе популарности Владимира Путина након Кримске кризе, довела је до још гласнијег еха изборног неуспеха широм провинције. 

Анализирајући излазност на губернаторским изборима, закључићемо да је тешко утврдити постојање матрице по којој је у европском делу РФ излазност нижа, а у азијском виша, по којој урбане средине дају нижу излазност, а руралне вишу или по којој у мањинским и патријархалнијим срединама грађани радије излазе на изборе, него ли у оним са нижим процентом неруског становништва. Покушамо ли да дефинишемо иједну од наведених тврдњи као чињеницу, убрзо ћемо наићи на пример који нас демантује. 

Губернаторски избори су са једне стране потврдили доминацију ЈР, чији су кандидати однели победу у 18 од 22 федерална субјекта већ након првог изборног круга, али је чињеница да ће 23. септембра бити организован други изборни круг у преостала четири субјекта, доказ најслабијег политичког резултата у последњих 11 година политичке партије Јединствена Русија.

На допунским изборима за депутате федералне Думе, није било изненађења. Кандидати ЈР су остварили тријумф у све четири изборне јединице у којима су учествовали у изборној трци, док су по једно место обезбедили комунисти и либералне демократе Жириновског.

Оно што се може утврдити као чињеница јесте, нешто виши степен излазности у већем броју провинција, као и даље ниска излазност у руској престоници. 
Заправо, ове године је излазност била нижа на изборима за градоначелника Москве него што је то био случај 2013. године (30.96% у односу на 32.03%).