ISTOK I ZAPAD SU SE I PRE 36 GODINA SUDARILI U ŽENEVI: Gorbačov i Regan su tada sprečili Treći svetski rat (VIDEO)
Putin i Bajden imaju sličan zadatak 2021. godine
Danas su se u Ženevi, u vili La Granž sastali američki predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Ronald Regan, ali to nije prvi put da su se lideri ove dve sile sastali na tom mestu. Sastanak lidera SAD i tadšnjeg Sovjetskog Saveza, Ronalda Regana i Mihaila Gorbačova, dogodio se pre 36 godina.
Evo sta je neophodno da znate prilikom kupovine stana! Jednostavno je – ali većina pravi grešku!
JAUKAO JE DOK MU SE KOŽA LJUŠTILA SA TELA: Žena UBILA muža, polila ga OVIM dok je spavao i spržila ga
NASTAO HAOS PRED POČETAK SASTANKA! Gužva i gurkanje novinara, obezbeđenje ih oteralo napolje! (FOTO/VIDEO)
To je ujedno bio i prvi sastanak dvojice predsednika, koji je označio početak otopljavanja odnosa dve države i najava skorijeg završetka Hladnog rata, koji je bio na snazi sve od 1945. godine.
Gorbačov i Regan su se sastali u Ženevi, 19. i 20. novembra 1985. godine, kako bi diskutovali o nuklearnom naoružanju, tj. smanjenju naoružavanja nuklearnim arsenalom u budućnosti. Sastanak je imao ogroman značaj jer je predstavljao prvi susret američkog i sovjetskog lidera u više od šest godina bez zajedničkog sastanka.
Sovjetski Savez je tih godina bio u svojevrsnoj krizi, s tim da je Mihail Gorbačov došao na čelo države samo par meseci pre sastanka u Ženevi, nakon smrti Konstantina Černjenka. S druge strane, Regan je 1984. godine ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima, čime je započeo njegov drugi mandat.
U trenutku sastanka, obe države su bile žestoko ekonomski iscrpljene zbog trke u nuklearnom naoružavanju, koje se aktivno odvijalo decenijama unazad. Zbog toga, ali i straha da bi količina koju su u to vreme posedovali (ekvivalent od 200.000 Hirošima bombi) mogla da faktički raznese celu planetu, Amerika i SSSR su pristali da izvrše reviziju i pokušaju da smanje nuklearno naoružanje.
Iako je cilj bio plemenit, dogovor je bio daleko od realizacije, a za to su postojali konkretni razlozi. Obe države su i te kako bile svesne da bi smanjenjem sopstvenog nuklearnog potencijala širom otvorili vrata konkurentu da preuzeme inicijativu i eventulano stekne prednost u trci. Zbog toga je bilo neophodno pronaći kompromis koji bi zadovoljio obe strane.
Veliki trn u oku Sovjetima bio je američki plan "Ratovi zvezda" (Star Wars), koji je podrazumevao da Sjedinjene Države instaliraju rakete srednjeg dometa u srce Evrope, koje bi imale za cilj da unište bilo kakav pokušaj napada koji bi bio usmeren ka Americi iz pravca Sovjetskog Saveza. Američki predlozi o "Strateškoj odbrambenoj inicijativi" nailazili su na nepoverenje sa sovjetske strane, koji su smatrali da je to samo još jedan trik sa Zapada.
Sastanak koji se dogodio u Ženevi, s pravom je dobio epitet "istorijskog" jer je predstavljao prekretnicu u Hladnom ratu i faktički je najavio njegov kraj. Takođe, pokazao je da su se obe države umorile od međusobnog nadmetanja na tako visokom nivou i da su spremne za dijalog i kompromis.
Američka javnost je neobično imala korektno mišljenje prema Mihailu Gorbačovu, bez obzira što se nalazio na čelu Sovjetskog Saveza, koji je za čitav Zapad predstavljao simbol "najvećeg zla" - komunzima. Oni su u njemu videli čoveka koji je spreman za razgovor, koji je liberalniji i umereniji u svojim zahtevima od svojih prethodinka. S druge strane, nisu previše bili naklonjeni Reganu koga su smatrali običnom "marionetom" i neuspešnim glumcem flimova B kategorije.
Razgovor dvojice lidera u početku nije ulivao neku veliku nadu da će doći do bilo kakvog pomaka u odnosima dve države, jer su obe strane ostale pune nepoverenja. Iako je Regan svog kolegu nazvao "tvrdokornim boljševikom", a Gorbačov mu uzvratio da je on "konzervativni dinosaurus", dvojica lidera su iskazali neverovatnu međusobnu naklonost i uzajamno poštovanje.
Kao rezultat sastanka, potpisano je šest sporazuma, koji su obuhvatali širok spektar od kulturne i ekološke razmene do ekoloških pitanja. Međutim, mnogo je važnija simbolika koju je imao ovaj samit jer je i definitivno potvrdio obostranu želju dvojice lidera za zaustavljanjem trke u naoružanju i okončanje Hladnog rata.
