SAMO U OAZI MLADOSTI: Žive 120 godina, rađaju i sa 65, a rak im ne može ništa

Pleme Burušo, ljudi koji žive u Hunza dolini, ili jednostavno - Hunzi, je stari narodi, smešten na samoj granici Pakistana i Indije, a poznat je po tome što njihov životni vek traje 110-120 godina. Zato se njihova postojbina naziva "oaza mladosti". Skoro nikada nisu bolesni, a zahvaljujući genima uvek izgledaju mladoliko.

Oni su pravi primer da način života, približan idealnom, zaista postoji. Hunzi se kupaju u ledenoj vodi, čak i na temperaturi od 15 stepeni ispod nule, a i sa 65 godina rađaju decu.

Leti jedu sirovo voće i povrće, a tokom zime konzumiraju suve kajsije, proklijale žitarice i ovčji sir. Postoji period kada Hunzi ništa ne jedu, a on je poznat kao "gladno proleće". Naziv je dobio po tome što je voće tada još uvek nezrelo, i tada piju isključivo sok od suve kajsije. Perod traje od 2 do 4 meseca, a u njihovoj istoriji se strogo poštuje kao vrlo uzdignut kult.

Proteine unose u najmanjim količinama, a dnevno unesu u proseku 1.933 kalorija, od kojih je 50 g proteina, 36 g masti i 365 g ugljenih hidrata.

Iz iskustva mnogih stranaca pridošlica, koji su se preselili u dolinu reke Hunze, zaključili su da je glavni faktor dugovečnog života zdrava ishrana.

Škotski lekar Mek Herison je, po povratku u Englesku, izveo eksperiment na velikom broju životinja. Jedna grupa se hranila normalnom hranom londonske radničke porodice, koja je podrazumevala beli hleb, haringe, rafinisani šećer, konzervisanu hranu i kuvano povrće. Kao rezultat takve ishrane, kod životinja su se pojavile različite ljudske bolesti. Druga grupa životinja se hranila hranom Hunza i ostala je savršeno zdrava.

Knjiga "Hunza – ljudi koji ne znaju za bolest", autora R. Birčer, ističe osnovne karakteristike njihove ishrane, tvrdeći da su one ključne za zdrav život:

- vegetarijanski vid ishrane; velika količina sirovih namirnica; u ishrani dominiraju voće i povrće; prirodni proizvodi; bez ikakve umetnute hemije; namirnice koje se spremaju tako što se čuvaju svi njeni biološki vredni materijali; alkohol i slatkiši su na spisku namirnica koje retko kad unose; poštuju redovan period gladovanja.

Na međunarodnom kongresu o kancerogenim oboljenjima u Parizu, obeleženog u avgustu 1977. godine, stručnjaci su objavili kako "po podacima geokancerologije (nauka za istraživanje raka u različitim regionima sveta), potpuno odsustvo raka javlja se samo kod naroda Hunza". 

Za njih je prepešačiti 20-ak kilometara dnevno isto što i za nas prošetati oko kuće. Hunzima pentranje uz strmu planinu je čas posla, a silaze veseli i energični.

Njihove konstantno nasmejane face i dobro raspoloženje takođe doprinose njhovom boljem mentalnom i fizičkom zdravlju.