САМО У ОАЗИ МЛАДОСТИ: Живе 120 година, рађају и са 65, а рак им не може ништа

Племе Бурушо, људи који живе у Хунза долини, или једноставно - Хунзи, је стари народи, смештен на самој граници Пакистана и Индије, а познат је по томе што њихов животни век траје 110-120 година. Зато се њихова постојбина назива "оаза младости". Скоро никада нису болесни, а захваљујући генима увек изгледају младолико.

Они су прави пример да начин живота, приближан идеалном, заиста постоји. Хунзи се купају у леденој води, чак и на температури од 15 степени испод нуле, а и са 65 година рађају децу.

Лети једу сирово воће и поврће, а током зиме конзумирају суве кајсије, проклијале житарице и овчји сир. Постоји период када Хунзи ништа не једу, а он је познат као "гладно пролеће". Назив је добио по томе што је воће тада још увек незрело, и тада пију искључиво сок од суве кајсије. Перод траје од 2 до 4 месеца, а у њиховој историји се строго поштује као врло уздигнут култ.

Протеине уносе у најмањим количинама, а дневно унесу у просеку 1.933 калорија, од којих је 50 г протеина, 36 г масти и 365 г угљених хидрата.

Из искуства многих странаца придошлица, који су се преселили у долину реке Хунзе, закључили су да је главни фактор дуговечног живота здрава исхрана.

Шкотски лекар Мек Херисон је, по повратку у Енглеску, извео експеримент на великом броју животиња. Једна група се хранила нормалном храном лондонске радничке породице, која је подразумевала бели хлеб, харинге, рафинисани шећер, конзервисану храну и кувано поврће. Као резултат такве исхране, код животиња су се појавиле различите људске болести. Друга група животиња се хранила храном Хунза и остала је савршено здрава.

Књига "Хунза – људи који не знају за болест", аутора Р. Бирчер, истиче основне карактеристике њихове исхране, тврдећи да су оне кључне за здрав живот:

- вегетаријански вид исхране; велика количина сирових намирница; у исхрани доминирају воће и поврће; природни производи; без икакве уметнуте хемије; намирнице које се спремају тако што се чувају сви њени биолошки вредни материјали; алкохол и слаткиши су на списку намирница које ретко кад уносе; поштују редован период гладовања.

На међународном конгресу о канцерогеним обољењима у Паризу, обележеног у августу 1977. године, стручњаци су објавили како "по подацима геоканцерологије (наука за истраживање рака у различитим регионима света), потпуно одсуство рака јавља се само код народа Хунза". 

За њих је препешачити 20-ак километара дневно исто што и за нас прошетати око куће. Хунзима пентрање уз стрму планину је час посла, а силазе весели и енергични.

Њихове константно насмејане фаце и добро расположење такође доприносе њховом бољем менталном и физичком здрављу.