DIŽE SE PRAŠINA u Rusiji: Koliko je izostanak najvećeg opozicionara uticao na septembarske izbore?

Prvi deo teksta možete pročitati OVDE.

Izlaznost u Moskvi je bila niža uprkos činjenici da je po prvi put bilo omogućeno građanima Moskve koji ne žive u prestonici, tj. ne zateknu se u mestu prebivališta na dan izbora, da se registruju i glasaju u mestu boravišta na dan izbora. Ova odluka je pravdana činjenicom da određeni broj građana Moskve deo godine provodi u svojim vikendicama daleko od grada, ali i time što je nemali broj građana Moskve rođen u nekom drugom delu RF ili je samo poslom/obrazovanjem vezan za prestonicu, te jedan deo godine provodi u zavičaju.

Izmene izbornog zakonodavstva grada Moskve su sprovedene upravo na inicijativu gradonačelnika Sobjanina.

Ukupno je u nedelju bilo moguće glasati na 209 biračkih mesta za gradonačelnika Moskve izvan Moskve, od ukupno oko 4000 biračkih mesta. Izlaznost na biračkim mestima van Moskve je iznosila preko 70%, odnosno dva i po puta više nego u gradu Moskvi, što ukazuje na činjenicu da bez njihovog otvaranja, ne bi bilo moguće previsiti ni 30% ukupne izlaznosti na izborima za gradonačelnika prestonice.

Aktuelni gradonačelnik Sergej Sobjanin ostvario je veoma ubedljivu pobedu, osvojivši preko 70% glasova. Pobeda je osetno ubedljivija nego pre pet godina, kada je izborna trka umalo otišla u drugi krug, pošto je kandidat vladajuće partije uspeo da osvoji nešto više od 51% glasova. Ipak, bitna razlika u odnosu na te izbore jeste izostanak tadašnjeg ključnog protivkandidata Alekseja Anatoljeviča Navaljnog. 

Rusija predstavila dokaze: Ukrajinska vojska oborila avion na letu MH-17 (VIDEO)

Navaljni se u godinama velikih protesta u RF 2011. i 2012. godine profilisao kao uticajni bloger, prepoznat naročito u izrazito urbanim delovima Moskve i Sankt Peterburga. Navaljni, po obrazovanju pravnik, potom je počeo da gradi svoju političku karijeru na nacionalnom nivou i profiliše se kao ključni izazivač Vladimira Putina lično, ali i sistema koji on predstavlja. Sa jedne strane, ideološki pristup Navaljnog je imao liberalan prizvuk, u smislu borbe za ljudska prava i slobodu govora, slobodu političkog delovanja, okupljanja i iskazivanja stavova, smenjivost vlasti.

Navaljni je ideološki orijentisan ka izgradnji jedinstvenog zapadnog bloka i u velikoj meri sa simpatijama gleda na koncept SAD, kao funkcionalne, demokratske i pravne države u kojoj je administracija podređena pojedincu, a ne vice versa. Navaljni ruski narod smatra delom jedinstvene evropske kulture i zapadne civilizacije. 

No pored određenog stepena liberalizma, u delovanju Navaljnog možemo videti još dve jasne poruke, kojima pokušava da se profiliše pred ruskim biračima. Navaljni je ruski nacionalista, koji se ne libi da određene težnje koje politički krugovi na Zapadu uglavnom doživljavaju kao iredentističke i imperijalističke, predstavi kao legitimne ruske ciljeve. 

Navaljni je još 2008. godine, u vreme rusko-gruzijskog rata, iznosio rasističke komentare o Gruzinima kao etničkoj grupi, pozivao na njihovo proterivanje iz RF i izrazio žaljenje što krstarećim raketama ne može gađati generalštab gruzijske vojske. Pet godina kasnije se izvinio zbog rasističkih komentara u vezi Gruzina, ali je potvrdio svoje političke stavove kada je Južni Kavkaz u pitanju, iznete u vreme rata. 

Navaljni se oštro protivi politici Kremlja koja dozvoljava viši stepen prisustva radnika sa Kavkaza i iz centralne Azije, naročito iz dominantno muslimanskih zemalja. Za Navaljnog je takav koncept pogrešan i po njegovom mišljenju dovodi do ugrožavanja bezbednosti i radnih mesta domicilnog ruskog stanovništva, kao i do potiskivanja autentične ruske kulture. 

Navaljni sebe definiše kao "nacionalnog demokratu", bio je jedan od organizatora "Sveruskog marša", koji je od strane liberalnih krugova okarakterisan kao "parada nacionalista svih formi".

Nemački predsednik poručio: Niko nije srećan zbog odnosa Evrope i Rusije

Navaljni je više puta, gotovo otvoreno negirao postojanje zasebne ukrajinske i beloruske nacije, naglašavajući kako bi sa mesta predsednika predano radio na približavanju tri države jer je svakako reč o "jednom narodu". Istina, po ovom pitanju Navaljni je iznosio ambivalentne stavove i u nekoliko situacija pokušavao da promeni predstavu o sebi kao negatoru ukrajinske nacije. 

U ukrajinskoj javnosti je široko rasprostranjen stav o delimičnom ukrajinskom poreklu Navaljnog, što ni on sam nije demantovao.

Po pitanju Krima, Navaljni je na početku krize 2014. godine govorio o neophodnosti poštovanja ukrajinskog suvereniteta, ali takođe i višeg stepena autonomije za "ruskojezično" stanovništvo, zakonske garancije u tom pravcu, zatim bezbednost ostanka ruske Crnomorske flote u Sevastopolju, kao i garancije o neulasku Ukrajine u NATO savez. 

Navaljni je nekoliko meseci docnije stav promenio i istakao kako, da je predsednik, ne bi dozvolio povratak AR Krim i Sevastopolja pod okrilje Kijeva, ali da bi organizovao "normalan referendum", na kom bi se građani poluostrva izjasnili gde žele da žive, slobodnom voljom. 

Navaljni kritikuje politiku Vladimira Putina spram Ukrajine, smatra da Moskva "sponzoriše rat u Donbasu", te da takva aktivnost nanosi nepopravljivu štetu ruskim interesima. 

- Vladimir Putin tvrdi da se bori za veliki "Ruski svet", a zapravo ga čini samo manjim. Pogledajte situaciju danas u Belorusiji. Tamo pevaju uvredljive pesme na stadionima o ruskom predsedniku. Pogledajte Ukrajinu. Tamo više nemate političara koji ne iznosi otvoreno antiruske stavove. Putinova politika je dovela do toga da nas danas u Ukrajini mrze - navodi on.

Navaljni se takođe predstavlja kao nepomirljivi borac protiv korupcije. U više navrata je objavljivao detalje o enormnom bogatstvu državnih činovnika i nekretninama koje poseduju, uglavnom službenici Ministarstva pravde, kako u RF, tako i na Zapadu. Pažnju na sebe je i u svetskim analitičkim krugovima, definitivno skrenuo 2012. godine, kada je uspeo da osvoji 27.24% glasova na izborima za gradonačelnika Moskve i umalo odvede izbornu trku u drugi krug.

Sam Navaljni je neretko privođen i više puta je zatvaran na osnovu mandatnih kazni, uglavnom zbog kršenja zabrana održavanja javnih skupova. Takođe, Navaljnom se sudi od 2012. godine u slučaju "Kirovles" gde se tereti da je bio deo kriminalne grupe koja je pokušala da protivpravno prisvoji proizvode javnog preduzeća "Kirovles" iz Kirovske oblasti, a u kojoj se tokom 2009. godine Navaljni javljao kao savetnik lokalnog gubernatora Nikite Belika, koji danas služi zatvorsku kaznu.

Navaljni je prvostepeno osuđen 2013. godine na pet godina zatvora, iako je prvostepeno veće naknadno izmenilo svoju odluku i odlučilo da se izdržavanje zatvorske kazne odloži do eventualne pravosnažnosti presude. 

U međuvremenu, februara 2016. godine Evropski sud za ljudska prava je presudio u korist Navaljnog, osudivši RF zbog kršenja prava optuženika na fer suđenje. Iste godine, novembra meseca, Vrhovni sud RF poništava presudu prvostepenog organa iz 2013. godine i vraća postupak na ponovno suđenje. Prvostepeni sud 2017. godine ponovo osuđuje Navaljnog na pet godina zatvora, nakon čega Navaljni podnosi novu žalbu višoj instanci. Ovaj sudski proces i dalje je u toku. 

Drugi postupak protiv Navaljnog i njegovog brata Olega, poveli su ruski tužioci krajem 2012. godine, tvrdeći kako su braća Navaljni prevarno oštetili svoje klijente iz kompanije Iv Rošer. Iako su sami predstavnici kompanije na suđenju demantovali da su pretrpeli bilo kakvu štetu dejstvovanjem Alekseja Navaljnog, Navaljni je smešten u kućni pritvor februara 2014. godine.

Mera je ukinuta decembra iste godine, tek po izricanju prvostepene presude, po kojoj je Aleksej osuđen na tri i po godine zatvora, uslovno. Presuda je naredne godine odlukom drugostepenog organa postala pravosnažna. Evropski sud za ljudska prava, doneo je odluku 2017. godine po kojoj je presuda ruskih pravosudnih organa ocenjena kao neosnovana. 

Navaljnom je onemogućeno da se kandiduje na prethodnim predsedničkim izborima, tekuće 2018. godine, iako je tvrdio da poseduje neophodan broj potpisa kojima se podržava njegova kandidatura. Obrazloženje odbijanja njegove kandidature od strane Državne izborne komisije, bila je pravosnažna presuda u postupku Iv Rošer, citirajući odredbu zakona kako licu koje je pravosnažno osuđeno za krivično delo, ne može biti odobrena kandidatura za predsednika RF. 

Ukrajina jača vojno prisustvo na Azovskom moru: Do kraja godine izgradnja nove pomorske baze (FOTO)

Navaljni punih šest godina ne uspeva da registruje svoju političku partiju u RF. Samo tokom 2018. godine dva puta su odbijani njegovi zahtevi za registracijom iz proceduralnih razloga. Zanimljivo, godine 2014. Navaljnom je uručeno rešenje o registraciji političke partije, koje je potom ukinuto od strane ruskih upravnih organa. 

Navaljni se tako nije politički suprotstavio niti Vladimiru Putinu, niti Sergeju Sobjaninu u izbornoj 2018. godini i koncentrisao se na vaninstitucionalnu političku borbu, prevashodno kroz ulične proteste zbog nepopularne penzione reforme. 

Zaključak

Penziona reforma koju je Vlada Dmitrija Medvedeva započela uz podršku predsednika Vladimira Putina, duboko je nepopularna među ruskim građanstvom. Ovo svakako nije novo saznanje za ruske lidere, ali su regionalni izbori potvrdili nepodeljeno negativan stav građana RF po ovom pitanju, bez obzira na deo zemlje u kom žive, socijalni status ili etnički predznak. Svakako, popularnost pre svih ruskog lidera je dovoljno visoka da može amortizovati nezadovoljstvo građana i donekle ublažiti izborni pad najveće ruske političke organizacije. Penzionom reformom originalno se podrazumevalo da se granica za odlazak u penziju za muškarce pomeri sa 60 na 65, dok bi za žene ta granica bila pomerena sa 55 na 63. 

Nakon serije protesta, pa čak i odlazaka visokopozicioniranih činovnika poput Sergeja Železnjaka iz redova vladajuće elite, Vladimir Putin je odlučio da se obrati naciji uoči regionalnih izbora i ublaži penzionu reformu, predlažući da se granica za odlazak žena u penziju poveća sa 55 na 60, dok je originalno rešenje za muškarce o pomeranju granice sa 60 na 65 ruski lider podržao. Iako je početak penzione reforme obnarodovan na dan početka svetskog prvenstva u fudbalu, to nije umanjilo nezadovoljstvo, očito najvećeg broja ruskog stanovništva. 

Jasno, penziona reforma je neophodna. Prema službenim procenama u RF će 2044. godine broj penzionera biti isti kao i broj radno aktivnog stanovništva. Održavanje nerealnog sistema nasleđenog iz sovjetskog perioda može biti samo dodatno opterećenje za rusku ekonomiju koje će vremenom potpuno urušiti privredu, sprečiti mogućnost razvoja tržišne ekonomije i naposletku dovesti do kolapsa ruskog socijalnog sistema. 

Ipak, u državi kojom se gotovo čitav vek vladalo levičarskom demagogijom, nikome nije lako da sprovede rezove koji bi se pre mogli okarakterisati kao logični, nego bolni. Pa čak ni suverenom Vladimiru Putinu. Izborni rezultati od 09. septembra i podrška populističkim porukama u najvećoj meri KPRF, ali i LDPR, nikako nisu iznenađenje. 

Šta više, ukoliko drastičan pad broja deputata iz redova JR u regionalnim i lokalnim parlamentima bude najviša cena koju će Kremlj platiti, kako bi sproveo reformu koja neće doneti boljitak, već sprečiti siguran i katastrofičan scenario, Putin i Medvedev mogu biti zadovoljni čak i nedeljnim rezultatima, gledano kroz širu sliku. 

HISTERIJA u britanskim medijima: Obaveštajne službe tvrde da ima još osumnjičenih u "slučaju Skripalj"

Ono što jeste problem za rusko liderstvo je što ne mogu biti sigurni da će se sve zaustaviti samo na političkim ustupcima sistemskoj opoziciji. Ulazak u vlast, verovatno kroz koaliciju sa JR, komunista i liberalnih demokrata Žirinovskog, može biti i od višestruke koristi za JR. Politička poruka, kako za domaću, tako i za stranu javnost može da glasi: višepartizam postoji u RF. 

Takođe, ulaskom u vladajuće strukture, ionako vlastima bliske opozicione snage oličene u KPRF i LDPR će se dodatno pacifikovati i što je još važnije, pred javnošću preuzeti deo odgovornosti za neophodne promene u fundamentima socijalne politike. Uslovni dvopartizam, kakav priželjkuju komunisti, može biti politički benefit i za JR, jer bi doveo do kanalisanja građanskog nezadovoljstva i iz potencijalno vaninstitucionalnih, preusmerio u institucionalne okvire. Time bi vansistemski opozicionari poput Navaljnog bili oslabljeni i potencijalno marginalizovani. Jedini problem ili bolje reći rizična nepoznanica u ovom razvoju situacije jeste – vreme.

Ukoliko nezadovoljstvo penzionom reformom potraje, kombinovano ponovnim slabljenjem rublje i njenim aktuelnim padom na dvoipogodišnji minimum u odnosu na američki dolar (uprkos povoljnim cenama na tržištu energenata), a što može povećati nezadovoljstvo i u ovom veku ojačane ruske srednje klase, revolt građanstva se može pretvoriti u širu podršku onim snagama koje bi bile percipirane kao dovoljno beskompromisne ili kako to vansistemski lideri definišu: istinski opozicione. 

Ipak, popularnost lično ruskog predsednika je dovoljno visoka, da u kombinaciji sa širokom lepezom političkih instrumenata koji Kremlju stoje na raspolaganju, danas ne možemo govoriti o ozbiljnijoj krizi vlasti JR. Sa druge strane možemo podvući i da su geopolitički odjeci nakon aneksije Krima i angažmana ruske armije u Siriji, unutar same RF otupeli. I da su socijalne reforme na istoku i dalje tabu tema, sa kratkim socijalnim fitiljem koji se ne može neutralisati samo marketinškim potezima na unutrašnjem ili radikalnim rezovima na spoljašnjem političkom planu.