Slom "Zlatne zore": Neonacistička tvorevina završila kao "žrtveno jagnje" vladajućih političkih partija Grčke
Organizacija koja je uzletela u vreme kada je država bankrotirala platila je ultimativnu cenu za ekonomsko-političku tragediju Grčke
Grčko pravosuđe presudilo je da je neonacistička stranka "Krisi avgi" ("Zlatna zora") zločinačka organizacija. Njenim čelnicima preti do deset godina zatvora. Razlog suđenja, koje je trajalo pet godina, bilo je ubistvo repera Pavlosa Fisasa od strane pristalice stranke.
Pavlos Fisas, poznat i pod umetničkim imenom "Kila P" (što znači "Ubica prošlosti"), bio je grčki pevač i reper, značajan po svom učestvovanju i nastupu u muzičkim projektima, poznat i po svom antifašističkom aktivizmu. Ubio ga je 18. septembra 2013. član "Zlatne zore", Jorgos Rupakias.
KRV LILA NA SVE STRANE: Jeziv obračun u Groznom, ginuli i policajci i teroristi (VIDEO)
HOROR U RUSIJI: Ubio troje u selu, pa pronađen mrtav u šumi (FOTO)
RASTE BROJ JERMERNSKIH ŽRTAVA U NAGORNO-KARABAHU: Do sada poginulo 542 vojnika
Popularno udruženje – "Zlatna zora" je sada krajnje desničarska zločinačka organizacija i politička stranka u Grčkoj koja se obično opisuje kao neonacistička i fašistička. Iako grupa odbacuje ovakve etikete, njeni su članovi izrazili divljenje bivšim grčkim diktatorima Joanisu Metaksasu iz "Režima 4. avgusta" (1936. - 1941.) i Jorgosu Papadopulosu iz "Režima pukovnika" (1967. - 1974.). Oni takođe koriste simboliku sličnu nacistima, poput svastika, i hvalili su likove nacističke Nemačke. Prema akademskim izvorima, grupa je rasistička i ksenofobična, a vođa stranke ju je otvoreno identifikovao kao nacionalističku i rasističku. Nikolaos Mikaloliakos započeo je temelje onoga što će postati "Zlatna zora" 1980. godine, kada je objavio prvo izdanje desničarskog, provojničkog časopisa o hunti. U tom je kontekstu "Zlatna zora" svoje poreklo imala u pokretu koji je radio na povratku desničarske vojne diktature u Grčkoj.
Nakon istrage o ubistvu Pavlosa Fisasa, Mikaloliakos i nekoliko drugih predstavnika i članova "Zlatne zore" uhapšeni su i držani u istražnom zatvoru zbog sumnje da su formirali zločinačku organizaciju. Suđenje je počelo 20. aprila 2015. "Zlatna zora" kasnije je izgubila sva preostala mesta u grčkom parlamentu na grčkim parlamentarnim izborima 2019. Istraživanje 2020. godine pokazalo je da je popularnost stranke strmoglavo pala na 1,5 sa 2,9 odsto na prošlogodišnjim izborima, dok je na vrhuncu imala podršku od 7,0 odsto. Atinski apelacioni sud presudio je 7. oktobra 2020. da je "Zlatna zora" delovala kao kriminalna organizacija, sistemski napadajući migrante i levičare. Sud je takođe objavio presude za 68 optuženih, uključujući političko vođstvo stranke. Nikolaos Mikaloliakos i šest drugih istaknutih članova i bivših predstavnika, optuženih za vođenje zločinačke organizacije, proglašeni su krivima. Izrečene su i presude za ubistva, pokušaj ubistva i nasilne napade na imigrante i levo orijentisane političke protivnike.
Činjenica da je ova stranka ušla u atinski parlament 2012. godine i čak postala treća najjača snaga tamo 2015. bila je zastrašujuća. Ali grčki demokratski stranački krajolik - a nakon početnih oklevanja i njeno pravosuđe - reagovali su odlučno. Stranke su se čvrsto složile u korist izuzeća ove stranke iz parlamentarnog života, a potom i iz politike generalno. Mehanizmi pravosuđa pokrenuti su 2015. godine. Proces protiv "Zlatne zore" razotkrio je ove samoprozvane branioce domovine kao pohlepne, zavađene klovnove, a to je vremenom "sinulo" i biračima. Grčka demokratija prošla je test koji je postavila "Zlatna zora". Hiljade ljudi sa svih strana dočekalo je presudu na trgu kao da je to svojevrsno oslobađajuće čišćenje celokupne grčke nacije. I to nije iznenađenje. "Zlatna zora" je došla kao pojas za spasavanje svakome za greške za koje nisu krivi (samo) nacistički ksenofobi, već indirektno i svi politički tabori, a pre svih dve glavne stranke koje su se borile za vlast tokom desetogodišnje krize - "Nova demokratija" i "SIRIZA". Činjenica da je "Zlatna zora" postojala i počinila zločine takođe se može pripisati greškama koje su počinile obe te strane.
Politički sistem zaključio je da je "Zlatna zora" bila vrlo korisna za ispiranje trulog političkog sistema koji je zemlju odveo u bankrot, pa su, uz pomoć oligarha, "naduvali" priču o "Zlatnoj zori" kako bi usmerili deo popularne ljutnje i tako izbegli političku katastrofu za sebe same. Deset godina nakon nacionalnog bankrota, "Zlatna zora" odlazi jer im je više beskorisna. U vladi je "Nova demokratija", stranka koja je pre 2010. godine dugovala katastrofalno veliki javni dug, a u opoziciji je levičarski debakl "SIRIZA". Dvostranačje je to koje već decenijama jamči da se ništa neće promeniti u zemlji. Oligarsi su isti, veliki su novinari isti, igrači svi isti. Svako na svojim mestima i svi tvrde kako je pravda izvršena i pravosuđe je pobedilo. Istina je da je "Zlatnu zoru" trebalo skinuti s legalne političke pozornice i da je sramota za civilizovanu zemlju imati neonaciste koji svoje političko usmerenje uopšte ne kriju. Ali, nije bilo "Zlatne zore" pre bankrota zemlje.
Problem Grčke 2010. bio je bankrot, a ne fašizam. U vreme kada su se Grci međusobno svađali ko je fašista, a ko demokrata, ko je podržavao rojaliste i vojnu huntu, a ko komuniste, u Atini su potpisivani razni memorandumi i sa istočnim i sa zapadnim velikim silama, stotine hiljada Grka napustilo je zemlju, neki delovi Grčke u potpunosti su opustošeni, a sama zemlja se, gotovo doslovno, našla pod hipotekom.
U antička vremena se u određene dane sav teret greha, nevolja, nesreća i zle kobi ritualno prebacivao na jarca koji je potom ili proteran iz urbanih sredina u pustinju, ili je bačen s litice. Takav žrtveni jarac je ritualno ostao prisutan u mnogim zemljama. U antičkoj Grčkoj je tragedija nazvana upravo po jarcu (tragos) koji je žrtvovan bogu Dionisu. Posle toga su polisi nastavili starim putem, ali lakši za breme "otišlo" sa jarcem. Šta će današnji politički sistem učiniti? Izmisliće novu "Zlatnu zoru". Moderniju, s manje povika i više odela. A šta će grčki narod učiniti? Pre svega, mnogi će glasati za novu "Zlatnu zoru". Tada će se ponovo početi pravdati oko toga ko je fašista, a ko antifašista, dok će novi memorandumi prolaziti bez problema. Nije nestalo novih desnih opcija. Nakon izbora 2019., nova desničarska ekstremistička stranka ušla je u parlament: "Eliniki Lisi" ili "Grčko rešenje" osigurala je deset mesta (3,7 odsto glasova). Desničarska konzervativna stranka "Nova demokratija" došla je na vlast, delimično usvojivši ksenofobičnu retoriku "Zlatne zore" i sprovodeći ponekad i nasilne deportacije migranata koji su pokušali preći granicu i ući u Grčku. Uprkos smrti "Zlatne zore" kao političke stranke, desničarsko ekstremističko nasilje u Grčkoj je poslednjih godina ponovo u porastu.
Nedavni izveštaj Centra za istraživanje ekstremizma (C-REX) sa Univerziteta u Oslu, pokazuje da je Grčka između 2016. i 2019. doživela ozbiljnije desničarsko nasilje po stanovniku od bilo koje druge zemlje Evrope. Iako je malo ljudi ubijeno u tim desničarskim napadima, u Grčkoj je bilo čak 3,1 ozbiljnih nasilnih incidenata na milon stanovnika u poređenju s 1,3 u Nemačkoj, drugom žarištu krajnje desnice u zapadnoj Evropi. U drugim zemljama s relativno visokim nivoom nasilja, poput Italije i Velike Britanije, te brojke su 0,7 odnosno 0,6 odsto. Izveštaj koji se temelji na jedinstvenom RTV skupu podataka koji je razvio C-REX ima za cilj obuhvatiti sve teške oblike nasilničkih napada i zavera u zapadnoj Evropi od 1990. To uključuje sve slučajeve u kojima se počinitelji pojavljuju odlučni ili voljni naneti žrtvi smrtnu ili telesnu onesposobljenost. Izveštaj pokazuje da, iako mnoge zemlje imaju vrlo malo slučajeva ozbiljnih desničarskih nasilnih napada i spletki između 2016. i 2019., u Grčkoj je bilo najmanje 33 takva događaja. Većina njih desila se u Atini, uključujući i susedna mesta poput Vile i Pireja (ukupno 17). Međutim, nekoliko ozbiljnih nasilnih događaja u 2018. i 2019. dogodilo se i u većim gradovima poput Soluna, na ostrvu Lezbos i u regiji Makedonija.
Iako Grčka generalno ima dugu istoriju političkog nasilja, zemlja je posebno od 2011. godine doživela nagli porast desničarskog nasilja - obeleženog rasističkim neredima u centru Atine, koji su se poklopili s usponom "Zlatne zore". Kroz prizmu poređenja, priroda ovog nasilja krajnje desnice u Grčkoj tokom poslednje decenije čini se prilično jedinstvenom: najčešći tip počinitelja nalikuje drugim zemljama Južne Europe, dok su tipične ciljne grupe sličnije severnoj Evropi. U Grčkoj je nasilje krajnje desnice po pravilu organizovanije i takozvani "solisti" teško da postoje. Postojanje uspešne neonacističke stranke ključni je faktor. Iako je ova stranka bila dobro zastupljena u parlamentu između 2012. i 2019., nikada nije prestala delovati kao pokret koji karakterišu nasilje i drugi oblici sukobljenog aktivizma. Samo u 2019. godini dogodila su se četiri žestoka napada koja su počinile organizovane grupe i njihove frakcije, od kojih su tri uključivala članove "Zlatne zore".
Sada je to i službeno potvrđeno sudskom odlukom. No, osudom "Zlatne zore" nije pobedila pravda, već politički sistem i elita koja decenijama vodi Grčku na isti način.
