Слом "Златне зоре": Неонацистичка творевина завршила као "жртвено јагње" владајућих политичких партија Грчке
Организација која је узлетела у време када је држава банкротирала платила је ултимативну цену за економско-политичку трагедију Грчке
Грчко правосуђе пресудило је да је неонацистичка странка "Криси авги" ("Златна зора") злочиначка организација. Њеним челницима прети до десет година затвора. Разлог суђења, које је трајало пет година, било је убиство репера Павлоса Фисаса од стране присталице странке.
Павлос Фисас, познат и под уметничким именом "Кила П" (што значи "Убица прошлости"), био је грчки певач и репер, значајан по свом учествовању и наступу у музичким пројектима, познат и по свом антифашистичком активизму. Убио га је 18. септембра 2013. члан "Златне зоре", Јоргос Рупакиас.
КРВ ЛИЛА НА СВЕ СТРАНЕ: Језив обрачун у Грозном, гинули и полицајци и терористи (ВИДЕО)
ХОРОР У РУСИЈИ: Убио троје у селу, па пронађен мртав у шуми (ФОТО)
РАСТЕ БРОЈ ЈЕРМЕРНСКИХ ЖРТАВА У НАГОРНО-КАРАБАХУ: До сада погинуло 542 војника
Популарно удружење – "Златна зора" је сада крајње десничарска злочиначка организација и политичка странка у Грчкој која се обично описује као неонацистичка и фашистичка. Иако група одбацује овакве етикете, њени су чланови изразили дивљење бившим грчким диктаторима Јоанису Метаксасу из "Режима 4. августа" (1936. - 1941.) и Јоргосу Пападопулосу из "Режима пуковника" (1967. - 1974.). Они такође користе симболику сличну нацистима, попут свастика, и хвалили су ликове нацистичке Немачке. Према академским изворима, група је расистичка и ксенофобична, а вођа странке ју је отворено идентификовао као националистичку и расистичку. Николаос Микалолиакос започео је темеље онога што ће постати "Златна зора" 1980. године, када је објавио прво издање десничарског, провојничког часописа о хунти. У том је контексту "Златна зора" своје порекло имала у покрету који је радио на повратку десничарске војне диктатуре у Грчкој.
Након истраге о убиству Павлоса Фисаса, Микалолиакос и неколико других представника и чланова "Златне зоре" ухапшени су и држани у истражном затвору због сумње да су формирали злочиначку организацију. Суђење је почело 20. априла 2015. "Златна зора" касније је изгубила сва преостала места у грчком парламенту на грчким парламентарним изборима 2019. Истраживање 2020. године показало је да је популарност странке стрмоглаво пала на 1,5 са 2,9 одсто на прошлогодишњим изборима, док је на врхунцу имала подршку од 7,0 одсто. Атински апелациони суд пресудио је 7. октобра 2020. да је "Златна зора" деловала као криминална организација, системски нападајући мигранте и левичаре. Суд је такође објавио пресуде за 68 оптужених, укључујући политичко вођство странке. Николаос Микалолиакос и шест других истакнутих чланова и бивших представника, оптужених за вођење злочиначке организације, проглашени су кривима. Изречене су и пресуде за убиства, покушај убиства и насилне нападе на имигранте и лево оријентисане политичке противнике.
Чињеница да је ова странка ушла у атински парламент 2012. године и чак постала трећа најјача снага тамо 2015. била је застрашујућа. Али грчки демократски страначки крајолик - а након почетних оклевања и њено правосуђе - реаговали су одлучно. Странке су се чврсто сложиле у корист изузећа ове странке из парламентарног живота, а потом и из политике генерално. Механизми правосуђа покренути су 2015. године. Процес против "Златне зоре" разоткрио је ове самопрозване браниоце домовине као похлепне, завађене кловнове, а то је временом "синуло" и бирачима. Грчка демократија прошла је тест који је поставила "Златна зора". Хиљаде људи са свих страна дочекало је пресуду на тргу као да је то својеврсно ослобађајуће чишћење целокупне грчке нације. И то није изненађење. "Златна зора" је дошла као појас за спасавање свакоме за грешке за које нису криви (само) нацистички ксенофоби, већ индиректно и сви политички табори, а пре свих две главне странке које су се бориле за власт током десетогодишње кризе - "Нова демократија" и "СИРИЗА". Чињеница да је "Златна зора" постојала и починила злочине такође се може приписати грешкама које су починиле обе те стране.
Политички систем закључио је да је "Златна зора" била врло корисна за испирање трулог политичког система који је земљу одвео у банкрот, па су, уз помоћ олигарха, "надували" причу о "Златној зори" како би усмерили део популарне љутње и тако избегли политичку катастрофу за себе саме. Десет година након националног банкрота, "Златна зора" одлази јер им је више бескорисна. У влади је "Нова демократија", странка која је пре 2010. године дуговала катастрофално велики јавни дуг, а у опозицији је левичарски дебакл "СИРИЗА". Двостраначје је то које већ деценијама јамчи да се ништа неће променити у земљи. Олигарси су исти, велики су новинари исти, играчи сви исти. Свако на својим местима и сви тврде како је правда извршена и правосуђе је победило. Истина је да је "Златну зору" требало скинути с легалне политичке позорнице и да је срамота за цивилизовану земљу имати неонацисте који своје политичко усмерење уопште не крију. Али, није било "Златне зоре" пре банкрота земље.
Проблем Грчке 2010. био је банкрот, а не фашизам. У време када су се Грци међусобно свађали ко је фашиста, а ко демократа, ко је подржавао ројалисте и војну хунту, а ко комунисте, у Атини су потписивани разни меморандуми и са источним и са западним великим силама, стотине хиљада Грка напустило је земљу, неки делови Грчке у потпуности су опустошени, а сама земља се, готово дословно, нашла под хипотеком.
У античка времена се у одређене дане сав терет греха, невоља, несрећа и зле коби ритуално пребацивао на јарца који је потом или протеран из урбаних средина у пустињу, или је бачен с литице. Такав жртвени јарац је ритуално остао присутан у многим земљама. У античкој Грчкој је трагедија названа управо по јарцу (трагос) који је жртвован богу Дионису. После тога су полиси наставили старим путем, али лакши за бреме "отишло" са јарцем. Шта ће данашњи политички систем учинити? Измислиће нову "Златну зору". Модернију, с мање повика и више одела. А шта ће грчки народ учинити? Пре свега, многи ће гласати за нову "Златну зору". Тада ће се поново почети правдати око тога ко је фашиста, а ко антифашиста, док ће нови меморандуми пролазити без проблема. Није нестало нових десних опција. Након избора 2019., нова десничарска екстремистичка странка ушла је у парламент: "Елиники Лиси" или "Грчко решење" осигурала је десет места (3,7 одсто гласова). Десничарска конзервативна странка "Нова демократија" дошла је на власт, делимично усвојивши ксенофобичну реторику "Златне зоре" и спроводећи понекад и насилне депортације миграната који су покушали прећи границу и ући у Грчку. Упркос смрти "Златне зоре" као политичке странке, десничарско екстремистичко насиље у Грчкој је последњих година поново у порасту.
Недавни извештај Центра за истраживање екстремизма (C-REX) са Универзитета у Ослу, показује да је Грчка између 2016. и 2019. доживела озбиљније десничарско насиље по становнику од било које друге земље Европе. Иако је мало људи убијено у тим десничарским нападима, у Грчкој је било чак 3,1 озбиљних насилних инцидената на милон становника у поређењу с 1,3 у Немачкој, другом жаришту крајње деснице у западној Европи. У другим земљама с релативно високим нивоом насиља, попут Италије и Велике Британије, те бројке су 0,7 односно 0,6 одсто. Извештај који се темељи на јединственом РТВ скупу података који је развио C-REX има за циљ обухватити све тешке облике насилничких напада и завера у западној Европи од 1990. То укључује све случајеве у којима се починитељи појављују одлучни или вољни нанети жртви смртну или телесну онеспособљеност. Извештај показује да, иако многе земље имају врло мало случајева озбиљних десничарских насилних напада и сплетки између 2016. и 2019., у Грчкој је било најмање 33 таква догађаја. Већина њих десила се у Атини, укључујући и суседна места попут Виле и Пиреја (укупно 17). Међутим, неколико озбиљних насилних догађаја у 2018. и 2019. догодило се и у већим градовима попут Солуна, на острву Лезбос и у регији Македонија.
Иако Грчка генерално има дугу историју политичког насиља, земља је посебно од 2011. године доживела нагли пораст десничарског насиља - обележеног расистичким нередима у центру Атине, који су се поклопили с успоном "Златне зоре". Кроз призму поређења, природа овог насиља крајње деснице у Грчкој током последње деценије чини се прилично јединственом: најчешћи тип починитеља наликује другим земљама Јужне Еуропе, док су типичне циљне групе сличније северној Европи. У Грчкој је насиље крајње деснице по правилу организованије и такозвани "солисти" тешко да постоје. Постојање успешне неонацистичке странке кључни је фактор. Иако је ова странка била добро заступљена у парламенту између 2012. и 2019., никада није престала деловати као покрет који карактеришу насиље и други облици сукобљеног активизма. Само у 2019. години догодила су се четири жестока напада која су починиле организоване групе и њихове фракције, од којих су три укључивала чланове "Златне зоре".
Сада је то и службено потврђено судском одлуком. Но, осудом "Златне зоре" није победила правда, већ политички систем и елита која деценијама води Грчку на исти начин.
