FBI NA UDARU! Snouden je upozoravao: "Ne želim da živim u svetu gde se snima sve što uradim ili kažem"
FBI zloupotrebio obaveštajnu bazu podataka 278.000 puta
Američki sud je utvrdio da je FBI 278.000 puta nepropisno tražio informacije iz nacionalne baze podataka o stranim obaveštajcima tokom nekoliko godina. Presudu je doneo Sud za nadzor stranih obaveštajnih službi, a objavila ju je Kancelarija direktora nacionalnih obaveštajnih službi (ODNI), preneo je Rojters.
PODIGNUTA UZBUNA, 25 MILIONA LJUDI U OPASNOSTI?! Zatvorene škole i aerodrom, u toku je bezbednosna operacija (VIDEO)
PLJUŠTE OPASNE PRETNJE Odluke na samitu G7 razbesnele Lavrova: "Rusija je prinuđena da odgovori na objavljeni rat"
NEVEROVATNE SLIKE IZ SIDNEJA: Australijanci sa ruskim zastavama i porukama PROTIV NATO pakta
FBI je interesovao potencijalni strani uticaj na određene događaje, poput nereda na Kapitolu 6. januara 2021. godine i nakon protesta 2020. godine zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda, naveo je sud.
Obaveštajna baza podataka prikuplja digitalne i ostale informacije o pojedincima.
Član 702 amandmana iz 2008. na Zakon o nadzoru stranih obaveštajnih službi (FISA) iz 1978, legalizovao je tajni program prisluškivanja, koji je odobrila Bušova administracija, dozvoljavajući američkim obaveštajnim agencijama da prate poruke iz inostranstva koje se šalju preko američkih mreža, poput Gugla.
Međutim, sud je utvrdio da je FBI prekršio pravila FISA, posebno prilikom kriminalnih istraga u periodu između 2016. i 2020. godine, jer, kako se navodi, "nije bilo racionalnog razloga da očekuju da će naći dokaze o zločinima ili o radu stranih obaveštajnih službi", iako je FBI verovao da postoji osnova za tako nešto.
Na pozadinskom brifingu sa novinarima, visoki zvaničnik FBI-a je rekao da su u tim slučajevima analitičari pogrešno razumeli standard i da su morali da prođu dodatnu obuku.
FBI pretresi moraju imati svrhu stranih obavještajaca ili biti usmereni na pronalaženje dokaza o zločinu. Međutim, kongresni kritičari programa već dugo su pod uzbunon zbog, kako kažu, neopravdanih pretraga baze podataka za informacije o Amerikancima, zajedno sa opštijim zabrinutostima zbog zloupotreba nadzora.
Podsetimo, Edvard Snouden je odgovoran za jedno od najznačajnijih "curenja" informacija u istoriji američke Nacionalne službe bezbednosti (NSA)
Snouden je u jednom intervjuu otkrio da se odlučio na ovaj potez svestan da će imati moćne neprijatelje, ali da ne želi da živi u društvu koje nadzire građane.
- Ne želim da živim u svetu gde se snima sve što uradim ili kažem - rekao je Snouden tom prilikom.
