ŠTA DONOSE IZBORI U NAJVEĆOJ DEMOKRATIJI? Modi u trci za još jedan mandat
-Nakon mnogo godina borbe i bezbroj žrtava, bog Rama je stigao kući. Želim da svim građanima čestitam ovaj istorijski događaj.
Praktično ovim rečima je, prilikom osveštavanja hinduističkog hrama u Ajodji, premijer Narendra Modi započeo kampanju za svoj treći mandat.
Njegova partija, popularni „bi-dži-pi“ zapravo je „uzletela“ na indijskoj političkoj sceni devedesetih godina baš na toj temi. Bilo je to vreme izraženih tenzija posle rušenja Babri džamije 1992. godine (džamija je inače izgrađena u šesnaestom veku). Na mestu srušene džamije, prema predanju, ranije se nalazio hinduistički hram jer je upravo tu rođen Rama.
Spolja posmatrano, rezultati Indije jesu impresivni. Do 2030. godine predviđanja su da će to postati treća najveća ekonomija na svetu, procenat siromašnih kontinualno se smanjuje (1987. godine čak polovina stanovništva živela je ispod granice siromaštva definisane međunarodnim standardima, do 2007. godine to je već spalo na trećinu, a procene su da danas ispod desetine populacije živi u takvim uslovima), procenat obrazovanih povećava (pogotovo među mlađom populacijom), a značaj zemlje u međunarodnim odnosima raste. I to u svakom smislu.
Važan faktor svetske politike
Indija je važan partner za Kinu i Rusiju, zajedno sa njima rukovodi BRIKS, zajedno sa njima deluje unutar Šangajske organizacije za saradnju, ali je važan partner i za SAD sa kojima je organizovala KVAD (tu su još Japan i Australija) kako bi ojačala poziciju u indo-pacifičkom regionu, i zalivskim zemljama sa kojima ima razgranate trgovinske odnose i sarađuje zbog osiguranja regionalne bezbednosti.
Na prvi pogled, reklo bi se kako desetogodišnji rad aktuelne vladajauće većine donosi rezultat. Međutim, unutar Indije uočavaju se podele koje protokom vremena postaju sve izraženije. Jedna ide po opisanoj religijskoj vertikali. Indija je treća zemlja na svetu prema broju muslimana (iza Indonezije i Pakistana), sa preko 200 miliona muhamedanaca, pa govoriti o „verskoj manjini“ kada se sagledavaju apsolutne brojke često može iskriviti sliku.
Druga podela se tiče sve izraženijih razlika između bogatijeg juga i siromašnijeg severa. Endi Muherdži navodi kako dete rođeno na jugu, u Kerali, ima veće šanse da preživi nego u SAD, dok su mu na severu, u Utar Pradešu, šanse manje nego u Avganistanu. U Tamil Nadu se proizvodi „ajfon 15“ i iz tog dela Indije izvozi trećina ukupnog eksporta elektronske opreme, dok se ekonomija Asama i dalje u velikoj meri bazira na proizvodnji čaja.
Pri tome, sever je naseljeniji, Utar Pradeš ima populaciju od 238 miliona, Bihar 129 miliona, Radžastan 88 miliona, te su izdaci federalnog budžeta za različite projekte (od infrastrukture do otvaranja novih radnih mesta) daleko veća na severu nego na jugu (iz federalnog budžeta više se izdavaja samo za Utar Pradeš nego za pet južnih „država“ zajedno – Tamil Nadu, Keralu, Karnataku, Telenganu i Andra Pradeš).
Najveća demokratija na svetu
Indija je poznata kao „najveća svetska demokratija“, odnosno najmnogoljudnija zemlja na svetu sa višepartijskim političkim sistemom.
Organizacija izbornog procesa je vrlo složena, glasanje će na ovim koji se upravo održavaju trajati sekvencijalno, po pojedinim izbornim jedinicama od 19. aprila do 1. juna, a konačni rezultati biće saopšteni 4. juna.
Nacionalno demokratska alijansa Narendre Modija stoji odlično, u svim ispitivanjima javnog mnjenja sprovođenim od početka godine to se i pokazivalo. Ključna prednost ostvaruje se tamo gde je najviše birača i samim tim gde se bira najveći broj poslanika – u Utar Pradešu, Biharu, Radžastanu.
Mobilizacijom hinduističkih birača i ciljanim usmeravanjem sredstava iz federalnog budžeta aktuelna vlast se još ranije fokusirala na ove regione praveći svoju računicu. Nesumnjivo, to će im se i isplatiti.
Međutim, takav pristup će ostaviti i određene posledice. Jer, iznutra posmatrano, pred Indijom su brojni izazovi.
Porast međureligijskih tenzija može ugroziti stabilnost sistema, a impresivne ekonomske rezultate generiše bogati jug što ukazuje na značajne disproporcije u razvijenosti regiona što može biti okidač za različita nezadovoljstva.
Svakako, radi se o velikoj zemlji i narodima sa dugim tradicijama koji su se u istoriji sučeljavali i sa većim iskušenjima, tako da tekući izazovi nisu nesavladivi. Ipak, treba podvući i da u zemlji nije baš sve onako kako se spolja posmatrano i na prvi pogled često čini.
Izvor: Srbija Danas/Sputnjik/Dušan Proroković/Preneo: M.B.