ШТА ДОНОСЕ ИЗБОРИ У НАЈВЕЋОЈ ДЕМОКРАТИЈИ? Моди у трци за још један мандат

Практично овим речима је, приликом освештавања хиндуистичког храма у Ајођи, премијер Нарендра Моди започео кампању за свој трећи мандат.

Његова партија, популарни „би-џи-пи“ заправо је „узлетела“ на индијској политичкој сцени деведесетих година баш на тој теми. Било је то време изражених тензија после рушења Бабри џамије 1992. године (џамија је иначе изграђена у шеснаестом веку). На месту срушене џамије, према предању, раније се налазио хиндуистички храм јер је управо ту рођен Рама.

Споља посматрано, резултати Индије јесу импресивни. До 2030. године предвиђања су да ће то постати трећа највећа економија на свету, проценат сиромашних континуално се смањује (1987. године чак половина становништва живела је испод границе сиромаштва дефинисане међународним стандардима, до 2007. године то је већ спало на трећину, а процене су да данас испод десетине популације живи у таквим условима), проценат образованих повећава (поготово међу млађом популацијом), а значај земље у међународним односима расте. И то у сваком смислу.

Важан фактор светске политике

Индија је важан партнер за Кину и Русију, заједно са њима руководи БРИКС, заједно са њима делује унутар Шангајске организације за сарадњу, али је важан партнер и за САД са којима је организовала КВАД (ту су још Јапан и Аустралија) како би ојачала позицију у индо-пацифичком региону, и заливским земљама са којима има разгранате трговинске односе и сарађује због осигурања регионалне безбедности.

На први поглед, рекло би се како десетогодишњи рад актуелне владајауће већине доноси резултат. Међутим, унутар Индије уочавају се поделе које протоком времена постају све израженије. Једна иде по описаној религијској вертикали. Индија је трећа земља на свету према броју муслимана (иза Индонезије и Пакистана), са преко 200 милиона мухамеданаца, па говорити о „верској мањини“ када се сагледавају апсолутне бројке често може искривити слику.

Друга подела се тиче све израженијих разлика између богатијег југа и сиромашнијег севера. Енди Мухерџи наводи како дете рођено на југу, у Керали, има веће шансе да преживи него у САД, док су му на северу, у Утар Прадешу, шансе мање него у Авганистану. У Тамил Наду се производи „ајфон 15“ и из тог дела Индије извози трећина укупног експорта електронске опреме, док се економија Асама и даље у великој мери базира на производњи чаја.

При томе, север је насељенији, Утар Прадеш има популацију од 238 милиона, Бихар 129 милиона, Раџастан 88 милиона, те су издаци федералног буџета за различите пројекте (од инфраструктуре до отварања нових радних места) далеко већа на северу него на југу (из федералног буџета више се издаваја само за Утар Прадеш него за пет јужних „држава“ заједно – Тамил Наду, Кералу, Карнатаку, Теленгану и Андра Прадеш).

Највећа демократија на свету

Индија је позната као „највећа светска демократија“, односно најмногољуднија земља на свету са вишепартијским политичким системом.

Организација изборног процеса је врло сложена, гласање ће на овим који се управо одржавају трајати секвенцијално, по појединим изборним јединицама од 19. априла до 1. јуна, а коначни резултати биће саопштени 4. јуна.

Национално демократска алијанса Нарендре Модија стоји одлично, у свим испитивањима јавног мњења спровођеним од почетка године то се и показивало. Кључна предност остварује се тамо где је највише бирача и самим тим где се бира највећи број посланика – у Утар Прадешу, Бихару, Раџастану.

Мобилизацијом хиндуистичких бирача и циљаним усмеравањем средстава из федералног буџета актуелна власт се још раније фокусирала на ове регионе правећи своју рачуницу. Несумњиво, то ће им се и исплатити.
Међутим, такав приступ ће оставити и одређене последице. Јер, изнутра посматрано, пред Индијом су бројни изазови.

Пораст међурелигијских тензија може угрозити стабилност система, а импресивне економске резултате генерише богати југ што указује на значајне диспропорције у развијености региона што може бити окидач за различита незадовољства.

Свакако, ради се о великој земљи и народима са дугим традицијама који су се у историји сучељавали и са већим искушењима, тако да текући изазови нису несавладиви. Ипак, треба подвући и да у земљи није баш све онако како се споља посматрано и на први поглед често чини.

Извор: Србија Данас/Спутњик/Душан Пророковић/Пренео: М.Б.