SUDAR TITANA PRED OČIMA CELOG SVETA Ovo je sve što treba da znate o večerašnjem okršaju Kamale i Trampa - nova pravila debate mogla bi da promene sve

Za Harisovu, ovo je šansa da se dokaže biračima i svetu, a za Trampa misija da pokaže zašto je njegova protivkandidatkinja nedostojna funkcije predsednika.

Pravila debate Haris-Tramp

Mreža "ABC" je postavila parametre osnovnog formata debate - trajaće 90 minuta, sa dve reklamne pauze. Moderatori će biti voditelji ABC-a Dejvid Mjur i Lindzi Dejvis. Naglašeno je da će oni biti jedini ljudi koji će postavljati pitanja, u nadi da će to zaustaviti predsedničke kandidate da jedno drugom postavljaju direktna pitanja.

- Moderatori će nastojati da sprovedu dogovore o vremenu i osiguraju civilizovanu diskusiju - saopštila je mreža.

Zvaničnik kampanje Kamale Haris, koji je govorio za američke medije pod uslovom anonimnosti, rekao je da će kandidat koji stalno prekida drugog dobiti upozorenje od moderatora, a mikrofoni oba kandidata mogu biti isključeni ako postoji značajna buka, kako bi publika mogla da razume šta se dešava.

Nakon virtuelnog bacanja novčića održanog u utorak i u kom je pobedio Tramp, on je odlučio da iskoristi prednost da prvi izloži završnu reč, dok je Harisova izabrala da stoji sa desne strane bine. Kao kandidatkinja vladajuće stranke, ona će prva izaći na binu. Neće biti publike, pisanih beleški ili bilo kakvih tema ili pitanja unapred podeljenih sa kampanjama ili kandidatima, saopštila je mreža.

Nema uvodnih izjava, a završne reči ce trajati dva minuta po kandidatu. Kandidatima će biti dozvoljeno da koriste olovku, papir i flašu vode.

Svaki kandidat ima dva minuta da odgovori na pitanje, dva minuta za kontraargument i jedan dodatni minut za naknadna pojašnjenja.

Predsednička kandidatkinja demokrata kaže da će odluka da mikrofoni ne budu aktivni tokom cele debate biti na njenu štetu. Debata će biti održana u Filadelfiji, čemu su prethodili višenedeljni sukobi štabova Trampa i Harisove oko lokacije i domaćina debate.

Problem gašenja mikrofona tokom debate

Kada je Harisova zamenila aktuelnog predsednika Amerike Džozefa Bajdena kao kandidata, njen štab se zalagao da mikrofoni budu uključeni tokom cele debate, rekavši ranije da će ta praksa „u potpunosti omogućiti suštinsku razmenu između kandidata“.

Ipak, savetnici Kamale Haris pristali su na gašenje mikrofona, iako kažu da će aktuelna potpredsednica Amerike tako biti "u fundamentalno nepovoljnoj situaciji, jer takav format služi da zaštiti Donalda Trampa od direktne razmene mišljenja".

- Sumnjamo da je to glavni razlog zbog kog je njegov štab insistirao na gašenju mikrofonima - poručili su saradnici Harisove.

Uprkos tim zabrinutostima, pristali su na pravila debate na mreži "ABC", kako bi ona uopšte bila održana.

- Shvatamo da postoji rizik da Donald Tramp u potpunosti preskoči debatu, kao što je pretio da će to učiniti ranije, ako ne pristanemo na format koji on želi. Kako ne bismo ugrozili debatu, prihvatili smo kompletan set pravila koje je predložio "ABC", uključujući prigušene mikrofone - naveli su iz štaba Harisove.

Kao neki vid garancije, grupa novinara će biti u blizini predsedničkih kandidata. Cilj ovog manevra je da mediji čuju šta kandidat pokušava da kaže, u slučaju da mu je mikrofon ugašen u tom trenutku.

Kamala se sprema za preokret

Čak i pre nego što je Bajden odustao od predsedničke trke, a Kamala Haris postala kandidatkinja demokrata, aktuelna potpredsednica Amerike je počela da sastavlja tim za pripremu debate, uoči očekivanog obračuna sa Trampovim potpredsedničkim kandidatom Džej Di Vensom.

Tokom proteklog meseca, Harisova je učestvovala u pripremnim vežbama za debatu sa malim timom savetnika. Pripreme su uključivale lažne debate, a ulogu Trampa je dobio Filip Rajns, dugogodišnji pomoćnik Hilari Klinton.

Velika prednost koju Harisova ima u pripremi za debatu jesu saveti dvoje ljudi koji su se već sučeljavali sa Trampom - Džoa Bajdena i Hilari Klinton.

Ipak, demokrate upozoravaju Harisovu da ne ulazi u debatu sa previše samopouzdanja i da nikako ne potcenjuje Trampa. Dokaz za to su debate protiv Bajdena i Klintonove, iz kojih je Tramp izašao kao pobednik.

Fokus Kamale Haris biće na tome da dokaže da može da vodi zemlju, uprkos kritikama koje je prate, da su njeni planovi za ekonomiju i ilegalne migrante efikasni, kao i da neće dodatno naškoditi građanima Amerike. Harisova se suočava i sa velikim spoljnopolitičkim izazovima, stoga će gledaoci sa posebnom pažnjom pratiti njene stavove o ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku i kako će izgledati uloga Amerike u ovim konfliktima, u slučaju da ona bude izabrana za predsednika.

Najprostije rečeno, Kamala Haris dolazi na debatu da ubedi Ameriku i svet da ona može da bude predsednik, a Tramp sasvim suprotno - da je ona previše slaba da bi bila predvodila Sjedinjene Države.

Tramp koristi proverenu taktiku

Ljudi oko Trampa obično izbegavaju upotrebu reči „priprema“ kada je u pitanju debata.

Na nekim vežbama, njegovi pomoćnici su bili moderatori, ali češće ovi razgovori služe kao brifinzi sa povremenim ispitivanjem.

Dok se Trampov tim nada da će ponoviti rezultate prve debate protiv Bajdena, neki saveznici bivšeg predsednika priznaju da je Harisova mnogo drugačiji kandidat od aktuelnog predsednika. Oni su takođe izrazili zabrinutost zbog tona koji će Tramp imati sa Harisovom, napominjući da bi često agresivno držanje bivšeg predsednika moglo da izgleda drugačije tokom sučeljavanja sa ženom.

Izvori američkih medija kažu da je Harisova i te kako svesna kakav stav Tramp može da zauzme na bini.

- Ona je veoma svesna ko je on i šta će doneti. Ona ima plan, ima viziju, to će i izneti - rekli su izvori za CNN.

Tramp, sa druge strane, planira da u debatu uđe sa proverenom taktikom koju je koristio protiv Bajdena: napad je najbolja odbrana.

Ankete pred debatu: Tramp i Kamala izjednačeni

Nacionalne ankete za predsedničku trku u SAD su se promenile kada je Kamala Haris preuzela kandidaturu od Bajdena.

Dok je Bajden zaostajao za bivšim republikanskim predsednikom na nacionalnom nivou i u mnogim ključnim državama, Harisova je dobila oko tri boda više u nacionalnim anketama otkako je postala kandidat.

Kada se ovaj učinak uporedi sa prethodnim izborima, podaci "Real Clear Politics" otkrivaju da je vođstvo Harisove nad Trampom slabije od njegovih prethodnih protivnika. Primera radi, 2016. godine je Hilari Klinton bila u prednosti od pet poena, dok je Bajden 202. godine bio ispred njega Trampa za 6,3 poena.

O ishodu američkih predsedničkih izbora odlučuju trke u pojedinačnim državama koje imaju određeni broj glasova elektora. To znači da trku odlučuje nekoliko država kao što su Pensilvanija, Arizona i Džordžija.

Gledajući podatke iz "Real Clear Politics", Harisova je uspela da smanji jaz u odnosu na Trampa, ako ne i da ga prestigne u državama kao što su Džordžija i Arizona.

Tramp i Harisova su i dalje na dva boda razlike u sedam problematičnih država, što je praktično u granicama statističke greške.

Srbija Danas/Blic