VELIKI RASKOL IZMEĐU EVROPE I AMERIKE: Makron i Šolc prvi put odbili Vašington - "Možda smo glupi, ali nismo toliko"
Glavno pitanje je ko snosi rizik za kredit.
Došlo je do velikog raskola između vlada SAD i Evrope oko plana za obezbeđivanje ogromnog kredita od 50 milijardi dolara za Ukrajinu uoči samita G7 u Italiji, piše briselski Politiko.
Dok se lideri grupe sedam naprednih ekonomija okupljaju u Italiji od četvrtka, Amerikanci se nadaju da će sastanak poslužiti kao izlog zapadne podrške Ukrajini, jer se njen rat sa Rusijom rastegao na treću godinu.
- Ono što Vašington predlaže je: "Mi (SAD) uzimamo zajam, Evropa preuzima sav rizik, vi (Evropa) plaćate kamatu, a mi (SAD) koristimo novac za američko-ukrajinski fond" - rekao je jedan visoki evropski diplomata.
- Možda smo glupi, ali nismo toliko - rekao je on.
Ohlađeni nakon strašnih evropskih izbora prošlog vikenda, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc reći će predsedniku Džou Bajdenu da odbijaju američki predlog da Evropa bude jedini garant za kredit, prema izvorima šest visokih diplomata i zvaničnika, piše Politiko.
U evropskim vladama postoji opipljiv gnev zbog američkog plana, što bi, kako tvrde, značilo da bi oni morali da vrate zajam ako nešto krene naopako ― dok bi američke kompanije potencijalno mogle imati najviše koristi od ugovora o rekonstrukciji Ukrajine.
Vlade su u trci sa vremenom, ne samo zato što je Ukrajini očajnički potreban novac, već i zato što nema sigurnosti da bi eventualni dolazak na vlast Donalda Trampa dao podršku inicijativi. Konačni dogovor sada će biti odložen barem do jeseni, prema trojici zvaničnika. SAD izlaze na izbore 5. novembra.
Dok se očekuje da će lideri G7 u Pulji podržati široku ideju zajma Ukrajini, malo je verovatno da će se složiti oko bilo kojeg detalja.
Ko snosi rizik za kredit
Dok se Ukrajina bori da plati svoje ratne napore, SAD lobiraju kod evropskih saveznika da traže načine da obezbede novac za Kijev usred strahovanja da bi Trampov potencijalni reizbor za predsednika SAD mogao da zaustavi podršku Zapada Ukrajini.
Da bi unapredio tu pomoć, Vašington je predložio uzimanje zajma od 50 milijardi dolara za Ukrajinu, koji bi se vraćao svake godine sa profitom ostvarenim od zaplenjene ruske imovine. I EU i SAD se teoretski slažu oko tog plana - ali se ne slažu oko toga ko je na udici ako nešto krene naopako.
Ključno pitanje je ko će po zakonu biti obavezan da vrati zajam ako mađarska vlada naklonjena Rusiji stavi veto na produženje sankcija EU protiv Kremlja, koje zakonski moraju da se obnavljaju svakih šest meseci — čime će se odmrznuti sredstva ruske centralne banke.
Ostali rizici uključuju da ruska imovina više ne zarađuje dovoljno ili da bude vraćena Rusiji u skladu sa mirovnim sporazumom.
SAD su predložile da evropske zemlje snose najveći teret finansijskog rizika ako se bilo šta od ovoga dogodi, predlažući da zemlje budu odgovorne srazmerno iznosu zamrznute ruske imovine koju drže.
Poslovni interesi
Evropa i Amerika se takođe bore oko kontrole nad kreditom i uticaja na to kako se novac troši, rekli su visoki evropski zvaničnici.
Ako Vašington — ili institucije sa velikim američkim udelom kao što je Svetska banka — daju novac, američke kompanije su u vrhunskoj poziciji da profitiraju, kažu oni.
- EU može biti naivna, ali ovo ide predaleko - rekao je diplomata EU. - Ovo bi koristilo uglavnom američkim kompanijama, tako da moramo detaljnije da razgovaramo o uslovima.
Zvaničnici sada raspravljaju da li da izdaju zajam preko Svetske banke ili "ad hok" instrumenta, a zvaničnici su rekli da EU želi da pregovara o tačnim uslovima kako bi izbegla da njihove kompanije budu izostavljene iz profitabilnih ukrajinskih ugovora.
Evropa predlaže da to uradi sama
U znak ogorčenja, Evropljani sada predlažu obezbeđivanje sopstvenog kredita Ukrajini, bez SAD ili G7.
Dok neke diplomate veruju da je to uglavnom način da se gomila pritisak na SAD da naprave ustupke, zemlje EU su već razgovarale o pravnom uređenju u slučaju da odluče da to urade same.
Prema alternativnom planu, EU bi uzela zajam od 50 milijardi evra za Ukrajinu koji bi vratila prihodima od oko 200 milijardi evra ruske imovine zamrznute u EU.
Kao kolateral za zajam, EU bi koristila svoj sedmogodišnji budžet od 1,2 triliona evra.
Visoki diplomata EU sugerisao je da ova opcija dobija na snazi jer ne zahteva jednoglasnost među državama EU.
Ali na sastanku ministara finansija prošle nedelje, nekoliko prestonica je upozorilo da bi to moglo da podrije jedinstvo Zapada, pri čemu će svaka zemlja G7 dati svoj bilateralni zajam Ukrajini.
Izvor: Srbija Danas/Večernje novosti/M.A.
