SULTANOVE RATNE IGRE: Nemački mediji razotkrili tajne Erdoganove agresivne politike prema susedima (VIDEO)
Turska proširuje svoje zahteve na velike delove istočnog Sredozemlja
27. novembra turski predsednik Redžep Taijip Erdogan i Faiz Al-Saradš, šef libijske vlade priznate od strane Ujedinjenih nacija potpisali su u Istanbulu dva dalekosežna sporazuma o "bezbednosnoj i vojnoj saradnja".
HUŠKANJE NA UBISTVO NETANJAHUA: Izraelski premijer objavio snimak koji obara rekorde na društvenim mrežama (VIDEO)
PRIZOR OD KOGA ZASTAJE DAH: Naučnici "uhvatili" kosmičkog leptira, gasna maglina snimljena kao nikada pre (VIDEO)
MOSKVA OBJAVILI NOVA PRAVILA ZA STRANCE: Samo pod ovim uslovom možete da pređete rusku granicu
Pomorski sporazum, koji je turski parlament ratifikovao malo kasnije, definiše zajedničku ekskluzivnu ekonomsku zonu između kopnenog dela Anatolije i severnoafričke države. Turska, dakle - implicitno - proširuje svoje zahteve na velike delove istočnog Sredozemlja.
Definicija sadrži značajan politički eksploziv: tvrdnje Ankare sudaraju se sa tvrdnjama njenih suseda, uključuju morske regione u kojima već traže sirovine. Turska vlada nije impresionirana: "Turska neće ići na ustupke u pogledu svojih prava na Kipru, Egeju i istočnom Mediteranu", izjavio je turski potpredsednik Fuad Oktai, crtajući širok geografski luk.
Atina i druge vlade ranije su oštro kritikovale turski pristup: "Sporazumom se ne poštuju grčka ostrva, uključujući ostrvo Krit", kaže se u pismu grčke vlade Ujedinjenim nacijama. Prema protestnom pismu, tursko-libijski sporazum bio je "izmišljen, nezakonit, proizvoljan i provokativan, prekršio je suverenitet Grčke i ugrozio mir i stabilnost u regionu".
Šefovi država i vlada Evropske unije stali su iza pravnog stava Atine na samitu u Briselu: Evropsko veće je osudilo "ilegalno bušenje Turske u 'ekskluzivnoj ekonomskoj zoni' Kipra". Tursko-libijski sporazum nije u skladu sa međunarodnim pomorskim pravom, upozorenje je iz Brisela. Istovremeno, Evropljani iz EU ponovo su potvrdili svoju "solidarnost sa Grčkom i Kiprom u vezi sa postupcima Turske".
U osnovi je reč o višedecenijskom sporu oko kontrole sirovina pod morskim dnom. Dvostrani grčko-turski spor, koji je susedne zemlje doveo do ivice rata više puta, postao je još složeniji sa trenutnom ekspanzijom.
U proleće su Kipar, Grčka, Izrael, Egipat, Jordan, Palestinska uprava i Italija okupili da formiraju "Istočni mediteranski gasni forum" - dok su demonstrativno ostavili Tursku na vratima. Marginalizacija energetske politike nije dobro primljena u Ankari: "Nije moguće izvesti projekte u regionu i isključiti zemlju sa dugim morskim granicama na istoku Sredozemlja," rekao je predsednik Erdogan. "Nećemo povući brodove i nastaviti s radom", Erdogan je rekao, pozivajući se na tursko istraživanje na području podeljenog mediteranskog ostrva Kipra, koje je EU zapretila sankcijama.
Turski mediji vole ilustrovati svoje izvještaje o sporu oko pomorskih suverenih zona slikama ratnih brodova. Borbene slike uklapaju se u strateške planove Ankare za širenje svoje mornarice, a sve više i za profil kao mornaričke sile.
- Razvoj velikih mornaričkih snaga preduslov je za svetsku silu - napisao je Muhitin Ataman u komentaru vladinog dnevnog lista Sabah pod naslovom: Turska kao prava pomorska sila.
- Nedavni događaji (koji podrazumevaju sporove sa Atinom i njenim saveznicima) mogu se posmatrati kao prekretnica u turskoj istoriji - zaključak je Atamana.
U sukobu oko morskih granica, Ankara zauzima stav da Grčka ima ograničena prava. Prema službenom turskom čitanju, ostrva nemaju pravo na kontinentalni pojas. Saveznici Grčke i Atine žestoko odbacuju ovu poziciju.
Iako se pitanje pomorskog razgraničenja uglavnom odnosi na međunarodno pravo - a rešenje se verovatno može naći samo ovde - formalizacija vojne saradnje između Turske i Libije ima dalekosežne implikacije na regionalnu politiku. Libija je dugo bila poprište međunarodnog proki rata. Erdogan-ov libijski ugovorni partner stoji leđima uza zid.
Generaln Halifa Haftar, čiji su borci stigli do kapije glavnog grada Tripolija, prima pomoć od Egipta, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, a sve više i iz Rusije. Moskovska vojna intervencija u severnoafričkoj zemlji bogatoj resursima daje sukobu globalnu političku dimenziju. Ankara se drži vlade Ujedinjenih nacija u Tripoliju i podržava ih oklopnim vozilima i drugim naoružanjem.
Nakon zaključenja vojnog sporazuma, predsednik Erdogan doveo je razmeštanje turskih trupa u severnoafričku zemlju u kojoj je građanski rat. "Da su tražili pomoć, mi bismo je odobrili", rekao je predsednik. To bi moglo dovesti do direktne vojne konfrontacije turskih i ruskih vojnika u severnoj Africi. Stručnjaci već raspravljaju o tome može li građanski rat u Libiji bogatoj resursima eskalirati u "drugu Siriju".
Moskva i Ankara tek su raščistile razlike u odnosu na Siriju. Turske i ruske trupe nedavno patroliraju sjeveroistokom zemlje kako bi osigurale primirje. Erdoganov libijski napredak mogao bi ugroziti taj sklad.
Kritični komentari na predsednikove spoljnopolitičke inicijative prilično su izuzetak u turskim medijima bliskim vladi. Što se tiče moguće turske vojne operacije u Severnoj Africi, postoji različito mišljenje:"Samo predsednik Erdogan ima moć da spreči prevlast Rusije u Libiji", kaže se u jednom trenutku.
Serkan Demirtas u "Hurriiet Daili Nevs" to vidi sasvim drugačije: "Libija nije Sirija i raspoređivanje trupa s druge strane Sredozemlja ne bi bilo prepoznato kao akcija zaštite zakonitih sigurnosnih interesa Turske."
CRNI PETAK NA SVETSKOM NIVOU: Rekordan broj zaraženih, pandemija korone dostiže svoj zenit
UPOZORENJE ZA CEO SVET! Oni su hvaljeni zbog načina na koji su pobedili koronu, sada se BORE SA TREĆIM TALASOM
ZBOG NJIH KORONA NE NAPUŠTA SVET! Ovih PET DRŽAVA u Evropi prkosi pravilima koja su OBAVEZNA ZA SVE
ERDOGANU NEĆE BITI DOBRO! Na Bliskom istoku NIČE NOVA AJA SOFIJA: Otkriveno gde i ko je "podiže" (VIDEO)
