СУЛТАНОВЕ РАТНЕ ИГРЕ: Немачки медији разоткрили тајне Ердоганове агресивне политике према суседима (ВИДЕО)
Турска проширује своје захтеве на велике делове источног Средоземља
27. новембра турски председник Реџеп Таијип Ердоган и Фаиз Ал-Сарадш, шеф либијске владе признате од стране Уједињених нација потписали су у Истанбулу два далекосежна споразума о "безбедносној и војној сарадња".
ХУШКАЊЕ НА УБИСТВО НЕТАЊАХУА: Израелски премијер објавио снимак који обара рекорде на друштвеним мрежама (ВИДЕО)
ПРИЗОР ОД КОГА ЗАСТАЈЕ ДАХ: Научници "ухватили" космичког лептира, гасна маглина снимљена као никада пре (ВИДЕО)
МОСКВА ОБЈАВИЛИ НОВА ПРАВИЛА ЗА СТРАНЦЕ: Само под овим условом можете да пређете руску границу
Поморски споразум, који је турски парламент ратификовао мало касније, дефинише заједничку ексклузивну економску зону између копненог дела Анатолије и северноафричке државе. Турска, дакле - имплицитно - проширује своје захтеве на велике делове источног Средоземља.
Дефиниција садржи значајан политички експлозив: тврдње Анкаре сударају се са тврдњама њених суседа, укључују морске регионе у којима већ траже сировине. Турска влада није импресионирана: "Турска неће ићи на уступке у погледу својих права на Кипру, Егеју и источном Медитерану", изјавио је турски потпредседник Фуад Октаи, цртајући широк географски лук.
Атина и друге владе раније су оштро критиковале турски приступ: "Споразумом се не поштују грчка острва, укључујући острво Крит", каже се у писму грчке владе Уједињеним нацијама. Према протестном писму, турско-либијски споразум био је "измишљен, незаконит, произвољан и провокативан, прекршио је суверенитет Грчке и угрозио мир и стабилност у региону".
Шефови држава и влада Европске уније стали су иза правног става Атине на самиту у Бриселу: Европско веће је осудило "илегално бушење Турске у 'ексклузивној економској зони' Кипра". Турско-либијски споразум није у складу са међународним поморским правом, упозорење је из Брисела. Истовремено, Европљани из ЕУ поново су потврдили своју "солидарност са Грчком и Кипром у вези са поступцима Турске".
У основи је реч о вишедеценијском спору око контроле сировина под морским дном. Двострани грчко-турски спор, који је суседне земље довео до ивице рата више пута, постао је још сложенији са тренутном експанзијом.
У пролеће су Кипар, Грчка, Израел, Египат, Јордан, Палестинска управа и Италија окупили да формирају "Источни медитерански гасни форум" - док су демонстративно оставили Турску на вратима. Маргинализација енергетске политике није добро примљена у Анкари: "Није могуће извести пројекте у региону и искључити земљу са дугим морским границама на истоку Средоземља," рекао је председник Ердоган. "Нећемо повући бродове и наставити с радом", Ердоган је рекао, позивајући се на турско истраживање на подручју подељеног медитеранског острва Кипра, које је ЕУ запретила санкцијама.
Турски медији воле илустровати своје извјештаје о спору око поморских суверених зона сликама ратних бродова. Борбене слике уклапају се у стратешке планове Анкаре за ширење своје морнарице, а све више и за профил као морнаричке силе.
- Развој великих морнаричких снага предуслов је за светску силу - написао је Мухитин Атаман у коментару владиног дневног листа Сабах под насловом: Турска као права поморска сила.
- Недавни догађаји (који подразумевају спорове са Атином и њеним савезницима) могу се посматрати као прекретница у турској историји - закључак је Атамана.
У сукобу око морских граница, Анкара заузима став да Грчка има ограничена права. Према службеном турском читању, острва немају право на континентални појас. Савезници Грчке и Атине жестоко одбацују ову позицију.
Иако се питање поморског разграничења углавном односи на међународно право - а решење се вероватно може наћи само овде - формализација војне сарадње између Турске и Либије има далекосежне импликације на регионалну политику. Либија је дуго била поприште међународног проки рата. Ердоган-ов либијски уговорни партнер стоји леђима уза зид.
Генералн Халифа Хафтар, чији су борци стигли до капије главног града Триполија, прима помоћ од Египта, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, а све више и из Русије. Московска војна интервенција у северноафричкој земљи богатој ресурсима даје сукобу глобалну политичку димензију. Анкара се држи владе Уједињених нација у Триполију и подржава их оклопним возилима и другим наоружањем.
Након закључења војног споразума, председник Ердоган довео је размештање турских трупа у северноафричку земљу у којој је грађански рат. "Да су тражили помоћ, ми бисмо је одобрили", рекао је председник. То би могло довести до директне војне конфронтације турских и руских војника у северној Африци. Стручњаци већ расправљају о томе може ли грађански рат у Либији богатој ресурсима ескалирати у "другу Сирију".
Москва и Анкара тек су рашчистиле разлике у односу на Сирију. Турске и руске трупе недавно патролирају сјевероистоком земље како би осигурале примирје. Ердоганов либијски напредак могао би угрозити тај склад.
Критични коментари на председникове спољнополитичке иницијативе прилично су изузетак у турским медијима блиским влади. Што се тиче могуће турске војне операције у Северној Африци, постоји различито мишљење:"Само председник Ердоган има моћ да спречи превласт Русије у Либији", каже се у једном тренутку.
Серкан Демиртас у "Hurriiet Даили Невс" то види сасвим другачије: "Либија није Сирија и распоређивање трупа с друге стране Средоземља не би било препознато као акција заштите законитих сигурносних интереса Турске."