SVEDOCI SMO PROPADANJA AMERIKE Više nema dileme - ovo je dokaz da Zapad više nije globalno dominantna sila!
Globalni balans političke moći i uticaja ubrzano seli iz smera Zapada prema Istoku.
Sjedinjene Države, i zapadne liberalne demokratije, u zadnjih su nekoliko dana na međunarodnoj političkoj sceni dobile više uzastopnih simboličkih udaraca iz kojeg bismo mogli da izvučemo zaključak kako nekad moćni Zapad više nije globalno dominantna sila čijoj volji "ostatak sveta" mora da se prilagodi ili čak pokori.
Postaje očigledno da taj "ostatak sveta", predvođen Kinom i Indijom, više kroz međunarodne institucije ne dopušta formulisanje pa forsiranje najznačajnijih zapadnih inicijativa, ako u njima ne prepoznaju nacionalne interese. Konkretno: sama činjenica da je više zapadnih lidera nakon skupa G20 pokušalo da objasni kako rezolucija o Ukrajini - ključna tema skupa - nije poraz zapadnih liberalnih demokratija, iako je sasvim jasno da je deo članica blokirao osudu Rusije kao napadača, pokazatelj je kako zapadna diplomatska mašinerija više ne može da orkestrira političku osudu čak niti brutalne agresije na neozavisnu državu.
"IDEM U KREVET" Novi Bajdenov gaf zapalio internet: Predsednik SAD mrmljao, pa neočekivano otišao sa bine (VIDEO)
ŠTANCUJU SE TEORIJE Misterija trese svet - zašto Si Đinping ne dolazi na samit G20? Ovo je prilično intrigantno
"PRESUDILI SU NJIHOVI SOPSTVENI RASPOREDI" Peskov demantovao tvrdnje da su Putin i Si koordinirali odluku da ne učestvuju na samitu G20
Istovremeno, skup G20 u Nju Delhiju indijski premijer Nerandra Modi je praktično iskoristio za promociju Indije kao globalne supersile, dok kineski predsednik Si Đinping nije čak ni prisustvovao skupu, ali su istupi kineskih diplomata pažljivo praćeni zbog više inicijativa. Uporedno s G20 skupom, američki predsednik Džo Bajden demonstrirao je izjavama urušavanje uverljivosti američke spoljne politike do nivoa kakav nije moglo da se zamisli do pre američke haotično-panične evakuacije iz Avganistana.
Komentarišući odnose s Kinom, Džo Bajden poručio je kako on ne želi da zauzda Kinu, što je argumentovao tezom kako su Kinezi ti koji uvode neka nova pravila u međunarodnoj trgovini, a za šta je kao primer naveo zabranu kineskim državnim zvaničnicima korišćenje Ajfona. Bilo je čudno da je Bajden uopšte spomenuo tu zabranu jer je nedavno zbog nje došlo do epskog kolapsa vrednosti Eplovih deonica od oko 3 posto, zbog čega je kompanija u dva trgovinska dana izgubila oko 200 milijardi dolara. Bajden je u toj izjavi prećutao kako on nastavlja obračun tarifama i raznim tehnološkim zabranama Kini koje je otpočeo još Donald Tramp, a sada javno gunđa zbog tobože neobičnih mera Kine, koje su deo istog trgovinskog sukoba. A već sami gubitak na tržišnoj kapitalizaciji Epla prokazao je trgovinski rat koji forsira Bela kuća kao autodestruktivnu politiku.
Naime, dosadašnje trgovinske zabrane Americi su donele povećanje trgovinskog deficita, kao i nastavak rasta javnog duga, a ne njegovo smanjivanje. I najnovija američka zabrana izvoza naprednih čipova u Kinu već se takođe pokazala blamažom jer je kineski Huavej u međuvremenu sam proizveo napredne 5G čipove te ih predstavio u najnovijem izdanju flagship mobitela. Istovremeno, postalo je jasno kako će Zapad verovatno imati više štete od kineske zabrane izvoza retkih minerala i metala koji se koriste u proizvodnji baterija, nego što će Kina da pati zbog niza zabrana transfera tehnologija. Itd., itd..
Drugi simbolički čin menjanja pozicija američke spoljne politike sigurno jeste to što danas šef Bele kuće mora javno da glorifikuje razvoj političko-ekonomskih odnosa s liderima Komunističke partije Vijetnama, države koja je tokom 20-godišnjeg rata od 1955. do 1975. zabeležila između 1 do 3 miliona ljudskih žrtava, ali i izgubila 20 posto džungli i 20-50 posto šume mangrova, tokom sukoba s američkim oružanim snagama.
Danas američka politika predstavlja približavanje Vijetnamu kao širenje neke vrste političkog koridora prema Kini, ali jasno je da je zapravo razrušeni i izmučeni Vijetnam izrastao u ekonomsku supersilu s 100 miliona stanovnika i s kompanijama koje počinju da privlače pažnju na najvišem svetskom nivou. Amerikanci ih još od Klintona više ne mogu izbeći kao silu u regiji, a Vijetnam postaje sve moćniji. Na primer, vijetnamska kompanija za proizvodnju e-automobila osnovana pre samo šest godina, Vinfast, sredinom prošlog meseca je doživela spekulativnu eksploziju vrednosti malog udela deonica u slobodnoj trgovini, koja je njenu tržišnu kapitalizaciju dovela na nivo viši od američkih divova kao što su Ford ili GM. Iako je kasnije cena deonice Vinfasta pala (kapitalizacija se zadržala na 40-ak milijardi dolara), sama činjenica da je mlada vijetnamska firma nadrasla američke automobilske divove prema kapitalizaciji ima ogromnu simboličku vrednost ako se procenjuje nivo lagane, ali nezaustavljive erozije američke hegemonije u međunarodnim odnosima nakon 2. svetskog rata.
Treba podsetiti da je posebnu težinu režiranoj promociji Indije kao nove supersile na skupu G20 prethodila impresivna indijska misija na Mesec koja je uspešno okončana sletanjem na pozicije gde niko ranije nije uspeo i frenetičnim slavljem velikog broja indijskih inženjera. Takvo supstancijalno slavlje, koje sigurno predstavlja značajnu istorijsku tačku, Sjedinjene Države dugo nisu imale.
Sve u svemu, učvršćuje se utisak da se globalni balans političke moći i uticaja ubrzano seli iz smera Zapada prema Istoku.
Stoga nije čudno da se diplomatski poraz na G20 predstavnici velikih zapadnih liberalnih demokratijama upravo žestoko trude da prikažu kao pobedu.
- Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da samit lidera G20 u Nju Delhiju nije nužno mesto da se očekuje diplomatski napredak u ratu Rusije protiv Ukrajine - piše Bloomberg i donosi Makronovu izjavu da je većina članica G20 ipak osudila rat u Ukrajini. Šefica američkog Tresurija neugodnu situaciju u kojoj su se našle zapadne liberalne demokratije razvodnjuje tezom kako usvojena deklaracija jednostavno nije poraz Zapada:
- Dženet Jelen odbacila je optužbe da je G20 razvodnio svoje stajalište o Ukrajini tokom vikenda, hvalila je samit o postignućima svetskih lidera u povećanju finansiranja za ekonomije u razvoju... Jelen je branila zajedničku izjavu dogovorenu na kraju samita u Nju Delhiju, rekavši da je "suštinski vrlo snažna" u formulaciji o sukobu u Ukrajini. Kompromisni dokument je kritikovan jer je izbacio neke od najagresivnijih osuda ruskog rata u Ukrajini u poređenju s poslednjim samitom G20 na Baliju. Komunike je osudio teritorijalne akvizicije silom i napade na civile i infrastrukturu, dok je pozivao na poštovanje međunarodnog prava. "SAD ne vidi da ovaj jezik ni na koji način slabi stav G20 o Ukrajini" rekla je Jelen. "Jasno je da je bilo teško pronaći jezik koji bi zadovoljio SAD i druge zemlje, ali osećali smo da želimo jak jezik, i suštinski jak jezik, a ovaj je suštinski bio vrlo jak" piše Financial Times.
Kad vam šefica finansija najveće svetske ekonomske sile govori o tome da su tražili i našli "suštinski jak jezik" to se može interpretirati da su naišli na suštinski problem.
Označuje li zadnji G20 samit simbolički kraj ere globalne političko-ekonomske dominacije Zapada? Da.
