SVET NIKAD VIŠE NIJE BIO ISTI: Dan kada je pao BERLINSKI ZID

Pre tačno 31 godina pao je Berlinski zid. Radi se o jednom od najvažnijih događaja u novijoj istoriji. Tog dana uspostavljen je novi svetski poredak.

Dugogodišnji vladar DDR-a Erih Honeker u januaru 1989. javno je davao prognoze da će Berlinski zid stajati još 50 do 100 godina. Do kraja te godine Berlinski zid je pao, a Honeker i njegova komunistička partija su izgubili vlast i nestali s istorijske pozornice.

Ove se godine obeležava 31 godina od pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine, koji je u jednom trenutku smatran simboličnim događajem koji je inaugurisao kraj istorije i pobedu liberalne demokratije i kapitalizma nad svim drugim formama društveno-ekonomskog uređenja, ali sve više se čini kako današnje vladajuće elite trebaju obratiti pažnju na Honekerovu sudbinu, tj. uvideti da je potrebno vrlo malo vremena za potpuni preokret.

Sistem koji je nadživeo svoju upotrebnu vrednost ljudima može polako propadati, ali kada krene konačno urušavanje, ono je brzo i brutalno, često krvavo za stare vlastodršce. 

Komunistički režim Nemačke Demokratske Republike (DDR) bio je najmanje demokratski. Građani su se pobunili i počeli masovno, u stotinama hiljada, napuštati DDR, a oni koji su ostali organizovali su masovne demonstracije.

Glavni pokrovitelj DDR-a je tada bio SSSR koji je u to vreme imao svojih problema. Sovetski lider Mihail Gorbačov je Honekera čak i upozorio da će onaj koji se ne menja s vremenom propasti te je bio vrlo jasan da Istočni Berlin ne može računati na bezuslovnu podršku Moskve, čime se de facto raspao i Varšavski pakt.

SAD je dobio utrku u naoružanju, a DDR-u je susedna Poljska bila u oslobodilačkom poletu koji je izazvao sindikat Solidarnost predvođen Lecom Valesom. DDR je bio na rubu bankrota i opstajao je zahvaljujući zajmovima nominalno konkurentske Zapadne Nemačke. Sve se menjalo.

DDR-ov režim jednostavno više nije mogao kontrolisati svoju sudbinu, što se vidi i na nivou apsurdnog načina na koji je došlo do pada Berlinskog zida.

Naime, stvar je zakotrljala nesmotrena izjava člana Politbiroa Gintera Šabovskog koji je okupljenim novinarima priopštio pogrešan zaključak sa sastanka i izjavio da se slobodno može proći iz Istočnoga u Zapadni Berlin.

Okupljeni građani Istočnog Berlina su se u večernjim satima zaputili u zapadni deo grada, policajci su ih propustili i - dogodila se istorija.

Berlinski zid - koji su komunističke vlasti DDR-a, ironično, zvale Antifašistički zaštitni zid - izgrađen je u prvoj polovini 1960-ih. Izgradnja je započela u avgustu 1961., nakon što su godinama iz Istočne Nemačke, čije su se ekonomija i politička struktura temeljile na sovetskom socijalističkom sistemu, deseci hiljada ljudi bežali u smeru znatno prosperitetnije Zapadne Nemačke.

Najpovoljnije mesto za prelazak u Zapadnu Nemačku bio je Berlin. Pretpostavlja se da je u razdoblju od 1949. do 1961. godine iz Istočne u Zapadnu Nemačku prebjeglo više od tri miliona ljudi, među kojima značajan broj obrazovanih mladih ljudi.

Odlukom komunističkog režima, kako bi se sprečio odlazak istočnih Nemaca, u noći 17. avgusta 1961. počela je gradnja Berlinskog zida visokog 3,6 metara. Izgradnja, održavanje i nadziranje zida bili su vrlo skupi i predstavljali su značajan teret za istočnonemačku ekonomiju. Kroz sam Berlin prolazilo je 44 kilometra zida.

Danas u Berlinu jedva da ima ostataka zida te su oni koji su preostali zaštićeni kao kulturno dobro i istorijski spomenici. Glavni grad Nemačke je ujedinjen i preobražen u nešto posve drugo u odnosu na decenije u kojima ga je delio zid.

- Istočnonemački režim je na kraju izgubio dodir sa stvarnošću. Oni nisu imali kontakta s običnim ljudima, s ulicom i zapravo je smešno kako su s vremenom od jednog opakog režima, koji je sve želio kontrolisati, došli do toga da pacerski izgube - rekao je  politolog Višeslav Raos.