СВЕТ НИКАД ВИШЕ НИЈЕ БИО ИСТИ: Дан када је пао БЕРЛИНСКИ ЗИД

Пре тачно 31 година пао је Берлински зид. Ради се о једном од најважнијих догађаја у новијој историји. Тог дана успостављен је нови светски поредак.

Дугогодишњи владар DDR-a Ерих Хонекер у јануару 1989. јавно је давао прогнозе да ће Берлински зид стајати још 50 до 100 година. До краја те године Берлински зид је пао, а Хонекер и његова комунистичка партија су изгубили власт и нестали с историјске позорнице.

Ове се године обележава 31 година од пада Берлинског зида 9. новембра 1989. године, који је у једном тренутку сматран симболичним догађајем који је инаугурисао крај историје и победу либералне демократије и капитализма над свим другим формама друштвено-економског уређења, али све више се чини како данашње владајуће елите требају обратити пажњу на Хонекерову судбину, тј. увидети да је потребно врло мало времена за потпуни преокрет.

Систем који је надживео своју употребну вредност људима може полако пропадати, али када крене коначно урушавање, оно је брзо и брутално, често крваво за старе властодршце. 

Комунистички режим Немачке Демократске Републике (DDR) био је најмање демократски. Грађани су се побунили и почели масовно, у стотинама хиљада, напуштати DDR, а они који су остали организовали су масовне демонстрације.

Главни покровитељ DDR-a је тада био СССР који је у то време имао својих проблема. Советски лидер Михаил Горбачов је Хонекера чак и упозорио да ће онај који се не мења с временом пропасти те је био врло јасан да Источни Берлин не може рачунати на безусловну подршку Москве, чиме се де фацто распао и Варшавски пакт.

САД је добио утрку у наоружању, а DDR-u је суседна Пољска била у ослободилачком полету који је изазвао синдикат Солидарност предвођен Лецом Валесом. DDR је био на рубу банкрота и опстајао је захваљујући зајмовима номинално конкурентске Западне Немачке. Све се мењало.

DDR-ov режим једноставно више није могао контролисати своју судбину, што се види и на нивоу апсурдног начина на који је дошло до пада Берлинског зида.

Наиме, ствар је закотрљала несмотрена изјава члана Политбироа Гинтера Шабовског који је окупљеним новинарима приопштио погрешан закључак са састанка и изјавио да се слободно може проћи из Источнога у Западни Берлин.

Окупљени грађани Источног Берлина су се у вечерњим сатима запутили у западни део града, полицајци су их пропустили и - догодила се историја.

Берлински зид - који су комунистичке власти DDR-a, иронично, звале Антифашистички заштитни зид - изграђен је у првој половини 1960-их. Изградња је започела у августу 1961., након што су годинама из Источне Немачке, чије су се економија и политичка структура темељиле на советском социјалистичком систему, десеци хиљада људи бежали у смеру знатно просперитетније Западне Немачке.

Најповољније место за прелазак у Западну Немачку био је Берлин. Претпоставља се да је у раздобљу од 1949. до 1961. године из Источне у Западну Немачку пребјегло више од три милиона људи, међу којима значајан број образованих младих људи.

Одлуком комунистичког режима, како би се спречио одлазак источних Немаца, у ноћи 17. августа 1961. почела је градња Берлинског зида високог 3,6 метара. Изградња, одржавање и надзирање зида били су врло скупи и представљали су значајан терет за источнонемачку економију. Кроз сам Берлин пролазило је 44 километра зида.

Данас у Берлину једва да има остатака зида те су они који су преостали заштићени као културно добро и историјски споменици. Главни град Немачке је уједињен и преображен у нешто посве друго у односу на деценије у којима га је делио зид.

- Источнонемачки режим је на крају изгубио додир са стварношћу. Они нису имали контакта с обичним људима, с улицом и заправо је смешно како су с временом од једног опаког режима, који је све желио контролисати, дошли до тога да пацерски изгубе - рекао је  политолог Вишеслав Раос.