EKSPERTI PREDVIDELI KAKO ĆE IZGLEDATI SVET POSLE KORONE: Vladaće usamljenost, biće manje dece
Stručnjaci su pregledali 90 studija kako bi predvideli šta čeka čovečanstvo posle pandemije korona virusa
Psihološke posledice pandemije korone uticaće na ljude na način da će se u skorijoj budućosti rađati manje dece, ljudi će biti više usamljeni, predvideli su eksperti iz SAD.
ZASTRAŠUJUĆE PROGNOZE NAUČNIKA: Godinama ćemo NOSITI MASKE, a evo šta kažu o VAKCINAMA
OSTRVO PRED KOLAPSOM: Pandemija ih desetkovala, korona odnela preko 150 života za dan!
GRČKA NA KOLENIMA: Pandemija uzela maha, korona odnela još 10 života!
Stručnjaci su pregledali 90 studija kako bi predvideli šta čeka čovečanstvo posle pandemije korona virusa, pa i ljude koji ne budu imali kovid-19.
- Što duže bude trajala pandemija, posledice će biti sve gore - objašnjava Marti Haselton, psiholog sa univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu.
Tim stručnjaka koji je radio na ovom istraživanju upozorava da bi budući parovi, koji su se upoznali putem video-poziva tokom karantina mogli da se razočaraju kada se konačno sretnu u spoljnom svetu.
- Da li par ima hemiju? To ne možete da odredite putem poziva na Zumu - kaže profesorka Haselton.
Prognoze nisu obećavajuće, jer će se smanjiti broj rođene dece, brakova, što će uticati na smanjenje populacije pojedinih država.
Pad broja novorođenčadi će uticati na društvo i ekonomiju, samim tim će uticati i na poslove i podršku starijoj populaciji.
Nove, digitalno građene veze verovatno će dovesti do prevelike idealizacije potencijalnih partnera, odnosno pogrešnog razumevanja koje može da znači da povezanost možda neće preživeti susret sa stvarnošću.
Ovo, kao i propuštene prilike za sastanke uživo mogu da dovedu do toga da pojedinci duže ostanu sami.
Tim je primetio i da, za razliku od proteklih kriza, pandemija ne okuplja ljude i većinom ne podstiče na povećanje empatije.
Pandemija je veći teret stavila na leđa žena, koje su i pre nje obično bile pod stresom zbog balansa karijere, ljubavnog života i porodičnih obaveza. Karantin i zatvaranje škola, na primer, opteretili su žene opsežnijim odgovornostima u domenu brige o deci i obrazovanja.
Koren ove nejednakosti nije u vezi samo sa tradicionalnim rodnim ulogama, tvrde iztraživači.
- Tokom evolucione istorije, reproduktivna sposobnost žene zavisila je u većoj meri od uspeha svakog pojedinačnog potomka, dok kod muškaraca to nije slučaj - objašnjavaju.
Tim sugeriše da bi ovaj trend može da dovede do "velikog odstupanja od "tradicionalnih" rodnih normi, gde žene zavise od muškarca kao onoga ko "donosi hleb u kuću" i s tim povezanim pomacima išlo bi se dalje u socijalni konzervatizam".
To bi moglo da uključi manje prihvatanje veza koje nisu monogamne, legalnih abortusa i prava seksualnih manjina, koji "krše rodne uloge i takođe su stereotipizovani kao promiskuitetni".
Po mnogo ćemu, stručnjaci su naglasili, "pandemija će postati globalni socijalni eksperiment", a rezultati će se tek videti.
