ЕКСПЕРТИ ПРЕДВИДЕЛИ КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ СВЕТ ПОСЛЕ КОРОНЕ: Владаће усамљеност, биће мање деце
Стручњаци су прегледали 90 студија како би предвидели шта чека човечанство после пандемије корона вируса
Психолошке последице пандемије короне утицаће на људе на начин да ће се у скоријој будућости рађати мање деце, људи ће бити више усамљени, предвидели су експерти из САД.
ЗАСТРАШУЈУЋЕ ПРОГНОЗЕ НАУЧНИКА: Годинама ћемо НОСИТИ МАСКЕ, а ево шта кажу о ВАКЦИНАМА
ОСТРВО ПРЕД КОЛАПСОМ: Пандемија их десетковала, корона однела преко 150 живота за дан!
ГРЧКА НА КОЛЕНИМА: Пандемија узела маха, корона однела још 10 живота!
Стручњаци су прегледали 90 студија како би предвидели шта чека човечанство после пандемије корона вируса, па и људе који не буду имали ковид-19.
- Што дуже буде трајала пандемија, последице ће бити све горе - објашњава Марти Хаселтон, психолог са универзитета Калифорнија у Лос Анђелесу.
Тим стручњака који је радио на овом истраживању упозорава да би будући парови, који су се упознали путем видео-позива током карантина могли да се разочарају када се коначно сретну у спољном свету.
- Да ли пар има хемију? То не можете да одредите путем позива на Зуму - каже професорка Хаселтон.
Прогнозе нису обећавајуће, јер ће се смањити број рођене деце, бракова, што ће утицати на смањење популације појединих држава.
Пад броја новорођенчади ће утицати на друштво и економију, самим тим ће утицати и на послове и подршку старијој популацији.
Нове, дигитално грађене везе вероватно ће довести до превелике идеализације потенцијалних партнера, односно погрешног разумевања које може да значи да повезаност можда неће преживети сусрет са стварношћу.
Ово, као и пропуштене прилике за састанке уживо могу да доведу до тога да појединци дуже остану сами.
Тим је приметио и да, за разлику од протеклих криза, пандемија не окупља људе и већином не подстиче на повећање емпатије.
Пандемија је већи терет ставила на леђа жена, које су и пре ње обично биле под стресом због баланса каријере, љубавног живота и породичних обавеза. Карантин и затварање школа, на пример, оптеретили су жене опсежнијим одговорностима у домену бриге о деци и образовања.
Корен ове неједнакости није у вези само са традиционалним родним улогама, тврде изтраживачи.
- Током еволуционе историје, репродуктивна способност жене зависила је у већој мери од успеха сваког појединачног потомка, док код мушкараца то није случај - објашњавају.
Тим сугерише да би овај тренд може да доведе до "великог одступања од "традиционалних" родних норми, где жене зависе од мушкарца као онога ко "доноси хлеб у кућу" и с тим повезаним помацима ишло би се даље у социјални конзерватизам".
То би могло да укључи мање прихватање веза које нису моногамне, легалних абортуса и права сексуалних мањина, који "крше родне улоге и такође су стереотипизовани као промискуитетни".
По много ћему, стручњаци су нагласили, "пандемија ће постати глобални социјални експеримент", а резултати ће се тек видети.