Svet se suočava sa nemogućnošću da zadrži globalno zagrevanje ispod 1.5°C – odluke su ključne, a ne tehnologija
S obzirom na najnoviji porast primene različitih tehnologija sa niskim emisijama ugljenika, od solarnih panela i vetroelektrana do električnih vozila, Bertram kaže da tehnološka ograničenja više nisu prepreka.
Svet mora biti spreman za mogućnost da će se globalno zagrevanje prebaciti granicu od 1,5°C za barem jednu, a verovatno i više desetinki stepena, čak i uz najvišu moguću ambiciju. Najambicioznije projekcije za ublažavanje klimatskih promena daju svetu 50% šanse da globalno zagrevanje zadrži ispod 1,6°C u odnosu na predindustrijske temperature.
Međutim, kada se uzmu u obzir realna ograničenja - poput sposobnosti vlada da sprovedu politike kao što su porezi na ugljenik - ta verovatnoća pada na između 5 i 45 procenata.
Politika, a ne tehnologija, nas koči
S obzirom na najnoviji porast primene različitih tehnologija sa niskim emisijama ugljenika, od solarnih panela i vetroelektrana do električnih vozila, Bertram kaže da tehnološka ograničenja više nisu prepreka.
„U Severnoj Americi, Evropi i Kini, s obzirom na nedavne uspehe u primeni čiste energije, postoji veliki prostor za značajno ubrzanje smanjenja emisija, ukoliko se uvedu odgovarajuće politike,“ kaže Bertram.
Dodaje da glavna oblast u kojoj vlade trenutno zaostaju jeste postavljanje ambicioznih klimatskih ciljeva i sprovođenje proporcionalnih politika. Ovo je već dokazano u mnogim prethodnim istraživanjima.
Ono što ova studija pokušava da pokaže jeste uticaj zemalja koje nemaju regulatorne kapacitete da sprovedu efikasne klimatske politike na najnižu moguću vršnu temperaturu, piše Srbija Danas.
Neke zemlje jednostavno nemaju infrastrukturu ili birokratski sistem za efikasno sprovođenje politika poput određivanja cena ugljenika, što smanjuje njihovu sposobnost da se brzo dekarbonizuju.
Tim je otkrio da ova ograničenja značajno utiču na to da li možemo postići globalne klimatske ciljeve.
„Druge regije, posebno one sa nižim prihodima, često nemaju institucionalne kapacitete za efikasne politike dekarbonizacije,“ kaže Bertram.
Da bi se podržala brža dekarbonizacija u ovim regijama, potrebna je međunarodna pomoć za povećanje institucionalnih kapaciteta i olakšavanje primene čistih tehnologija u ovim zemljama.
Čak i ograničavanje zagrevanja na 1,6°C zahtevaće ogromnu političku volju zemalja sa višim prihodima.
Na primer, prvi zadatak EU bi trebao biti ubrzanje zelene tranzicije. Iako članice dobro napreduju u smanjenju emisija iz energetskog sektora, potrebna je veća ambicija u sektorima transporta, građevinarstva i industrije.
Biti lider u tehnologijama kao što su toplotne pumpe ili električna vozila pomaže da se dalje smanje troškovi i olakša drugim zemljama da ih primene. EU takođe može pomoći u izgradnji institucija koje bi omogućile bržu dekarbonizaciju drugde, dodaje Bertram.
