Свет се суочава са немогућношћу да задржи глобално загревање испод 1.5°Ц – одлуке су кључне, а не технологија

Свет мора бити спреман за могућност да ће се глобално загревање пребацити границу од 1,5°Ц за барем једну, а вероватно и више десетинки степена, чак и уз највишу могућу амбицију. Најамбициозније пројекције за ублажавање климатских промена дају свету 50% шансе да глобално загревање задржи испод 1,6°Ц у односу на прединдустријске температуре.

Међутим, када се узму у обзир реална ограничења - попут способности влада да спроведу политике као што су порези на угљеник - та вероватноћа пада на између 5 и 45 процената.

Политика, а не технологија, нас кочи

С обзиром на најновији пораст примене различитих технологија са ниским емисијама угљеника, од соларних панела и ветроелектрана до електричних возила, Бертрам каже да технолошка ограничења више нису препрека.

„У Северној Америци, Европи и Кини, с обзиром на недавне успехе у примени чисте енергије, постоји велики простор за значајно убрзање смањења емисија, уколико се уведу одговарајуће политике,“ каже Бертрам.

Додаје да главна област у којој владе тренутно заостају јесте постављање амбициозних климатских циљева и спровођење пропорционалних политика. Ово је већ доказано у многим претходним истраживањима.

Оно што ова студија покушава да покаже јесте утицај земаља које немају регулаторне капацитете да спроведу ефикасне климатске политике на најнижу могућу вршну температуру, пише Србија Данас.

Неке земље једноставно немају инфраструктуру или бирократски систем за ефикасно спровођење политика попут одређивања цена угљеника, што смањује њихову способност да се брзо декарбонизују.

Тим је открио да ова ограничења значајно утичу на то да ли можемо постићи глобалне климатске циљеве.

„Друге регије, посебно оне са нижим приходима, често немају институционалне капацитете за ефикасне политике декарбонизације,“ каже Бертрам.

Да би се подржала бржа декарбонизација у овим регијама, потребна је међународна помоћ за повећање институционалних капацитета и олакшавање примене чистих технологија у овим земљама.

Чак и ограничавање загревања на 1,6°Ц захтеваће огромну политичку вољу земаља са вишим приходима.

На пример, први задатак ЕУ би требао бити убрзање зелене транзиције. Иако чланице добро напредују у смањењу емисија из енергетског сектора, потребна је већа амбиција у секторима транспорта, грађевинарства и индустрије.

Бити лидер у технологијама као што су топлотне пумпе или електрична возила помаже да се даље смање трошкови и олакша другим земљама да их примене. ЕУ такође може помоћи у изградњи институција које би омогућиле бржу декарбонизацију другде, додаје Бертрам.