DRUGA PANDEMIJA U OVOM VEKU: Iako je opasna, korona nije najveća epidemija 21. stoleća
Ljudska istorija pamti mnoge pandemije.
Pandemija korona virusa, koju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila u sredu, druga je pandemija u ovom veku, posle svinjskog gripa H1N1 2009. godine, kojim je tada zaražena četvrtina od ukupne svetske populacije.
Direktor Tedros Adhanon Gebrejesus rekao je da je duboko zabrinut alarmantnim nivoima širenja i zbog toga je SZO i procenila da se COVID-19 može okarakterisati kao pandemija.
Pandemijom se smatra širenje nove zaraze na globalnom nivou.
Italijanski premijer poručio naciji: "Zatvaramo sve osim prodavnica i apoteke, ne stvarajte zalihe hrane"
OBRADOM PESME ROLINGSTONSA PROTIV KORONA VIRUSA: Pronašli način da zabave i motivišu ljude (VIDEO)
SZO JE RANIJE TREBALA DA PROGLASI PANDEMIJU KORONE: Poznati stručnjak otkriva zašto je to POZITIVNO
Dok je epidemija izraz koji označava brzo širenje infektivne bolesti na veliki broj ljudi u malom vremenskom periodu, pandemija je više geografska odrednica, koja treba da ukaže da se bolest proširila na velikom prostoru. Sama rec "pandemija" nastala je od grčkih reci "pan" (sve) i "demos" (narod).
Široko rasprostranjena bolest kod koje je broj inficiranih stabilan i ne povećava se, ne podrazumeva pandemiju. Zbog toga, epidemije sezonskog gripa, iako zahvataju veliki broj ljudi širom sveta, ne smatraju se pandemijama.
Takođe, bolest mora da bude i zarazna da bi bila proglašena pandemijom. Znaci, to što je široko rasprostranjena i što odnosi mnogo života nisu jedini kriterijumi. Rak je, na primer, odgovoran za veliki broj smrti, ali se ne smatra pandemijom, jer nije zarazan.
Ljudska istorija pamti mnoge pandemije.
Pandemija gripa 2009. i 2010. godine, koju je prouzrokovao virus gripa A (H1N1) bila je prva pandemija za koju su mnoge države članice razvile sveobuhvatne planove za pandemiju u kojima su opisane mere javnog zdravlja koje treba preduzeti s ciljem smanjenja bolesti i smrtnih slucajeva.
Prvi put je razvijena, proizvedena i primenjena u više zemalja vakcina, navodi se na sajtu SZO.
Tri pandemije gripa pojavile su se u intervalima od nekoliko decenija tokom 20. veka, od kojih je najozbiljnija bila takozvana "španska groznica" (izazvana virusom A (H1N1)), a blaže pandemije pojavile su se kasnije 1957. i 1958. "azijski grip" izazvan virusom A (H2N2) i 1968. "hongkonški grip" izazvan virusom A (H3N2).
Sa svakom pandemijom, istraživaci, stručnjaci za javno zdravlje i međunarodne organizacije stekli su bolje razumevanje složenosti i dinamike pandemije gripa. Sa poboljšanjem sistema nadzora i izveštavanja može se dokumentovati više podataka i karakteristika virusa nego što je bilo moguće pre desetak godina.
Istraživači i stručnjaci za javno zdravlje kontinuirano uče o virusu gripa, vakcinama i preduzetim merama, a ovo znanje se koristi za poboljšanje kapaciteta povezanih sa sezonskim i pandemijskim gripom. Veliki deo stečenog znanja može se primeniti i na druga podrucja.
Međutim, i virusi imaju sposobnost prilagođavanja kao i ljudi, i često se dešava da posle izvesnog vremena poznati lekovi postanu neefikasni, jer su im se mikroorganizmi u međuvremenu prilagodili.
Za bliže informacije možete kontaktirati 064 8945 235 (broj koji je otvorilo Ministarstvo zdravlja), zatim Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović–Batut" (ul.Dr Subotića br.5, 11000 Beograd; Tel: 011 2684 566) ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite.
Ja sam doktor: Evo šta me plaši u vezi sa korona virusom
NADA ZA CEO SVET: Evo kada će vakcina protiv koronavirusa biti spremna!
KORONAVIRUS NASTAVLJA DA UZIMA ŽIVOTE: U Italiji preminulo još 196 osoba!
Svetska zdravstena organizacija proglasila PANDEMIJU zbog KORONAVIRUSA!
