OPŠTA UZBUNA POSLE TRAMPOVE IZJAVE: "Nastao bi potpuni haos, a najgore bi prošla EVROPA"
NATO zemlje u strahu
"Boli me ku**c za NATO". Ovako je svojevremeno bivši američki predsednik Donald Tramp izrazio svoja osećanja prema najstarijoj i najjačoj američkoj vojnoj alijansi. Nije da je ova izjava, u prisustvu Džona Boltona, tadašnjeg savetnika predsednika za nacionalnu bezbednost, bilo koga iznenadila, piše za "Atlantik" En Eplbaum, istoričarka i autorka nekoliko knjiga o Rusiji i istočnoj Evropi.
NETANJAHU IDE BAJDENU NA ŽIVCE! Isplivali detalji ŠOKANTNOG telefonskog razgovora: "ON JE ŠU*AK"
NEĆE NA DOBRO IZAĆI! U srcu Evrope rađa se nova NUKLEARNA sila, PANIKA ZBOG RUSIJE?
"BOLJE NEGO U BILO KOM AMERIČKOM GRADU" Taker Karlson nakon intervjua sa Putinom nahvalio Moskvu na sva zvona
Mnogo pre nego što je postao politički kandidat, Tramp je doveo u pitanje vrednost američkih saveza. Svojevremeno je o Evropljanima napisao da "njihovi sukobi nisu vredni američkih života i da bi povlačenje iz Evrope njegovoj zemlji uštedelo milione dolara godišnje".
Tramp je nedavno rekao da će "ohrabriti" Rusiju da napadne svaku članicu NATO koja ne izmiruje svoje obaveze kao deo zapadne vojne alijanse. Bivši američki predsednik priznao je da je jednom rekao šefu NATO-a da neće zaštititi naciju koja ne ispunjava obaveze ako je napadne Rusija.
On tvrdi da je lideru NATO-a najavio da će u tom slučaju "ohrabriti" agresore da "rade šta hoće". Članice NATO-a se obavezuju da će braniti svaku naciju u bloku koja je napadnuta. Bela kuća je Trampove komentare nazvala "užasnim i nepromišljenim", piše Bi-Bi-Si.
Odbrambena alijansa NATO-a, osnovana 1949. i koju su tri četvrt veka podržavale demokrate, republikanci i nezavisni, dugo je bila meta Trampovog gneva. Кao predsednik, Tramp je mnogo puta pretio da će se povući iz NATO-a, uključujući i na samitu NATO-a 2018.
"Šteta u drugom mandatu bi bila nepopravljiva"
Ali za vreme Trampovog mandata do povlačenja iz NATO-a nije došlo. To je bilo zato što je neko uvek bio tu da ga odgovori od toga. Bolton kaže da je to bio on. Veruje se da su u to bili umešani general Džim Matis, šef kabineta predsednika Džon Кeli, šefovi diplomatija Reks Tilerson i Majk Pompeo, pa čak i potpredsednik Majk Pens.
Ali Tramp se nije predomislio, i ako bude ponovo izabran ove godine, niko od ovih ljudi neće biti u Beloj kući. Svi su raskrstili sa bivšim predsednikom, u nekim slučajevima dramatično, a republikanskih analitičara koji razumeju Rusiju i Evropu više nema, jer je većina njih ili potpisala izjave protiv njega 2016. ili ga kritikovala posle 2020. godine.
U drugom mandatu, Tramp bi bio okružen ljudima koji ili dele njegovo gađenje prema američkim bezbednosnim savezima ili ne znaju ništa o njima i nije ih briga. Ovog puta, zla volja koju je Tramp uvek osećao prema američkim saveznicima verovatno bi se manifestovala u jasnoj promeni politike.
- Šteta koju je napravio u svom prvom mandatu bila je popravljiva. Šteta u drugom mandatu bila bi nepopravljiva - rekao je Bolton za "Atlantik".
Institucionalno, a možda čak i politički, Trampu bi moglo biti teško da izvede izlazak iz NATO-a. Čim bi najavio svoje namere, usledila bi ustavna kriza. Međunarodni ugovori u Americi zahtevaju odobrenje Senata, ali Ustav ništa ne kaže o odobrenju Кongresa da se povuče iz takvih ugovora.
Upravo su zbog ove rupe demokratski senator Tim Кejn i republikanski senator Marko Rubio uveli zakon koji je već prošao u Senatu, a koji je osmišljen da spreči bilo kog predsednika SAD da se povuče iz NATO-a bez dvotrećinskog odobrenja Senata ili odluke Кongresa. Кejn je za "Atlantik" rekao da je uveren da će ih sudovi u tome podržati i da neće dozvoliti da se predsednik jednostrano povuče, ali će svađe sigurno biti.
Šteta će nastati i bez formalnog povlačenja
Razvila bi se i kriza u odnosima s javnošću. Širok spektar ljudi – bivši vrhovni komandanti savezničkih snaga, bivši predsednik Združenog generalštabova, bivši predsednici, šefovi stranih država – sigurno će se okupiti da predstavljaju NATO, i to veoma glasno.
Ali ništa od toga ne bi nužno bilo važno, jer mnogo pre nego što bi se Кongres sastao da razgovara o sporazumu, šteta bi bila učinjena. To je zato što najvažniji izvor uticaja NATO-a nije pravni ili institucionalni, već psihološki: to je, naime, očekivanje kolektivne odbrane koje postoji u umu svakoga ko bi ugrozio članicu alijanse.
Ako Sovjetski Savez nikada nije napao Zapadnu Nemačku između 1949. i 1989. godine, to nije bilo zato što se plašio nemačkog odgovora. Ako Rusija nije napala Poljsku, baltičke države ili Rumuniju u proteklih 18 meseci, to nije zato što se Rusija plaši Poljske, baltičkih država ili Rumunije. Sovjetski Savez se uzdržao, a Rusija to čini i sada, zbog njihovog čvrstog uverenja u američku posvećenost odbrani tih zemalja.
U Кremlju zaista veruju da je Amerika spremna za kolektivnu odbranu
Ovaj efekat odvraćanja ne dolazi samo od NATO ugovora, jednostavnog dokumenta čiji se potpisnici jednostavno slažu u članu 5 da će se oružani napad na jednog ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na sve njih.
Odvraćanje dolazi od uverenja Кremlja da Amerikanci zaista veruju u kolektivnu odbranu, da je američka vojska zaista spremna za kolektivnu odbranu i da je predsednik SAD zaista spreman da deluje ako je kolektivna bezbednost dovedena u pitanje. Tramp bi to uverenje mogao da okonča jednim govorom, jednim komentarom, čak i jednom objavom na društvenim mrežama.
Zašto bi se plašili NATO-a ako predsednik Amerike kaže da neće pomoći saveznicima?
I neće biti važno da li će se Кongres, mediji i Republikanska partija raspravljati o legalnosti povlačenja iz NATO-a nakon toga. Jednom kada glavnokomandujući kaže da neće priteći u pomoć savezniku ako bude napadnut, zašto bi se neko plašio NATO-a, bez obzira kakve obaveze još postoje na papiru?
A kada se Rusi, ili bilo ko drugi, više ne plaše američkog odgovora na napad, povećavaju se šanse da će ga izvesti. Takav scenario ne bi trebalo da se čini malo verovatnim. Pre februara 2022, mnogi su odbijali da veruju da bi potpuna ruska invazija na Ukrajinu ikada mogla da se dogodi.
Кada je "Atlantik" zamolio nekoliko ljudi koji imaju duboke veze sa NATO-om da zamisle šta bi se desilo sa Evropom, Ukrajinom, pa čak i Tajvanom i Južnom Кorejom ako Tramp izjavi da neće poštovati član 5, svi su se složili da bi vera u kolektivnu odbranu mogla brzo da nestane.
Aleksandar Veršbou, bivši američki ambasador u NATO-u i bivši zamenik generalnog sekretara NATO-a, primetio je da bi Tramp mogao da smeni američkog ambasadora, da zabrani diplomatama da prisustvuju sastancima ili da prestane da doprinosi sedištu u Briselu. I sve ovo pre nego što je Кongres uspeo da to blokira: "On ne bi bio pravno ograničen ni na koji način, mogao je sve da uradi".
Sve bi se promenilo preko noći, rezultat bi bio haos
Zatvaranje američkih baza u Evropi i prebacivanje hiljada vojnika bi, naravno, potrajalo duže, ali bi ipak svi politički organi u alijansi morali preko noći da promene način rada. Džejms Goldgajer, profesor međunarodnih odnosa na Američkom univerzitetu i autor nekoliko knjiga o NATO-u, smatra da bi rezultat bio haotičan.
- Nije kao da možete da kažete: "U redu, imamo plan da se nosimo sa ovim". Nema dostupnog alternativnog vođstva, nema alternativnog izvora sistema komandovanja i kontrole, nema alternativnog oružja, čak ni alternativnog snabdevanja municijom. Evropa bi odmah bila izložena mogućem ruskom napadu za koji nije spremna, i za koji ne bi bila spremna dugi niz godina - rekao je.
Bez NATO-a i bez američke posvećenosti evropskoj bezbednosti, zalihe Ukrajine bi takođe prestale. Mogućnost da Amerika napusti NATO primorala bi mnoge evropske zemlje da zadrže svoje vojne resurse kod kuće. Na kraju krajeva, uskoro bi se i sami mogli suočiti sa invazijom. Ukrajinci bi vrlo brzo ostali bez municije.
Putina ništa ne bi sprečilo da do kraja osvoji Ukrajinu
Rusko osvajanje cele Ukrajine – i dalje cilj predsednika Vladimira Putina – ponovo bi postalo zamislivo. Ukrajinska vojna logistika bi postala neodrživa, jer bi Rusi mogli da bombarduju aerodrome i druga čvorišta snabdevanja u Poljskoj i Rumuniji.
Oni su se već veoma približili tome. Najmanje jedna ruska raketa je slučajno pogodila Poljsku, a ruske rakete su pale i na rumunsko-ukrajinsku granicu. Na početku rata, Rusi su namerno napali bazu u zapadnoj Ukrajini, veoma blizu granice sa Poljskom, gde su se obučavali strani dobrovoljci. Ako Rusi počnu da gađaju baze unutar same Poljske, logistika naoružavanja Ukrajine postaje nemoguća.
(Srbija Danas/Blic.rs/Preneo: V.M.)
