Tramp pred velikom odlukom: Hoće li konačno objaviti sve informacije o ubistvu Džona Kenedija i razjasniti jednu od najvećih političkih misterija?

Čak i oni koji sumnjaju u umešanost CIA-e u atentat priznaju da bi neobjavljeni dokumenti mogli ozbiljno osramotiti agenciju, naročito ako se otkrije da nisu nikoga upozorili na čoveka o kojem su toliko znali.

Službena istraga, završena 1964. godine, utvrdila je da je 24-godišnji Osvald samoinicijativno počinio atentat na predsednika bez tuđe pomoći. Međutim, niko nije uspeo da utvrdi koji bi motiv mladi levičar imao za ubistvo liberalnog predsednika posvećenog unapređenju građanskih prava. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je njegov ubica, Rubi, bio osoba sumnjivog karaktera, povezana s mafijom, zbog čega većina Amerikanaca veruje da istraga nije otkrila celu istinu, piše Daily Mail.

U središtu priče nalazi se američka obaveštajna agencija CIA, kojoj je Džon F. Kenedi zapretio ukidanjem nakon neuspelog pokušaja invazije Kube. Mnogi Amerikanci veruju da je komisija zadužena za istragu Kenediijeve smrti prerano oslobodila CIA-u bilo kakve odgovornosti. Teorije zavere dodatno podstiče uporno odbijanje narednih američkih predsednika da javnosti otkriju sve tajne dokumente povezane s atentatom.

Više od 61 godine nakon ubistva, Donald Tramp je ponovo skrenuo pažnju na CIA-u obećavajući nećaku Džona F. Kenedija, Robertu F. Kenediju mlađem, da će objaviti preostale dokumente u celosti. Radi se o hiljadama delimično ili potpuno cenzurisanih stranica za koje se sumnja da bi mogle sadržati definitive dokaze da je Osvald imao pomoć u planiranju atentata. RFK mlađi je napustio predsedničku trku kako bi podržao Donalda Trampa, zbog čega je nagrađen pozicijom ministra zdravlja. On godinama naglašava da postoje "neoborivi dokazi" da je CIA bila umešana u smrt njegovog ujaka zbog njegovog odbijanja da pošalje američke trupe u Vijetnam.

Prema rečima Roberta F. Kenedija mlađeg, CIA i dalje odbija da objavi sve dokumente kako bi zaštitila samu sebe. Među neobjavljenim dokumentima nalazi se i 181 stranica podataka o Osvaldovom životu pre nego što je upucao Kenedija. Čak i oni koji sumnjaju u umešanost CIA-e priznaju da bi neobjavljeni dokumenti mogli ozbiljno osramotiti agenciju, posebno ako se otkrije da nisu upozorili nikoga na osobu o kojoj su imali toliko informacija. Osvald je bio pod nadzorom CIA-e od 1959. godine, kada je napustio mornaricu i pobegao u Sovjetski Savez, gde se oženio Ruskinjom s kojom je dobio ćerku. Američke agencije su preko njega pratile razne levičarske organizacije povezane s Kubom.

Stručnjak za atentat na Kenedija, Džeferson Morli, koji je napisao nekoliko knjiga o toj temi, izjavio je za Daily Mail da veruje kako su agenti CIA-e ili čak Pentagona manipulisali Osvaldom. "Da li je CIA bila nemarna? Posmatrali su ga sve do Dejlija Plaze, a kada je upucao predsednika, rekli su: 'Ah, žao nam je, propustili smo ga,'" zapitao se. Portparol CIA-e je 2022. godine insistirao da agencija ne krije informacije o Osvaldu, navodeći da su sakriveni samo podaci o imenima agenata, izvorima i lokacijama koje CIA koristi.

Ipak, između Trampa i objave tajnih podataka postoji još jedna prepreka. Dokument s najviše redakcija odnosi se na Osvaldovu posetu Meksiku samo dva meseca pre atentata na Kenedija, organizovanu kako bi dobio vize za Sovjetski Savez i komunističku Kubu. CIA ga je pratila putem prisluškivača na telefonskim linijama u ambasadama, što je bilo moguće zahvaljujući saradnji s meksičkom vladom. Morli tvrdi da su tri uzastopna meksička predsednika tokom 1960-ih i 1970-ih godina sarađivala s agentima CIA-e na projektima poput prisluškivanja političkih rivala, te da bi vlada te zemlje bila "besna i posramljena" kada bi se ti dokumenti objavili.

Srbija Danas/Večernji.hr